Rat je osnovno sredstvo kojim su nacije rešavale rasprave tokom istorije. Smatrao se prirodnim stanjem ravnoteže, dok se mir smatrao periodom oporavka od prethodne kampanje, u kojoj se vrše pripreme za sledeći poduhvat ili osvajanje. Citat Žorža Klemansoa (fr. Georges Clemenceau), francuskog državnika tokom Prvog svetskog rata, tačno odražava ovo stanje stvari: „Ja ne znam da li je rat prekid u miru, ili je mir prekid u ratu.”

General Daglas Mekartur (eng. Douglas MacArthur) elokventno je opisao trenutnu dilemu čovečanstva: „Mi smo imali našu poslednju šansu. Ako nećemo osmisliti neki veći ili pravedniji sistem… Armagedon će biti na našim vratima” (19. aprila 1951, govor u Kongresu).

Jedna svetska vlada?

Godine 1966, kada je Bog počeo da me poziva u Svoju istinu, imao sam priliku da se sretnem sa svojim kongresmenom Sjedinjenih Država iz Ohaja. Podneo sam molbu za prisustvovanje Pomorskoj akademiji Sjedinjenih Država i svi podnosioci su bili obavezni da imaju lični intervju sa svojim kongresmenom u završnoj fazi pre prihvatanja molbe. Na kraju intervjua, pitao je da li želim da mu postavim neka pitanja. Ovde [preda mnom] je bio veoma poštovan, dugogodišnji član Kongresa koji mi je pružio priliku da mu postavim bilo kakvo pitanje koje imam na umu.

Imao sam samo jedno.

Učio sam o uskoro dolazećoj, svetskoj vladavini natprirodne vlade koja će se uspostaviti na povratku Isusa Hrista. Imajući to na umu, pitao sam kongresmena za njegovo mišljenje o jednoj svetskoj vladi, ako je ona u rukama ljudi. Njegov odgovor je bio neposredan i nedvomislen: „Ne verujem da bi to uspelo, ali kada bi to bilo moguće, vikao bih otome sa kućnih krovova.” On je onda nastavio da objašnjava različite probleme.

Ovo je ostavilo trajni [snažni] utisak. Nikada nisam zaboravio svoj razgovor sa ovim kongresmenom tokom preko trideset godina [radnog] iskustva u saveznoj vladi.

Od tog vremena, mnogi su pretpostavili da je jedna svetska vlada jedini put ka svestskom miru i stabilnosti. Ali postavljaju se mnoga pitanja. Ko bi to doneo? Kako bi se to postepeno uvelo? Kojim bi se zakonima upravljalo? Kako bi se sproveli? Da li bi se suverene nacije odrekle svojih autoriteta? Da li bi to uspelo, ili bi na kraju dotuklo i porobilo celo čovečanstvo? Ova pitanja uvek zaustave mislioce, one koji planiraju, lidere i naučnike na njihovim putevima!

Prema tome, svetski mir ostaje nedostižan kao i uvek. Naizgled svako žudi za tim, ali niko ne zna kako to da dostigne. Zašto? Zašto iskusni lideri i inteligentni mislioci našeg vremena ne znaju da pronađu put ka miru? Zašto ljudi razumeju da je jedna svetska vlada jedino rešenje za mir, a istovremeno priznaju da je to nemoguće ako se ostavi u ljudskim rukama? Ako ljudi nisu sposobni da upravljaju svojim sopstvenim životom, kako bi mogli da upravljaju celim svetom.

ZAŠTO ljudi ne mogu da pronađu mir

Čovečanstvo, u svojoj pobuni protiv Boga, voli da predstavi svoje verzije civilizacije u najboljem mogućem svetlu. Na sličan način, lažni proroci Izraela će proreći, kao što je Jezekilj prorekao naše vreme: „Mir je, a mira ne beše” (Knjiga proroka Jezekilja 13: 10). Bog pokazuje da će mir biti neuhvatljiv za one koji napuštaju Njegove puteve.

Rečeno je da se sve nacije ili pripremaju za rat, da su u ratu ili da se oporavljaju od rata. Uočeno je da je istorija zabeležila preko 14 600 ratova. A ta brojka je izvedena sredinom 1960- ih. Ljudi izgleda još uvek na isti način idu u rat u potrazi za mirom. Rezultat rata obično uključuje primirje, ali ne donosi uvek trajni mir. To je zato što ljudi ne mogu, i nikada neće, pronaći put ka miru sami od sebe, bez spoljne pomoći. U stvarnosti, oni nemaju šanse da dostignu svetski mir. Opet, zašto?

Kao deo opsežnog proročanstva o uslovima na Zemlji u našem vremenu, Isaija odgovara na ovo pitanje: „PUT mirni ne znaju, i na putevima njihovim nema pravde; načinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna [neće znati] za mir” (Knjiga proroka Isaije 59: 8). Ljudska rešenja uvek vode do više ratova, propasti, bede, smrti i uništenja. Takođe, Pavle je napisao, citirajući Isaiju: „I put mirni NE POZNAŠE” (Rimljanima poslanica 3: 17).

Kako istinito! Vladavine ljudi jednostavno ne funkcionišu [ne dejstvuju]. Oni nikada nisu uspeli da pronađu trajno rešenje za ono što su za njih nerešivi problemi. Oni nemaju odgovore na najveća pitanja čovečanstva. Zaista, njihova rešenja prikazuju da „na putevima njihovim nema pravde”. Ljudima nije dato da shvate put ka miru—ili, u vezi sa tim, put ka obilju, sreći, zdravlju i blagostanju. Nije ni čudo da veliki mislioci, lideri, edukatori i naučnici nisu uspeli u svojoj potrazi ka miru na Zemlji! Bog još nije otkrio ogromnoj većini čovečanstva rešenje za njihovo beskrajno ratovanje i svetske probleme.

Pitanje o vladavini

Ali kada je Hristos govorio o „carstvu”, na šta je On mislio? Jevanđelje Božjeg Carstva ima dva odvojena aspekta.

Mnogi govore o spasenju—verovanje u zagrobni život. Neki su pretpostavili da se jevanđelje isključivo odnosi na „primanje večnog života” ili na popularnu ideju „odlaska na nebo” nakon smrti. Naravno, do sada smo saznali da Biblija ima mnogo toga da kaže o spasenju. Zapravo, spasenje je direktno povezano sa—jedan je njegov aspekt—jevanđeljem Carstva Božjeg.

Većina pretpostavlja da Bog pokušava da spasi svet sada—da je danas jedina prilika za spasenje čovečanstva. Ali zato što mase nemaju predstavu o tome zašto su rođeni—zašto su stavljeni na Zemlju—oni takođe ne razumeju zašto čovek ne može sam pronaći mir, sreću, zdravlje i obilje. Ceo svet je prevaren o spasenju i najvažnijim životnim pitanjima i odgovorima.

Drugi aspekt Carstva Božjeg je VLADAVINA. Kao što smo videli, reč carstvo znači vlast. Kada Carstvo Božje stigne, to će biti svetska SUPER-VLADAVINA. Biblija opisuje tu vladu do detalja.

Poruka o vladavini

Ovo poglavlje će objasniti aspekt „vladavine” Carstva. Druga poglavlja (i mnoge od mojih drugih knjiga) bave se pre svega aspektom „spasenja”.

Prisetite se da se pre Isusovog rođenja anđeo pojavio Njegovoj majci, Mariji. Ovi stihovi opisuju taj susret i ono što joj je rečeno: „… posla Bog anđela Gavrila u… Nazaret K [nevinoj] devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija. I ušavšji k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti… I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime ISUS. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; I CAROVAĆE u domu Jakovljevom vavek, I CARSTVU Njegovom neće biti kraja” (Jevanđelje po Luki 1: 26-33).

Videli smo Isusa kako kaže Pilatu: „Carstvo moje [vladavina] nije od ovog sveta.” Pilat upita: „Dakle si ti car?” Isus odgovori: „Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet” (Jevanđelje po Jovanu 18: 36-37). Isus Hrist je rođen da bude CAR!

Evo šta smo videli da je Isaija prorekao o Hristu: „Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je VLAST na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, KNEZ MIRNI [PRINC MIRA]. Bez kraja će rasti VLAST i MIR na prestolu Davidovom i u CARSTVU NJEGOVOM da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada doveka [zauvek]” (Knjiga proroka Isaije 9: 6-7).

Kada Hristos uspostavi Božju vlast na Zemlji, ona će uvesti mir za sve nacije!

Svi Božji proroci su propovedali jevanđelje

Ranije, videli smo da je Petar dao neverovatnu izjavu o istoriji Biblije. Govorio je o vremenu kada „dođu vremena odmaranja [osvežavanja] od lica [prisustva] Gospodnjeg, I da pošalje unapred narečenog [pre propovedanog] vam Isusa Hrista, Kog valja dakle nebo da primi do onog vremena [obnove] kad se sve popravi [obnovi]…” (Dela apostola 3: 19-21).Naravno, nebo je primilo Hrista „do” obnavljanja svih stvari. Ali ta obnova se još nije dogodila—otuda reč „do”.

U drugom poglavlju, razgovarali smo o tome da je svako (rečeno je „svi”) od Božjih pravednih slugu propovedao da dolazi vreme kada će se Hrist vratiti i „sve stvari” biće „obnovljene”. Pre Sotonine pobune, Božja vlada je bila prisutna na Zemlji.

Hiljadama godina, Božje sluge su predviđale detalje obnove na Zemlji. Već ste videli da su svi starozavetni proroci i drugi na ovaj ili onaj način najavili dolazak Carstva Božjeg i „obnovu svih stvari”. Ovde je izveštaj iz Novog zaveta, koji se odnosi samo na jednog od Božjih starozavetnih govornika.

Setite se zapisa apostola Jude koji beleži propovedanje Nojevog pradede Enoha. Ovo je direktan prikaz onoga što je rečeno pre 4 500 godina—još pre potopa. Razmislite o neverovatnoj ŠIRINI ovog pasusa: „Ali i za ovakve prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: Gle, ide Gospod s hiljadama svetih anđela svojih [s desetak hiljada Njegovih svetaca], Da učini sud [nad] svima, i da pokara [nagrdi, naruži, kritikuje] sve bozbožnike… za sva njihova… dela kojima…činiše, i za sve ružne reči njihove… koje grešnici govoriše na [protiv] Nj[ega]” (Poslanica Jude st. 14-15).

Shvatitie jasno značenje ovog odlomka. Sveci (svi pravi hrišćani) dolaze sa Hristom da sude svetu—da sude „svemu” prema ponašanju.

Biblija kaže mnogo više o Carstvu Božjem nego što ste pretpostavili. Još jednom, istina je apsolutno zapanjujuća—čak i šokantna—a Vi ne morate biti neupućeni u nju.

Danilo je razumeo

Baš kao što je Enoh shvatio da je Carstvo Božje bukvalna vlada koja će jednog dana vladati stvarnim ljudima i stvarnim nacijama na Zemlji, tako je i prorok Danilo. On nije gajio nikakvu iluziju da je Carstvo samo neka vrsta „sentimenta” ili „toplog osećanja” uspostavljenog u „srcima ljudi”. Kroz niz snova i vizija (Knjiga proroka Danila 1: 17), Bog ga je koristio da objasni mnoga posebna razumevanja o tome kako i kada će Njegovo Carstvo doći na Zemlju.

Sve što je Danilu pokazano trebalo je da bude „zatvoreno i zapečaćeno do poslednjeg vremena” (12: 9). Mi smo SADA u poslednjem vremenu—i za to postoje mnogi dokazi. Njegova poruka je za nas, danas! Danilo je saopštio veliku—OGROMNU—vest koja će uticati na Vas u Vašem životu! Ranije smo videli da je Danilo takođe razumeo i govorio isto jevanđelje koje je Isus propovedao—i presudno je da razumemo šta je rekao.

Danilo je prepoznao da je on jednostavno glasnik preko koga je BOG otkrivao Svoj glavni plan. U drugom poglavlju, on je razgovarao sa haldejskim (vavilonskim) carem Navukodonosorom o stvarima koje su caru došle u snu. Navukodonosor je bio car ogromnog carstva kojim je vladao otprilike 600 godina pre Hristovog vremena.

Carevi dvorski mađioničari nisu bili u stanju da otkriju šta Bog može otkriti preko svog proroka Danila. Božja namera je bila da preko ovog svetovnog ljudskog cara otkrije da postoji Svemogući živi Bog, koji vlada celim svemirom i svim carevima, sve vlade i nacije na Zemlji su na kraju podređeni Njemu. Mudar čovek, car Navukodonosor nije imao znanja izvan postojanja drugih careva i mnogih njihovih lažnih bogova. Božja prava namera je bila da otkrije postojanje SVOJE vlade i da ona [Njegova vlada] rukovodi celim svemirom. Takođe je nameravao da jasno objasni Svoju VRHOVNU SVRHU [CILJ] da tu vladu dovede na Zemlju „u poslednjim danima”.

Odvojte vremena da pažljivo pročitate Knjigu proroka Danila 2: 28-44. Ovo zapanjujuće i detaljno proročanstvo otkriva mnoge stvari o Božjoj nameri da obnovi Svoju vladu na Zemlji—uključujući i vremenski niz u kome će se to dogoditi.

Prvih nekoliko stihova opisuje sliku džinovskog čoveka. Stihovi 32-33 glase: „Glava tom liku [čoveku] beše od čistog zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bronze, Noge mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje [deo gvožđa i deo gline].”

Ovo je očigledno lik čoveka, ali čoveka koji je sačinjen od četiri različita dela. Stihovi 34-35 zatim opisuju natprirodni „kamen, koji udari lik, [i] posta gora [planina] velika i ispuni svu zemlju”. Imajte na umu da stih 34 kaže da je ovaj kamen isklesan „bez ruku”, jer ga je Bog stvorio, a ne ljudi.

„Kamen” razbije lik i zameni ga, i s vremenom obuhvati sve narode—„celu Zemlju”. Ovo može biti jedino opis VLADAVINE BOGA koji dolazi na Zemlju. Danilo jednostavno najavljuje istu poruku jevanđelja Carstva koju je Hristos propovedao.

Ne morate meni da verujete, jer upravo ovo kaže Vaša Biblija. Ne treba niko da „tumači” ovaj niz stihova za Vas.

Samo obratite pažnju na stih 37. U njemu se jasno kaže: „Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu.” Stih 38 pojašnjava: „Ti si ona glava zlatna.” Upamtite, mi uvek moramo dopustiti da Biblija tumači Bibliju.

Stihovi 39-40 dalje opisuju tri uzastopna carstva koja bi sledila carstvo Navukodonosora i Vavilona.

Ovi stihovi pokazuju istorijski sled SVETSKIH IMPERIJA prikazanih različitim metalima od kojih je napravljen džinovski lik (statua). To su bila doslovna carstva: (1) Kaldejsko-vavilonsko carstvo zlata, (2) Medo-persijsko carstvo srebra, (3) Grčko-makedonsko carstvo od bronze, i (4) Rimsko carstvo napravljeno od gvožđa pomešano s kalom lončarskim [glinom] u svom konačnom izgledu. Poruka iz istorije je da su ova četiri carstva (imperije) vladala, i da će četvrto carstvo vladati ponovo i uticati na svet sve dok na Zemlji ne bude uspostavljeno Carstvo Božje.

Bog nam izričito otkriva sada da je On taj koji uspostavlja i uklanja—i uspostavlja i uklanja, ponovo i ponovo—zemaljske vladavine (carstva).

Definisanje carstva

Mnogi pitaju: „Ali šta je tačna biblijska definicija carstva?” Propovednici i teolozi pokušali su da preobraze [promene] ovo značenje, jer nisu pažljivo ispitali Božju definiciju.

Ovo se nalazi na kraju stiha 39, koji se odnosi na ova carstva „koje [carstva koja] će vladati po svoj [čitavoj] zemlji” (Knjiga proroka Danila 2: 39). To se ne može odnositi na nejasnu ideju o carstvu u „srcima ljudi”. Takođe nema načina da se ova definicija uklapa u bilo koju određenu crkvu ili crkve. Ovo govori o rukovođenju, vladavini koja ima autoritet bukvalno nad svim nacijama na Zemlji—i bukvalno nad svim narodima. Da li ćete dozvoliti da Vam neko kaže drugačije ili ćete verovati biblijskoj definiciji carstva? Zapamtite, ova carstva „vladaju čitavom zemljom”!

Uzmite u obzir dva važna aspekta sjajnog metalnog lika opisanog ovde. Prvo, VREDNOST metala se smanjuje dok se spuštamo od glave do nogu i stopala ovog lika. To znači da je kvalitet svakog narednog carstva/imperije manje vrednosti od onog koje je prethodilo. Drugo, metal se povećava u ČVRSTINI dok se spuštamo niz telo statue. Drugim rečima, moć i OBIM svakog narednog carstva/imperije veći je od prethodnog.

Na posletku, primetite da dve gvozdene noge predstavljaju carstvo koje je podeljeno. Rimsko carstvo je zaista bilo podeljeno, sa glavnim gradovima i u Rimu i u Carigradu. Stopala su deo gvožđa i deo gline. Gvožđe se ne meša niti može se pomešati sa glinom, pa je to slika konačne nestabilnosti. Kada se stopala polome, ceo čovek će se srušiti.

Uporedite Otkrivenje 13 i 17 sa Knjigom proroka Danila 7. Zajedno, oni predstavljaju otrežnjujuće i snažno proročanstvo o budućim događajima—u Knjizi proroka Danila, oni su kratkoročni, dok Otkrivenje prikazuje događaje koji su daleko izvan sadašnjosti.

Veoma je važno da shvatite šta ta proročanstva znače! Hristov dolazak otklanja svu sumnju oko toga ŠTA je tačno Carstvo Božje. Takođe, Bog nam govori KADA će stići—„u vreme tih careva”. Knjiga proroka Danila 2: 44 kaže: „A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se do veka neće rasuti [neće biti uništeno], i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu [Bog nikada neće dozvoliti ljudima da preuzmu kontrolu]; ono će satrti i ukinuti ta carstva, a samo će stajati do veka [zauvek].” Danilo kaže u 7. poglavlju: „Videh u utvarama noćnim, i gle,kao Sin čovečiji [Isus Hrist] iđaše sa oblacima nebeskim… I dade mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti” (Knjiga proroka Danila 7: 13-14).

Tako je! Bog—ne ljudi—uspostaviće konačno i najveće carstvo svih vremena, carstvo koje vlada svetom. I On nam kaže da nikada neće dozvoliti da ljudska mišljenja ili napori intervenišu i prekinu to [carstvo], jer će „večno stajati”—to [carstvo] „neće biti uništeno”. Ovo obećanje je SIGURNO. To će se dogoditi—bilo da ljudi veruju ili ne!

Žena iz Otkrivenja 17

Upoređivanje Knjige proroka Danila 7 sa Knjigom otkrivenja 13 i 17 otkriva da postoji sedam preporoda [oživljavanja] Svetog rismskog carstva, sa osmom „raznovrsnom” glavom koja će se pojaviti u vreme predviđeno u Otkrivenju. Šest ih je došlo i otišlo—a sedmo se sada formira! Osmi preporod će trajati tačno tri i po godine (Otkrivenje 11: 2, 3; 12: 14; 13: 5).

Shvatite još jednu važnu vezu sa ovim vaskrsenjima rimskog sistema. Otkrivenje 17 opisuje da svako [oživljavanje] ima „ženu gde [koja] sedi na ZVERI crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova” (st. 3). Sedam glava je sedam posebnih preporoda [oživljavanja], a konačni preporod od deset rogova (sastavljen od deset careva oko centralne figure—zveri) čini osmo [oživljavanje] [st. 11].

O ovoj ženi stihovi 5-6 govore: „I na čelu njenom napisano ime: TAJNA, VAVILON VELIKI, MATI KURVAMA I MRZOSTIMA ZEMALJSKIM. I videh ženu pijanu od krvi svetih [sveca] i od krvi svedoka [mučenika] Isusovih.” Stih 1 je naziva „kurv[a] velik[a], koja sedi na vodama mnogim…”

Hajde da zastanemo i upitamo: Šta su „mnoge vode”? Ovo je klasičan primer dopuštanja Bibliji da sama sebe tumači. Četrnaest stihova kasnije, termin je objašnjen: „I reče mi: Vode, što si video, gde sedi kurva, ono su ljudi i narodi, i plemena [mnoštva] i jezici” (st. 15). To pokazuje da uticaj kurve obuhvata [celu] Zemlju.

U ovom slučaju, termin nije odmah objašnjen, već jednostavno nastavljanje čitanja otkriva šta to znači. Biblija tumači sama sebe!

Stihovi 5-6 su grafički opis toga što je današnja velika Paganska crkva koja je moderni potomak Vavilona. Ona je „majka” mnogih „bludnih” kćeri, koje su izašle iz nje [koje su je napustile] u znak protesta jer se nisu složile sa nekoliko njenih gadosti. Ovo nije mala crkva, već „velika” crkva koja vlada mnogim narodima. Otkrivenje 17 pokazuje povratak ovog sistema, ali ne sasvim iste crkve koja će, naravno, nestati mnogo pre nego što je Božje Carstvo prvo došlo. Stih 2 govori o njenoj „bludi” sa „carevima na zemlji”. A stih 18 govori o ženi kao da je „grad veliki, koji ima carstvo nad carstvima zemljskim”. Ovo je ogroman sistem koji je želeo da utiče na narode i svetske događaje. Samo jedan grad se uklapa u ovaj opis tokom poslednjih 3.000 godina—Jerusalim—iako je ovaj sistem danas koncentrisan u drugom gradu.

Ovo je veoma drugačija žena od one opisane u Otkrivenju 12, koja je Božja Crkva i koju je proganjala ova velika lažna crkva skoro 2 000 godina (Otkrivenje 17: 6).

Knjiga proroka Danila 7: 19-20 osvetljava još šta se dešava kada sveci vladaju sa Hristom iz Jerusalima. Njihova prva odgovornost je da izmene ono što Danilo naziva „četvrta zver” (konačno svetsko vladajuće carstvo). Mali rog je religiozno carstvo i vođa koji će se uskoro uzdići do neviđene moću u našem vremenu, i od istog sistema koji proizvodi ženu koja jaše zver iz Otkrivenja 17. Ovaj sistem je upravljao svim prethodnim vaskrsenjima, ili preporodima, Svetog Rimskog carstva. Još jednom, ostaju [dolaze, slede] još dva oživljavanja.

Otkrivenja 17 i 18 otkrivaju da će Bog uništiti ovu bludnicu i njene ćerke bludnice, jednom zauvek, i okrenuće zver koju jaše protiv nje (17: 16). Ali prvo ona mora da „jaše” konačno vaskrsenje vavilonskog sistema!

Ostaje neko vreme pre nego što se pojavi sedmi preporod [oživljavanje], s tim što će se prethodno pojaviti predivno Božje carstvo kao zrno gorušice [slačice] (Jevanđelje po Mateju 13: 31-32). (Još jednom, da saznajete više, pročitajte našu knjižicu koja otvara oči o tome Kako će doći Božje carstvo – Neispričana priča!)

Carstvo u ljudskim srcima?

Mnogi biraju da veruju da Carstvo Božje ulazi u ljude umesto da oni ulaze u Carstvo. Videli smo da ljudi moraju da ignorišu očigledne Hristove izjave kako bi izvukli ovaj zaključak. Oni „preobražavaju” nadolazeće veoma realno Carstvo Božje kako bi ga pretvorili u nestvarno osećanje u srcima ispovedenih hrišćana. Prevaranti tumače da posedovanje Božjeg Duha znači sadržati i iskusiti Carstvo u sebi. Mnoštvo vekova potpune obmane prouzrokovalo je da milioni ne veruju ni u šta više osim fikcije—umesto u JASNE ISTINE Biblije.

Pošto je Hristos rekao da se jevanđelje odnosi na Carstvo Božje, a ljudi ne znaju šta je Carstvo Božje, oni su zaključili da Carstvo može biti neka naročita crkvena denominacija ili kolektivno hrišćanstvo. Drugi to svode na „toplo osećnje” u „srcima ljudi”. Neki drugi smatraju da je to „milenijum [hiljadugodišnje carstvo na Zemlji]” ili čak „Britanska imperija”. Neki su čak i zaključili da jevanđelje Carstva Božjeg nije za današnje čovečanstvo!

Ljudi se moraju probuditi [reagovati] na ovu obmanu—masovnu zabludu—navodnog hrišćanstva koje negira gotovo svaku JASNU ISTINU Biblije! Božji plan za čovečanstvo je zapanjujući—neuporediv sa bilo čim što su ljudska bića izmislila da zamene ono što On kaže. Ali svet ignoriše jasne, čiste, nepogrešive spise koje se nalaze po celoj Bibliji o Božjem carstvu, kako bi zamenio istinu sa inferiornijim pretpostavljenim „spasenjem” na nebu i „carstvom” u ljudskim srcima.

Pošto je mnogima jasno da ljudi mogu ući u mnoge moderne zemlje nekadašnje Britanske imperije i da ljudi mogu ući u crkvu, prevareni pobožnici su izmislili ideju da Carstvo Božje počiva u „srcima ljudi”.

Carstvo Božje „na dohvat ruke”?

Neko će sigurno citirati Jevanđelje po Marku 1: 15, gde je Isus propovedao da se „približi carstvo Božje [da je blizu, na dohvat ruke]”. Tamo je, setite se takođe dodao: „Pokajte se i verujte jevanđelje.” Dakle, neki su zaključili da kada se ljudi pokaju i veruju u jevanđelje, onda postanu deo crkve, istovremeno ulaze u Božje Carstvo, koje ih je na neki način čekalo—bilo im je „na dohvat ruke”.

Kao što je često slučaj, ljudi učitavaju u stihu ono što žele da stih znači. Hrist nije rekao da je Carstvo Božje podignuto ili bilo uspostavljeno—ili da je to crkva. Sve su to „ljudske tradicije”, kojih se ljudi pridržavaju umesto da se drže Božje jasne Reči (Jevanđelje po Marku 7: 7).

Jevanđelje po Luki 16: 16 pokazuje da je od vremena Jovana Krstitelja Carstvo Božje postalo nešto što se „propovedalo”. Carstvo nije još stiglo, ali se od tada propovedalo. Propovedanje Carstva i mogućnost da se kvalifikuje za ulazak u njega je od tada bilo (i još uvek jeste) „na dohvat ruke”.

Sveci vladaju sa Hristom

Pre povratka na Jevanđelje po Luki, hajdemo istražiti više o Carstvu Božjem.

Zapamtite da će Hristos doći kao munja koja sija [seva] od istoka ka zapadu (Jevanđelje po Mateju 24: 27) u krajnjem događaju koji niko ne bi mogao eventualno propustiti. Ali da li će On doći u ovom trenutku da sam upravlja Zemljom—ili će s Njim doći i drugi? Mogli bismo zapitati: kada Hrist uspostavi Njegovu svetsku vladu, ko još može biti deo organizacije koju On uspostavi? Ako vlade ljudi zahtevaju napor od strane mnogih, koji pomažu vrhovnom lideru, da li je Božja vlada drugačija? Nije!

Knjiga proroka Danila 7: 13 govori o Hristu da dolazi u „oblacima nebeskim”. Podsetimo se da Mu je, pre Njegovog povratka, Bog zvanično dao vlast da vlada svetom kojem se vraća. Sledeći stih kaže: „I DADE Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti [uništiti]” (st. 14).

Ponovo, pitamo se da li Hristos vlada sam, ili drugi vladaju s Njim? Kako tačno namerava da upravlja svim narodima i nacijama na Zemlji?

Još nekoliko stihova u Knjizi proroka Danila 7 mora se ponoviti jer su veoma kritični za razumevanje. Ne zaboravite da je za Carstvo Božje prorečeno da će zameniti četiri prethodno pomenuta carstva koja vladaju svetom, opisana u poglavlju 2. Sada obratite pažnju na stihove 17-18: „Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji. Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka [zauvek].”

Verujte ovom stihu zbog onoga što piše! Krajnji poziv hrišćanima je da se pridruže Hristu kako bi delili vlast u Carstvu Božjem nad svim nacijama i svim narodima. Zaista, Hrist je „Car CAREVA i Gospod GOSPODARA”. Ovi drugi carevi i gospodari mogu biti Vi ili bilo ko drugi ko je voljan da prihvati Božje uslove za ulazak u Njegovo Carstvo.

Stihovi 19-20 dodatno rasvetljavaju ono što se dešava kada sveci uzmu Carstvo sa Hristom. Njihova prva odgovornost je da zamene ono što se naziva „četvrta zver”, koja vlada uz pomoć „malog roga”.

Sada pročitajte stihove 21-22: „Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima [bori se protiv svetaca] i nadvlađivaše ih [pobeđivao ih je], Dokle dođe starac [Bog], i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme [dođe vreme] da sveci preuzmu carstvo.”

Konačno, Danilovo dugo proročanstvo završava se sa stihom 27 koji dodatno potvrđuje čudesan potencijal koji stoji pred svim istinitim Božjim svecima. Obratite pažnju: „A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga.

Šta može biti jasnije? Nije ni čudo da je Hrist rekao: „I koji pobedi i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima [narodima]; I pašće ih [vladaće njima] gvozdenom palicom, i oni će se razdrobiti [do drhtanja] kao sudovi lončarski; kao i ja što primih od Oca svog” (Otkrivenje 2: 26-27), i nekoliko stihova kasnije dodaje: „Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom…” (3: 21).

Izraz „na prestolu mom” koristi se zato što je Hristos znao da se Njegov presto nalazi na ovoj Zemlji, za razliku od Očevog koji je na nebu. Jevanđelje po Luki 1: 32 pokazuje da će Hrist prvo sesti na Davidov presto kad se vrati. Kada se Hrist vrati u Jerusalim da preuzme svoj presto, sveci će nastaviti da vladaju s Njim—NA ZEMLJI!

Hajde sada da istražimo opsežnu i veoma važnu parabolu [priču] koju je Hristos govorio da bi ljudi razumeli dolazak Carstva Božjeg i hrišćansku odgovornost za KVALIFIKACIJU kako bi mogli biti deo toga.

Parabola [priča] o funtama [kesama]

Pomenuto ranije, Jevanđelje po Luki 19: 11-27 sadrži parabolu [priču] napisanu da ilustruje šta je u pitanju kada dođe Carstvo Božje. U njemu, Hristos je uporedio Sebe sa plemićem koji je otišao u „daleku zemlju” (vid pridruživanja Ocu na nebu) na skoro 2 000 godina, sve do Njegovog povratka. Učenici su verovali da će se Carstvo Božje „pojaviti odmah”, a Hrist je želeo da ilustruje da će proći mnogo vremena pre nego što se to desi.

U ovoj paraboli [priči], Hrist potpuno odbacuje svaku ideju da će se Carstvo odmah pojaviti u obliku Njegove Crkve. I, naravno, On se još nije vratio na ovu Zemlju.

„Plemić” u paraboli [priči] „pozvao je” svojih „deset slugu” (vrsta hrišćana koje je Bog pozvao iz ovog sveta) i dao im uputstvo da povećaju vrednost jedne „funte” [kese] koju je dao svakom od njih za ulaganje [investiciju]. Kesa [funta] je zapravo predstavljala jednu vrstu simbolične jedinice osnovne duhovne vrednosti ili cene. Zapamtite da je ovo bila parabola [priča], tako da Hrist nije mislio na neku vrstu bukvalnog novca. Rekao je svojim slugama: „Trgujte dok se ja vratim”—ili „povećajte” kesu [funtu], [ptretvorite je] u više novca. Dok se plemić još nije vratio, nekoliko slugu je reklo: „Nećemo da on caruje nad nama.” Važno je razumeti nameru ove izjave.

Ovi „građani” su razumeli da plemić (Hrist) dolazi da „caruje” na Zemlji. Oni nisu želeli ni jedan deo toga i odbacili su Njegovu vladu (vladavinu) nad njima—a samim tim i njihov budući udeo u tome (st. 27). U paraboli [priči], oni su shvatili da će Carstvo Božje biti VLADA koja upravlja Zemljom. Setite se, parabola [priča] je počela tako što Plemić (Hrist) odlazi na nebo „da primi carstvo i da se vrati”.

Nakon povratka, Plemić je pozvao svakog od slugu da bi dobio izveštaj o tome kako je svaki čovek povećao funtu [kesu] koja mu je dodeljena. Neki su stekli pet kesa [funti], drugi deset, itd., ali jedan sluga je zakopao svoju kesu [funtu] u zemlju i ništa nije proizveo [nije povećao njenu vrednost]. Hristos je želeo obračun toga kako i šta je „svaki čovek stekao” u njegovom odsustvu.

Prvi sluga stekao je deset kesa [funti] i Hristos mu je objasnio njegovu nagradu rečima: „Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova” (st. 17).

Sluga koji je zadobio pet kesa [funti] stavljen je „nad pet gradova”. Zato što je drugi sluga proizveo upola manje, nagrada mu je bila upola velika. Dakle, ovi ljudi su dobili „vlast”—oni su postavljeni na položaje za vladanje „nad gradovima”. Njihova nagrada je bila „vladavina” sa Hristom (Poslanica Jude 14) u Njegovom Carstvu koje vlada svetom. Kako jasno!—ali jasno samo onima koji odvoje vreme da pročitaju Bibliju!

Sluga koji je zavezao i zakopao svoju kesu [funtu] propustio je izvanrednu priliku da se kvalifikuje za vladanje u Carstvu Božjem. Kaže: „A Gospodar [Plemić, Isus] mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo!” (Jevanđelje po Luki 19: 22).

Ovaj sluga nije porastao. Nije ništa proizveo u svojem životu i stoga se nije kvalifikovao za vladanje nad gradovima u Carstvu Božjem. Hrist je dao nagradu rđavog sluge onome koji je stekao deset kesa [funti]—tako da je ovaj imao čak i više od svoje nagrade. Gradovima koje je ovaj čovek zbog svog ponašanja izgubio morao bi neko da upravlja. Inače, postali bi napušteni, bez vladara namenjenog da vlada njima.

Potrebna je kratka istorija da bismo bolje razumeli postavku ove parabole. Hristos je bio Jevrej koji je propovedao ovu parabolu [priču] u zemlji Judinoj (Judeji). Juda je bila samo jedno od dvanaest plemena drevnog Izraela. Deset od tih plemena je izgubljeno, izgubili su svoj identitet još više od 700 godina ranije zbog pobune protiv Solomonovog sina, Rovoama. Oni su bili stavljeni u ropstvo od strane drevnih Asiraca i kasnije su migrirali u severozapadnu Evropu, postajući demokratski, većinom ljudi koji govore engleski, narodi Sjedinjenih Država, Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda i nekih drugih zapadnoevropskih nacija. Samo su neka plemena Bendžamina i Levija ostala sa Jevrejima, čiji je glavni grad bio Jerusalim.

Kada Parabola o kesama [funtama] govori o temi da građani Plemića „mržahu na njega” i navodi da su rekli: „Nećemo da on caruje nad nama”, to se odnosi na Jevreje. Istorija jasno beleži da su oni odbacili autoritet Isusa Hrista. To je ono što Jevanđelje po Jovanu 1: 11 znači kada kaže da „K svojima dođe i svoji Ga ne primiše.” „Deset slugu” (oni koji se danas zovu hrišćanima) odnose se, dakle, po tipu, na izgubljenih DESET PLEMENA Izraela. Hrist im je ponudio priliku da vladaju, jer su Jevreji odbacili Njegovu vlast nad njima.

Nažalost, neki ne žele da im pravi Hristos iz Biblije kaže šta da rade. Oni ne žele da On vlada njihovim životima i ponašanjem. Ali oni žele spas—bez stega!

Nikome neće biti dato vladanje pre nego što dokaže da se njime može vladati! Niko ne može biti deo Božje svetske vlade sve dok ne nauči da se pokorava vladi Božjoj i ne dozvoli da njime vladaju Bog i Isus Hrist u ovom životu. Ovo je najvažnija lekcija parabole o kesama [funtama]!

Kada je Hrist pozvao Svoje sluge da ispostave račun, On je pokazao da će svi ljudi jednog dana stajati i polagati račune pred Hristovom stolicom za sudije (Korinćanima poslanica Druga 5: 10). Kao i nagrade dvanaestorici apostola, koji će biti postavljeni da vladaju nad dvanaest plemena Izraela (Jevanđelje po Mateju 19: 27-28), nekima će biti dat veliki AUTORITET da vladaju gradovima sa Hristom „na prestolu Njegove slave”.

Kada će doći Carstvo?

Svi žele da znaju kada će se Hrist vratiti. Učenici su ga pitali: „… Kakav je znak tvog dolaska i kraj veka?” (Jevanđelje po Mateju 24: 3).

Celina narednih 48 stihova u Jevanđelju po Mateju 24 je Hristov odgovor koji detaljno opisuje mnoge događaje koji će prethoditi Njegovom dolasku na Zemlju i Njegovom kasnijem dolasku u Jerusalim. U stihu 36, koji se odnosi na tačno vreme Njegovog dolaska, On je rekao: „A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do [već] Otac moj sam.”

Samo nekoliko nedelja kasnije, u knjizi Dela apostola 1: 6-7, pre Hristovog konačnog vaskrsa na nebo, učenici Ga pitaju drugačije ali slično pitanje: „A oni… pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad NAČINITI [ponovo] carstvo Izrailjevo? A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta [godišnja doba] koje Otac zadrža u svojoj vlasti.” Hrist im je dao isti odgovor kao u Jevanđelju po Mateju—„Nije vaše znati vremena i leta [godišnja doba].”

Važno je da spomenemo da je Novozavetna crkva bila uspostavljena samo deset dana nakon ovog susreta (2: 1). Zašto bi Hrist odgovorio: „Nije vaše znati vremena i leta [godišnja doba]”, ako će Carstvo Božje biti Crkva, koja je trebalo da bude skoro uspostavljena (na Pentekostu) [Pedesetnici]—samo 10 dana kasnije?

Isto važi i za nas danas. Mi ne možemo tačno znati kada će doći Hristovo Carstvo, ali možemo znati kada se približi—i ovo vreme je vrlo blizu. U Jevanđelju po Luki 21: 31, na kraju dugog proročanstva koje je paralelno sa Jevenđeljem po Mateju 24, Hrist reče: „KAD vidite ovo da se zbiva [ključni događaji], znajte da je blizu [na dohvat ruke] Carstvo Božije.” Događaji koje je Isus spomeneo dogodiće se neposredno pre nego što Carstvo zavlada svim nacijama. (Da biste saznali više o krajnjem vremenu, pročitajte našu knjižicu Da li su ovo poslednji dani?)

On je želeo da znaju da će „primiti SILU kad siđe Duh Sveti na vas (Dela apostola 1: 8), ali da neće znati tačno kada će doći Carstvo. Isto je tako za sve koji su preobraćeni danas.Mi ne možemo znati tačno kada će se Hristos vratiti, ali možemo znati da ćemo dobiti snagu da sada rastemo i odolevamo iskušenjima – i da propovedamo jevenđelje Carstva Božjeg dok On to čini.

Božja intervencija ili kosmocid [smrt/nestanak sveta]

Mi živimo u opasnom dobu. Svetski uslovi postaju sve lošiji. Nuklearni treći svetski rat je na pomolu. Vojna tehnologija sposobna da izbriše čovečanstvo sa ove Zemlje sada postoji. Najveći svetski umovi shataju da je jedna svetska vlada jedino što može sprečiti čovečanstvo od uništenja samog sebe. Ipak, ovi isti lideri takođe razumeju da je ujedinjena svetska vlada nemoguća dok je vode ljudi.

Tako je čovek suočen sa dve mogućnosti: ili da Bog interveniše da ga spreči da ne uništi sam sebe, ili da se uništi.

Najgore vreme koje je svet ikada video ubrzo dolazi da udari na čovečanstvo koje ne sumnja. Ishod ako Bog ne interveniše—„da se oni dani ne skrate”—jeste da „niko ne bi opstao”. Bog će milostivo intervenisati i spasiti čovečanstvo slanjem Isusa Hrista da uspostavi Njegovu svetsku vladu da donese čoveku mir. On će prisiliti ljude da žive u harmoniji jedni sa drugima.

Ovu vladu neće voditi ljudi. Svemoćni, živi Isus Hrist će vladati. Istorija beleži da vlast u rukama ljudi propadne svaki put! Jedino snagom Božjom ova svetska vlada može uspeti konačno da donese mir svetu.

Ljudski napori ne mogu doneti svetski mir

Pravi hrišćani nisu aktivisti koji žele da „učine ovaj svet boljim mestom”—da bi doveli Carstvo Božje na Zemlju. Oni se spremaju „obuvši noge u pripravu [pripremi] jevanđelja mira” (Efescima poslanica 6: 15). Oni prolaze kroz život noseći svoja „stopala” prekrivena spoznanjem kako pravo jevanđelje piše jedini put ka konačnom svetskom miru. Oni razumeju sa sigurnošću da Carstvo Božje—donoseći „vladu i mir” (Knjiga proroka Isaije 9: 6-7)—dolazi. Oni znaju šta se nalazi pred ovim svetom.

Oni ne odlaze da služe i ubijaju u beskrajnim, uzaludnim ratovima čoveka i naroda, niti učestvuju u vladinim poslovima ljudi. Niti oni uzimaju stvari u svoje ruke, niti pokušavaju, kako bi se pretpostavilo, da „šire Carstvo”, pokušavajući tako da neutrališu Božju svrhu, a to je da pokaže čoveku da nije sposoban da upravlja samim sobom!

Umesto toga, oni aktivno učestvuju i podržavaju najvažniji posao na licu Zemlje—posao sa kojim ste Vi došli u kontakt!

Oni takođe prepoznaju da Božji plan da protrese svetske događaje ide po Njegovom rasporedu. Oni znaju da moraju sada da rastu i odolevaju iskušenjima, kao da sutra ne postoji. Primetite šta je Pavle je bio inspirisan da napiše: „Jer sami znate jamačno [sigurno] da će dan Gospodnji doći kao lupež [lopov] po noći. Jer kada kažu [lideri i religiozni ljudi]: Mir je, i nema se šta bojati, onda će iznenada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu ženu, i neće uteći [pobeći]. Ali vi, braćo, niste u tami da vas dan kao lupež zastane [dostigne]” (Solunjanima poslanica Prva 5: 2-4).

Svi koji razumeju istinu ove knjige više nikada ne moraju biti u neznanju o Božjem planu ili o njihovoj velikoj, snažnoj ulozi u njemu.

Citirajući Knjigu proroka Isaije 52: 7, Pavle je takođe zapisao: „Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir [radosnu vest jevanđelja], koji donose glas za dobro” (Rimljanima poslanica 10: 15). U stihu 16, on je citirao još jedan odlomak iz Knjige proroka Isaije: „Ali svi ne poslušaše jevanđelje: Jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju [izveštaju]?” (53: 1).

Naravno, većina ljudi neće verovati u „Božje propovedanje [izveštaj]” o onome što je pred civilizacijom. Oni neće verovati da nisu u stanju da donesu mir u svet kroz ljudski napor. Mnogi će vikati: „Mir, mir; a mira nema” (Knjiga proroka Jeremije 6: 14; 8: 11, 14-15), i većina će i dalje s nestrpljenjem verovati u svoja lažna predviđanja, čak i pored razočaravajućeg neuspeha.

Ispovedani hrišćani ovog sveta i dalje će nastojati očajnički da ljudskim naporima dovedu Carstvo Božje i ostvare svetski mir. Prevareni religijski lideri će im reći da je to njihova „hrišćanska dužnost”. Mnogi će ovo smatrati jedinom misijom svoje crkve. Milioni traže sreću, obilje, mir i sigurnost iza svakog ugla—ali biće užasno razočarani u kratkom roku. To je zato što će se svetski uslovi, koji vode u finalni razorni period svetske katastrofe, pogoršati pre nego što se konačno poprave.

Konačno, grad mira

Ali na kraju, svet NEĆE biti razočaran! Dobre vesti su pred nama.

Glavni grad modernog Jevrejskog naroda Izraela je Jerusalim. Iako ovaj grad tokom svoje istorije nije znao ni za šta drugo osim za rat, njegovo ime bukvalno znači „GRAD MIRA”. To ime nosi zato što će se Hrist—PRINC MIRA—na kraju vratiti tamo da uspostavi Svoje Carstvo. Princ mira vladaće iz Grada mira. U to vreme, mir će se brzo proširiti po celom svetu. Na kraju ĆE „se pojaviti” svuda.

Konačno, pravi svetski mir, sreća, obilje i blagostanje doći će tokom Vašeg života. To je sigurno kao što je sigurna i Božja Reč!

„Da dođe Carstvo Tvoje”

Većina ljudi je upoznata sa onim što se naziva „Oče naš”. Mnogi mogu da ga recituju bez napora, praktikujući to bez razumevanja da je to samo model ili smernica kako se treba moliti. Naučio sam ga kad sam imao četiri godine. Počinje ovako: „Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu…” (Jevanđelje po Mateju 6: 9-10). Ova kratka molitva nastavlja se sa još tri stiha. Ali, od miliona koji je znaju i koriste, koliko njih zapravo misli o izrazu „Da dođe carstvo Tvoje”—ili „Da bude volja Tvoja [da se izvrši na zemlji Njegov glavni plan]”? Tokom 2000 godina, mnogi su u osnovi nastojali da prate Hristovu pouku, moleći se „Da dođe carstvo Tvoje”, a da nikada nisu razmišljali o zapanjujućem značenju te male fraze.

Da li ste Vi?

Tek nekoliko stihova kasnije, u istom poglavlju, Isus objašnjava: „Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati” (st. 33). Hrišćani moraju neprestano tražiti Carstvo Božje PRVO—iznad svega ostalog—u svom životu! Kako mogu to učiniti ako ne znaju šta je to—ili kada će doći—ili kako to utiče na njihovo spasenje?

Ali VI sada znate!

Da li ćete se moliti „Da dođe carstvo Tvoje”? Da li ćete osigurati „da svoju službu i izbor utvrdite” (Druga poslanica Petra 1: 10)? Da li ćete odoleti iskušenjima kao što je Hristos učinio? Da li ćete rasti, kvalifikovati se, i razvijati se u duhovnog karaktera—steći ćete više kesa [funti] nego kada ste počeli, tako da će Bog imati „dobitak” u odnosu na ono što je uložio u Vas? Ili ćete zakopati svoju kesu [funtu], i sa njom i priliku da vladate nad svim narodima u Božjem Carstvu—da druge učite pravom načinu života?

Da li ćete ispuniti [ostvariti, iskoristiti] Vaš VELIKI POTENCIJAL?