Isus je zapovedio: „Pokajte se i verujte jevanđelje” (Jevanđelje po Marku 1: 15). Ali, šta je to u šta mi—VI—treba da verujemo? Zapravo, šta je istinito jevanđelje? Da li znate? Da li ste sigurni? Budite oprezni sa pretpostavkama. Na primer, da li je Hristos podučavao istom jevanđelju koje je Pavle propovedao nejevrejima? I šta uopšte znači reč „jevanđelje”?

Ogromna većina onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani ne znaju najbitnije—SVEVAŽNE—odgovore na ova najosnovnija pitanja, i druga koja se odnose na istinito jevanđelje Biblije! To je zato što je znanje o tome šta je zaista jevanđelje skrivano od sveta vekovima!

Hristos je, u svom prvom dolasku, došao kao GLASNIK prvog veka, noseći unapred DOBRU VEST o zapanjujućim događajima koji će se desiti samo iza horizonta, i sve loše vesti o dešavanjima širom današnjeg sveta. Ova najznačajnija vest uključuje Vas—i, na kraju krajeva, svako ljudsko biće na zemlji!

Šest novih knjiga o religiji se objavljuje svaki dan u Americi! I postoji preko dve hiljade različitih religija u Americi! Ali ipak, nikada nije bilo više konfuzije i neslaganja oko odgovora na ljudske probleme. Teškoće, nevolje, zla i ljudski problemi svih vrsta se umnožavaju. Svetski mir je nedostižniji nego ikada. Zašto?

Zašto i pored toliko znanja dostupnih čoveku postoji i tako veliko neznanje o tačnim odgovorima na VAŽNA životna pitanja?

Sve ovo ima veze sa jevanđeljem!

Otkrivenje 12: 9 otkriva, „Sotona…vara sav vasioni svet.” Kakva zapanjujuća izjava! Da li Vi to verujete? Ako je to tačno, onda bi se to sigurno moglo odnositi i na istinu o tako važnoj stvari kao što je pravilno razumevanje JEVANĐELJA!

Mnogo lažnih jevanđelja

Skoro svako veruje da se jevanđelje tiče ličnosti Isusa Hrista. Naravno, Hristos igra izuzetno važnu i centralnu ulogu u hrišćanstvu, ali On nije jevanđelje. Biblija pokazuje da je Isus propovedan u vezi sa jevanđeljem. U svakom slučaju, Njegova uloga je ogromna. Ali On nije jevanđelje.

Neki proklamuju „jevanđelje spasenja,” drugi „jevanđelje milosti.” Ipak, ostali veruju u „jevanđelje čuda” ili u „jevanđelje društva.” Neki drugi misle na „jevanđelje hrane” ili „lečenja” ili „vere.” A ima i onih koji samo misle na „versku muziku” kada čuju ovu reč. Sve ove izmišljene čovekove ideje ne uzimaju u obzir istine Biblije!

Obratite pažnju ponovo na Markov iskaz: „A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem” (Jevanđelje po Marku 1: 14). Ovo je jevanđelje koje je Isus propovedao. U ovom istom kontekstu je rekao: „Pokajte se, i verujte jevanđelje.” Koje jevanđelje?… O „carstvu Božjem.”

Jevanđelje po Marku 1: 1 se odnosi na ovu poruku, kada kaže: „Početak jevanđelja Isusa Hrista.” Jevanđelje Isusa Hrista je o CARSTVU BOŽJEM—ne o nečemu drugom! Čovek treba verovati u ovo jevanđelje—ne u falsifikate ili zamene izmišljene od strane ljudi.

Snažno upozorenje protiv predstavljanja neistine/izvrtanja istine

Ova stvar je toliko važna da je Bog inspirisao apostola Pavla da onda izda upozorenje Galatima, a sada i nama:

„Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom, Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo. Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!” (Poslanica Galatima, 1: 6–9).

Ovo je veoma otvorena deklaracija—i snažno upozorenje svima koji će obratiti pažnju!

Malo kasnije, Pavle naglašava njegovu nadu „da istina jevanđelja ostane među nama” (Poslanica Galatima 2: 5). Dakle, postoji jedno istinito jevanđelje—a sva druga su LAŽNA!

Iako neki tvrde da je Pavle podučavao drukčijem ili dodatnom jevanđelju, jasno je da nikada nije to radio. Ironično, Bog je upotrebio Pavla da večito opominje protiv dopuštenja da se tako lažno predaje sa proglasom prokletstva na bilo kojeg čoveka, anđela ili čak bilo kojeg apostola—„Ali ako i mi [apostoli], ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije… proklet da bude!” (Poslanica Galatima, 1: 8)—za svakog ko prekrši ovu komandu.

Kakav svemoćni sveti spis—i UPOZORENJE!

Pavle objašnjava da je apostolima od strane Boga poverena dužnost da štite istinito jevanđelje.

Uzmite u obzir Prvu poslanicu Solunjanima, 2: 4: „Nego kako nas [apostole] okuša Bog da smo verni da primimo jevanđelje, tako govorimo, ne kao ljudima ugađajući nego Bogu koji kuša srca naša.”

Ovo je odgovornost koja se ne sme uzeti olako. Verni izaslanici moraju uvek da predaju ono što Bog zapoveda—a ne ono što se dopada ljudima (uključujući i „proučavaoce” Biblije). Stoga, bilo kakvo tvrđenje da je Pavle podučavao različitom ili drugačijem jevanđelju (obično se misli na jevanđelje o Hristu ili o „miru”) je nemoguće. Da je to učinio, on bi bukvalno bacio kletvu na sebe!

Za Isusa je prorečeno da će doneti jevanđelje

U Starom zavetu, za Isusa je prorečeno da će doći kao GLASNIK. Uzmite u obzir Knjigu proroka Malahije 3: 1: „Evo, ja ću poslati anđela svog [Jovana Krstitelja], koji će pripraviti put preda mnom [Hristom], i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kog vi tražite, i anđeo zavetni, kog vi želite.”

Hristos je bio „IZASLANIK” jevanđelja, a ne sama po sebi poruka. Ta poruka je zapravo samo središte—centralni deo!—čitave Biblije.

Sada uporedite Malahijin pasus sa još jednim: „Zakon i proroci su do Jovana (Krstitelja) [jedino je Stari zavet bio propovedan pre toga]: a od onda, „carstvo Božje [se] propoveda jevanđeljem i svaki navaljuje da uđe u njega” (Jevanđelje po Luki, 16: 16). Setite se da je u Jevanđelju po Marku 1: 14 Hristos propovedao „carstvo Božje” i da je to nazvao jevanđeljem.

Značenje „jevanđelja”

Reč jevanđelje na engleskom gospel i na staroengleskom „god spell” znači dobra vest. Reč carstvo je takođe staroengleska reč jednostavnog značenja „vladavina.” Prema tome, može se precizno reći da je Hristos propovedao „dobru vest o Božjoj vladavini.” Naučićemo o kome, čemu, kuda, kada, zašto i kako ovu dobru vest i kako se to odnosi na biblijsko najvažnije proročanstvo.

Carstvo Božje je dominantna tema ne samo Novog zaveta, već cele Biblije. Ipak, neverovatno, većina ljudi zna malo ili ne zna ništa o tome. Izaslanici ovog sveta su nesvesni ovog jevanđelja, i nikada ne propovedaju o njemu. Zbog toga, praktično ceo svet stoji u potpunom neznanju ove jedinstvene najveće istine u Božjoj reči!

Koliko puta pomenuto?

Reč jevanđelje je preko 100 puta pomenuta u Bibliji. Ponekad se nađe sama, a ponekad „o carstvu” prati tu reč. U drugim slučajevima, sadrži i „carstva Božjeg” ili jednoznačnu frazu „carstvo nebesko.”

Imajte na umu da se kaže da je „nebesko” a ne „na nebu.” To je nebesko carstvo i postoji velika razlika između ta dva pojma. Kao što carstvo od Boga znači Božje carstvo—ne carstvo u Boga—na taj način isto značenje imaju i carstvo od neba i nebesko carstvo.

Shvatite ovu ključnu stvar!

U celom Novom zavetu, reč „carstvo” se nalazi 27 puta, „carstvo Božje” 75 puta, i „carstvo nebesko” 34 puta. Sve su, jasno, jedno te isto.

Šta je Pavle propovedao

Pavle je propovedao carstvo Božje nejevrejima. Ipak, neki veruju da je propovedao „drugačije” jevanđelje—ponovo, nesvesni da je Pavle bio onaj što je izrekao kletvu na svakog koji to radi (Poslanica Galatima, 1: 8–9). Međutim, dok je Pavle propovedao carstvo Božje, obratite pažnju na dva stiha u knjizi Dela apostolska, koja pokazuju da on nije zanemario subjekat Hristove uloge u procesu spasenja.

Prvo, knjiga Dela apostolska 19: 8 utvrđuje koje jevanđelje je on propovedao: „I ušavši u zbornicu govoraše slobodno tri meseca učeći i uveravajući za carstvo Božje.” U mnogim njegovim poslanicama, predavao je carstvo u nejevrejskim kongregacijama. Njegova poruka je uvek bila ista. On je stalno propovedao, podučavao carstvo Božje i upućivao na njega.

Dalje, Pavle u knjizi Dela apostolska 20: 25, 21 kaže: „Vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje… pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.” On je propovedao isto jevanđelje jevrejima i nejevrejima.

Sada primetite u knjizi Dela apostolska 28: 30–31: „A Pavle ostade pune dve godine o svom trošku, i dočekivaše sve koji mu dolažahu, Propovedajući carstvo Božje, i učeći o Gospodu našem Isusu Hristu.”

Luka, pisac knjige Dela apostolska, razlikuje propovedanje o carstvu Božijem i propovedanje o Isusu Hristu! Iako su oba od suštinskog značaja, ona su, jasno, dva odvojena subjekta!

U knjizi Dela apostolska 8: 12, đakon Filip je takođe propovedao ista ova dva učenja: „Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.” Vidimo da Filip nije samo propovedao carstvo Božje, nego je takođe i to razlikovao od učenja o Hristu. Zapamtite, glasnik nije poruka.

Primetite da su ovi u Samariji bili kršteni tek nakon „verovanja” u prave poruke—a ne u neke ljudske ideje o tome. Takođe, Hristovo ime je predavano kao svevažno, ali dodatno razumevanje.

Isus nije jevanđelje. Ali, On stoji direktno pored istinitog jevanđelja i On će vladati celom zemljom kada se vrati da uspostavi Svoje carstvo. Nemojte to izgubiti iz vida!

Konačno, razmislite o još jednom stihu, gde je Pavle lično napravio razliku između jevanđelja i Hristove ličnosti. Knjiga Korinćanima, Druga poslanica 11: 4 sadrži ovo moćno upozorenje: „Jer ako onaj koji dolazi drugog Isusa propoveda kog mi ne propovedasmo… ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli [s njim]” (margina tačnijim čini ovaj poslednji izraz „sa mnom”). Pavle je želeo da Korinćani odbace lažne učitelje i da se drže onoga čemu ih je on učio. Poenta je u tome da Pavle pravi razliku između učenja lažnog Isusa i učenja lažnog jevanđelja. To su—i uvek su bile—dve odvojene stvari.

Neki se zbune kada čitaju Prvu poslanicu Korinćanima 15: 1–4, misleći da je Pavle u kontradikciji sa samim sobom iz drugih odlomaka, navodeći da je „jevanđelje” (st. 1) „da Hristos umre za grehe naše, po pismu, i da bi ukopan, i da usta treći dan” (st. 3–4). Jednostavno zabeležite da „jevanđelje” iz prvog stiha nije povezano sa Hristovom smrću za naše grehe i sahranu u stihovima 3 i 4. Pažljivo čitanje otkriva ovo. Kada se pravilno razume, umesto da se kaže da je Hristos jevanđelje, ovaj pasus potvrđuje suprotno, i podržava Dela apostolska 8: 12, 20: 21–25, 28: 31 i Drugu poslanicu Korinćanima 11: 4!

Pošto je Isus propovedao „pokajte se i verujte jevanđelje” (Jevanđelje po Marku 1: 15), trebalo bi da sada bude jasno zašto. Njegova uloga uvek treba da bude propovedana u vezi sa carstvom Božjim, zato što niko ne može ući u carstvo Božje ako ne razume i ne prihvata da je „Hristos umro za naše grehe,” i ako se ta osoba nije pokajala za svoje grehe.

Upitajte se: Ako JE Isus jevanđelje—carstvo Božje—zašto su onda Pavle (četiri puta) i Filip govorili o tome kao o dve odvojene stvari?

Svi apostoli su propovedali ovo isto jevanđelje

Kakvi dokazi postoje da su drugi pisci Novog zaveta propovedali ovu istu poruku? Veoma je mnogo dokaza!

Apostol Petar je takođe propovedao carstvo Božje: „Jer vam se tako obilno dopusti ulazak u večno carstvo Gospoda našeg i spasa Isusa Hrista” (Druga poslanica Petrova, 1: 11). Takođe je i apostol Jakov propovedao: „Čujte, ljubazna braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga sveta da budu bogati verom, i naslednici carstva koje obreče onima koji njega ljube?” (Jakovljeva poslanica 2: 5).

Matejev izveštaj pominje „jevanđelje o carstvu” tri puta. Primetite: „I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima” (Jevanđelje po Mateju 9: 35). U većini Svojih parabola, Hristos je učio osnove carstva Božjeg. Matej sam ukazuje na to preko pedeset puta.

Luka beleži da je Isus Hrist naredio Svojim učenicima da propovedaju tu istu poruku: „Sazvavši, pak, dvanaestoricu… I posla ih da propovedaju carstvo Božije” (Jevanđelje po Luki: 9: 1–2). Ubrzo posle toga, On šalje sedamdeset drugih da propovedaju, i oni su takođe nosili poruku o „carstvu Božjem” (Jevanđelje po Luki, 10: 1, 9).

Stojeći pred Pontijem Pilatom u noći kada je bio izdan, Hristos je dao važan znak za razumevanje carstva: „Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta [ovog sadašnjeg doba]” (Jevanđelje po Jovanu 18: 36). Otkrićemo kasnije detalje o tome kako će Božja vladavina biti uspostavljena na Zemlji.

Posebno jevanđelje Isusa Hrista?

Setite se, pak, ponovo, Jevanđelja po Marku 1: 1: „Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.” Šta je to „jevanđelje Isusa Hrista”? Da li je to različito, neko drugo jevanđelje? Što se tiče Pavla, možemo pitati, s druge strane, da li je on zaboravio na ovo jevanđelje?

Ne! Ali većina modernih propovednika uči da je jevanđelje Isusa Hrista o Njegovoj (Isusovoj) ličnosti. Oni tvrde da je On carstvo Božje—da se jevanđelje o carstvu odnosi isključivno na Njega. Ali to nije ono što Biblija kaže! Jevanđelje Isusa Hrista je Njegovo JEVANĐELJE—Njegova PORUKA o carstvu Božijem!

Poslanici prenose poruke. Ne zaboravite, Hristos je bio glasnik, poslat od Boga sa najavom. Njegova poruka nije bila o sebi samom—bila je o carstvu Božijem! U Jevanđelju po Jovanu 12: 49–50, Hristos reče: „Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti. I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.”

Jasno, Hristos je imao ulogu glasnika—PREDSTAVNIKA—PORTPAROLA za carstvo Božje.

U Jevanđelju po Jovanu, 14: 24, Isus reče: „Reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.” Hristos je doneo poruku od Oca. Ovo bi sada trebalo biti jasno! Podsetite se da je naveo: „Zakon i proroci su [propovedani] do Jovana [Krstitelja]”; [od tada] „se carstvo Božje propoveda jevanđeljem” (Jevanđelje po Luki 16: 16). Od onda [od Jovana Krstitelja] propoveda se carstvo Božje.

Ovo je ono što ovaj Rad čini danas, i, kroz ovu knjižicu, carstvo Božije se propoveda lično VAMA.

Šta je carstvo Božje?

Jevanđelje po Mateju 6: 33 kaže: „Nego ištite NAJPRE carstvo Božje, i pravdu Njegovu…” Ako treba da pronađete nešto kao Vaš prvi cilj i fokus u životu, morate znati tačno šta je to!

Ovo poglavlje sadrži ono što mnogi nazivaju „Oče naš” (Jevanđelje po Mateju 6: 9–13). Hristos upućuje Hrišćane da se mole: „Ovako dakle molite se vi,” zatim nastavlja dodajući frazu: „Da dođe carstvo Tvoje.” Znajući za šta se molite, učinićete svoje molitve smislenijim! (Osnovna svrha ove knjižice je da objasni istinito jevanđelje Biblije. Da biste razumeli carstvo Božje do detalja, pročitajte našu besplatnu knjižicu Šta je carstvo Božje?)

Ali treba da upitamo, barem na kratko: Šta je carstvo Božje? Ponovo, reč carstvo jednostavno znači „vladavina.” Naravno, vladavina je nemoguća bez zemlje kojom se vlada. Dakle, carstvo je bar jedna zemlja sa vladom.

Postoje ČETIRI neophodna dela za bilo koje carstvo: (1) zemljište, imovina ili teritorija—ma koliko velika ili mala. Drugim rečima, čovek mora imati specifičnu i definitivno određenu granicu koja uspostavlja veličinu carstva, (2) vladara, cara, monarha ili guvernera koji rukovodi vladom, (3) narod ili subjekte koji žive na teritoriji kojom se upravlja, i (4) sistem zakona i pravila i osnovnu strukturu vladavine.

Nijedno carstvo nije savršeno bez ovih osnovnih elemenata.

Ali kako se to odnosi na Božje carstvo? Da li će to biti bukvalno fizičko mesto na zemlji, sa narodom i zakonima, kojima predsedava vladar?

Većina ne razume čak ni ove najosnovnije elemente carstva Božjeg. Neki veruju da se ovo carstvo nalazi u čovečjem srcu. Drugi veruju da je to gde god pronađete neku određenu crkvu. Opet, neki drugi veruju da je to Isus Hrist lično. Pojedini veruju da je već sada na zemlji, dok drugi veruju da je još u budućnosti, ali ne razumeju kako ili kada će se to desiti.

Kakva zabuna!

Čovek se mora ponovo roditi u carstvu

Pavle je napisao da je Isus, nakon vaskrsenja, postao „prvorođeni iz mrtvih” (Poslanica Kološanima 1: 18), i „da bi On bio PRVOROĐENI MEĐU MNOGOM BRAĆOM” (Poslanica Rimljanima 8: 29). Kada se povežu, ova dva stiha pokazuju da je Hristos prvorođeni iz mrtvih i da će ga mnogi drugi slediti kasnije. Ali kada—i u kom obliku—će se ovi drugi roditi?

U Jevanđelju po Jovanu 3: 3, Hristos reče Nikodimu: „Zaista, zaista [što znači iskreno, iskreno,] ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.” U stihu 6, on nastavlja: „ Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.”

Verujte u ovaj jednostavni stih. Čovek mora postati duh da bi video carstvo Božje!

Pavle takođe piše da „telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije” (Prva poslanica Korinćanima 15: 50). Sledeća dva stiha objašnjavaju da će doći vaskrsenje kada zasvira sedma („poslednja”) truba, kada „mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.”

Vaskrsenje mrtvih će se desiti kada se Hristos vrati. Ne smemo biti zbunjeni u vezi sa razumevanjem ovog velikog događaja. Ljudi koji su nekada bili telesna ljudska bića će biti pretvoreni u duh—biće PONOVO ROĐENI—i ući će u carstvo Božje.

Jevanđelje po Jovanu 4: 24 kaže: „Bog je Duh.” Ispod Oca, Hristos će voditi Svoje carstvo, koje će biti sastavljeno od vaskrslih duhovnih bića. Na Svom povratku, Hristos će, kao član Božje porodice, imati mnogo „mlađe braće i mlađih sestara,” koji su se kvalifikovali da vladaju s Njim u Njegovom carstvu.

Postoji biljno carstvo, životinjsko carstvo, ljudsko carstvo i anđeosko carstvo. Takođe postoji i carstvo Božje.

Primetite Prvu knjigu Mojsijevu 1: 26: „Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi.” Aludirajući na sebe, onaj što govori reče, „svom,” „mi.” Ovaj stih otkriva da ima više od jednog bića u božanstvu. U stvari, postoje dva! U ovom spisu, hebrejska reč za Boga je Elohim. Ovo je unipluralni termin, kao grupa, tim, komitet ili porodica, sa svim ovim nazivima predstavlja jedan entitet, koji se sastoji od nekoliko osoba.

Dakle, Biblija uči da postoji JEDAN Bog, sastavljen od dve osobe—Otac i Hristos—sa još brojnijom decom kasnije. Prvi put kada će Bog dodati više u Svoju porodicu je u vreme kada se Hristovo carstvo uspostavi.

Tada će dovesti „mnoge sinove u slavu” radom „Poglavara spasenja” (Poslanica jevrejima 2:10). Stih 11 kaže da Hristos „ne stidi se nazvati ih braćom”—one koji Hrista nazivaju „prvencem.”

Da li vidite šta se ovde opisuje? Cilj pravog hrišćanina—njegova sudbina—jeste da bude ROĐEN u dolazećem carstvu (vladavini) Boga kao DUHOVNO BIĆE koje će vladati ispod Hrista. Čemu lepšem—SLAVNIJEM—jedan hrišćanin može da se nada?

Postoje uslovi za ulazak u carstvo

Hristos reče mladom bogatašu koji se raspitivao o večnom životu: „…Ako želiš ući u život, DRŽI ZAPOVESTI” (Jevanđelje po Mateju 19: 17). Isus je objasnio da se čovek mora držati deset Božjih zapovesti, i konkretno naveo njih pet u ovom pasusu.

Dozvolite mi da objasnim. U Poslanici Rimljanima 6: 23, Pavle je napisao: „Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.” Vi dobijate platu za svoj posao. Ta plata predstavlja uplatu za posao koji ste radili. Plate su nešto što zaradite. Smrt je ono što su svi „„zaradili”—kroz grehe! Ako Hristos ne bi platio tu kaznu, konačna „plata” koju bi svi ljudi dobili bila bi smrt—konačni „otkaz.” S druge strane, spasenje je dar. Vi to ne možete zaraditi.

Ali šta je greh? Pošto izvršenje rezultira smrću, zar ne bi trebalo znati šta je to? Prva poslanica Jovanova 3: 4 beleži: „greh je bezakonje.” Ovo je isti zakon po kome je mladom bogatašu rečeno da mora da se povinuje da nasledi večni život.

Prisetite se Hristovih reči u Jevanđelju po Marku 1: 15: „pokajte se i verujte jevanđelje.” Pokajanje je za grehe (Dela apostolska 3: 19)—kršenje Božjeg duhovnog zakona. Hrišćanin je onaj koji je pokajao to i bio kršten (Dela apostolska 2: 38) i preobraćen (Dela apostolska 3: 19). Kroz ceo život odolevanjem grehovima, hrišanin se kvalifikuje (iako ih nikada ne može „zaraditi”) za spasenje i duhovno ROĐENJE u carstvu Božjem.

Carstvo Božje mora i danas da se propoveda

U Jevanđelju po Mateju 24 (i 25), u Maslinskom proročanstvu, Hristos je upitan za događaje koje će biti znaci Njegovog drugog dolaska i „kraja sveta [doba].” On je odgovorio da će se najpre desiti veliki broj različitih promena. U stihu 14, On iznosi: „I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.” Proročeno je da će istinito jevanđelje biti propovedano sve do posletka [ovog doba]. Ovo jasno znači da će ga neko propovedati sada, u sadašnjosti—jer kraj još nije došao.

Ovo čini Obnovljena crkva Božja!

Propovedanje istinitog jevanđelja u svetu je obnovio Herbert W. Armstrong (1892–1986). Ovaj čovek je korišten od Boga da za 52 godine tokom kojih je bio ministar dosegne do stotina miliona ljudi sa ovom porukom, što je okončano njegovom smrću 1986. godine. Bio je to g. Armstrong, koji je mene učio istinitom jevanđelju i koji me je obučio da nosim ovu istu poruku u svet.

Carstvo Božje dolazi

Nemojte se zbuniti! Hristos će se uskoro vratiti na Zemlju i uspostaviće Svoje carstvo. Nijedno ljudsko biće ne može uspostaviti nijednu svetsku vladavinu koja može funkcionisati. Krajem 1966. godine, misleći na ovakvu mogućnost, upitao sam svog američkog kongresmena da li on misli da se tako nešto može ikad desiti. Do tog trenutka, on je bio u kongresu preko trideset godina. On je glasno potvrdio da je to nemoguće. Zanimljivo je i da je još rekao i da bi „vikao na sav glas” da je mislio da se to može desiti. Nikada neću zaboraviti njegove reči. On je bio potpuno u pravu—to nikada ne bi uspelo, ako bi bilo ostavljeno u ljudskim rukama. Ali to nije ono što će Hristos učiniti.

Podsetite se da je Danilo napisao: „A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se do veka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka” (Knjiga proroka Danila 2: 44). Carstvo Božje će vladati CELOM zemljom—SVIM nacijama—i vaskrsli sveci će učestvovati u ovoj vladi sa Hristom.

Hristos je naveo u „Besedi na gori”: „Blago krotkima, jer će naslediti zemlju” (Jevanđelje po Mateju 5: 5). Sada znate zašto! Zapravo, Hristos je citirao Psalam 37: 11, gde je David precizno rekao isto to. Drugi odlomci pokazuju da je David znao da će jednog dana vladati (svim plemenima Izraela) u carstvu Božjem.

Sada pređite na Knjigu proroka Danila 7 i proučite tri povezana stiha. Obratite pažnju na stih 18: „Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka.” Stih 22 potvrđuje: „Dokle dođe Starac [ovde Hristos, i Otac u stihu 13] i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.” Zatim pogledajte stih 27: „A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom daće se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo će carstvo biti večno carstvo, i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga.”

Danilo je shvatio da će sveci vladati na zemlji!

Sada obratite pažnju na tri različita pasusa u Otkrivenju. Kroz Jovana, Hristos govori: „Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom” (Otkrivenje Jovanovo 3: 21). Takođe pogledajte i Otkrivenje 2: 26–27: „I koji pobedi… daću mu vlast nad neznabošcima; i pašće ih [vladaće njima] gvozdenom palicom.” I, na kraju: „I učinio si nas Bogu našem CAREVE i SVEŠTENIKE, i carovaćemo na zemlji” (Otkrivenje 5: 10).

Da li Vam je neko ikada govorio o bilo kojem od ovih stihova? Gotovo sigurno ne. Ali, oni su osnovni i bili su u Bibliji hiljadama godina!

Nije ni čudo što je Hristos, kada je bio na suđenju za Svoj život, rekao: „CARSTVO moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta CARSTVO moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde” (Jevanđelje po Jovanu 18: 36). Pilat ga upita: „Dakle si ti car?” Isus odgovori: „Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet…” (st. 37).

Isus Hrist je tokom svog života shvatio da je rođen da bude CAR (Jevanđelje po Luki 1: 31–33)!

Prorok Isaija je bio inspirisan da takođe zabeleži: „Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova [brda], i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima. I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju” (Knjiga proroka Isaije 2: 2–4).

Potpuno isto proročanstvo se ponavlja u Knjizi proroka Miheja 4: 1–3!

Ispred zgrade Ujedinjenih nacija je skulptura jednog velikog čoveka koji pravi plug od mača. Ja sam to video stotinu puta jer sam na Šabat držao propoved tačno preko puta tog mesta više od četiri godine. Ali izgleda da više niko obraća pažnju na to, ili čak i ne veruje u ogromno proročanstvo koje ta poznata skulptura opisuje.

Hristos je došao da bude CAR. Kada Njegova vladavina počne, mir u svetu će bukvalno „izbiti”—zajedno sa svetskom srećom, blagostanjem, izobiljem i vrhovnom radošću! Nijedna ljudska vladavina nije nikada bila u stanju da donese tako nešto nijednoj zemlji na svetu.

Ovo uskoro dolazeće carstvo je središte samog jevanđelja koje je Hristos doneo. Da li verujete u to? Hoćete li verovati u to?

Obnovljena crkva Božja hrabro propoveda ovu najveću od svih proročkih istina. Ovo proročanstvo je sigurno—neizbežno! Kada se ispuni, i Vi možete biti deo Božje divne VLADAVINE!

Hristova poruka

Sledeći zaključak je iz knjižice Herberta W. Armstronga Šta je ISTINITO JEVANĐELJE?: „Krajnje je vreme da neko progovori, na ovom svetu, i kaže svetu da je jevanđelje Isusa Hrista unapred objavljena NAJAVA VLADAVINE baš na ovom svetu—vladavine, NE od strane sebično motivisanog čoveka, već od strane živog svemoćnog Boga.

„Poruka Isusa Hrista—Njegovo jevanđelje—jeste carstvo Božje—VLADAVINA Boga živoga!

„Kada se Mesija vrati sa svom Božjom snagom, imaćemo SVETSKI MIR, sa srećom, radovanjem, prosperitetom—i IZMENJENIM SVETOM koji će naslediti VEČNI ŽIVOT.

„To istinito jevanđelje proglašava… ‘U CELOM SVETU’.”