Hiljadama godina đavo je bio predmet velikog interesovanja. On je bio opisan kao duh, bauk i avet. Ili kao „đavolski” zgodan muškarac u crvenom odelu, sa rogovima i vilama. On je i čak bio prikazan kao nejasno „ovaploćenje sveg zla” ili uzrok svemu lošem što ljudi rade. Većina je verovatno upoznata sa izrazom „đavo me je na to naterao”. Iako su ove ideje uobičajene, sve su POGREŠNE! One netačno prikazuju ovog velikog palog duha!
Mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani govore dugo i glasno o tom „lošem starom đavolu”. Emotivnije grupe sprovode sastanke u šatorima, kampanje, mitinge i organizovane pokrete gde se narodu govori: „Mi ćemo srušiti tog đavola večeras.” Veliki broj ljudi napušta ove sastanke potpuno uvereni da su uspeli da urade rečeno. Tragično, đavo napušta te sastanke zadovoljniji, znajući svoju ulogu u onome što se desilo.
Malo njih zna ISTINU o tome ko je i šta je đavo. Ova knjižica će otkloniti misteriju, zbunjenost, neznanje, mit, sujeverje i zablude koje skrivaju istinu o njegovom identitetu i poreklu.
Rastuća fasciniranost đavolom
Čovek se jedva može okrenuti, a da ne čuje i ne vidi upućivanje na đavola ili demona. Zastanite na trenutak, pa razmislite o tome koliko često se to dešava.
Uključite televiziju. Idite u bioskop. Posetite knjižaru. Koliko često se tema đavola, demona, anđela ili sveta duhova uopšte spominje ili se o njoj piše? Čitave televizijske serije su posvećene takvim temama, a nove se pojavljuju sve više. Filmovi i knjige su fokusirani na đavola godinama. Ali sada dolaze [pojavljuju se] češće—i sve su neobičniji, bizarniji, čudniji, jeziviji i zastrašujući više nego ikada ranije!
Uzmite u obzir fenomen „Hari Potera”. Neki autori pišu skoro isključivo o duhovnom svetu, često mešajući pogrešno razumevanje proročanstva u zaplet price—i mnoštvo obožavalaca kupuje svaku njihovu knjigu.
Satanizam i vračanje se praktikuju otvoreno sada više nego ikada ranije!
Milioni troše ogromne sume za telefonske pozive vidovnjacima, za čitanje dlana, astrologe, gledanje u kristalnu kuglu, veštice, čarobnjake, kanalizatore i niz drugih medijuma [posrednika], da saznaju kakva budućnost ih čeka.
Đavo prodaje—a ljudi kupuju kao nikada ranije!
Nepotrebna konfuzija
Apostol Pavle je napisao: „Bog nije Bog (autor) [za]bune (konfuzije), nego mira” (Prva poslanicaKorinćanima, 14: 33). Dok široko rasprostranjena ZABUNA okružuje identitet đavola, Vi ne morate biti zbunjeni!
Biblija je temelj sveg znanja. Često ćete čuti da kažemo: „Oduvajte prašinu sa Vaše Biblije! Proučite je pažljivo i videćete pravu istinu koja je uvek bila na njenim stranicama. Nemojte verovati nečemu samo zato što mi to kažemo, već verujte jedino ako vidite dokaz u Bibliji.”
Božja reč sadrži odgovore na sva najveća životna pitanja! JASNA ISTINA njenih uputstava se ne uči u crkvama ovog sveta. Još iz ranije „Nedeljne škole”, većina je naučena da veruje u ono za šta svi pretpostavljaju da je iz Božje reči. Šta se kaže o poreklu Sotone će Vas iznenaditi. Mi treba da pustimo Bibliju da ga razotkrije onakvog kakav je.
Pavle takođe piše: „A sve kušajući [POTVRDITE] dobro držite. UKLANJAJTE se od svakog zla” (Prva poslanica Solunjanima 5: 20-21), i „KUŠATI [DOKAŽITE] koje je [šta je] dobra i ugodna i savršena volja Božija” (Poslanica Rimljanima 12: 2).
Mi ćemo proučiti stihove koji objašnjavaju Sotonino poreklo i ko je on. Da bismo to učinili, moraćemo da napustimo ljudske ideje i da prihvatimo jedino to što se može dokazati!
Odakle Sotona dolazi?
Đavo je živ i realan. Biblija ga naziva „bogom ovog sveta” (Druga poslanica Korinćanima 4: 4). Otkrivenje 12: 9 navodi da on „vara sav [ceo] svet”. Ovo podrazumeva istinu o njegovom identitetu. Ali, da li je on oduvek bio đavo? Da li je on oduvek bio zao, strašan, lažan, destruktivni princ tame? Da li je on tako bio stvoren?
Nije!
Ali ova pitanja zahtevaju objašnjenje. Pažljivo proučavanje pruža celu sliku. Biblija opisuje Sotonu u mnogim spisima. Ova knjižica prvobitno proučava stihove koji objašnjavaju đavolovo poreklo. (Naša duža knjižica, Svet u zarobljeništvu, razmatra mnoge pasuse koji opisuju njegovu ulogu, strategiju i sredstva. Pročitajte ovu pridruženu knjižicu da biste razumeli celokupnu narav đavola i kako on postupa).
Bog je prvobitno stvorio tri arhanđela: Mihajla, Gavrila i Lucifera (koji je postao Sotona). Njih trojica su postavljeni kao glavni nad stotinama miliona anđela (Otkrivenje 5: 11). Lucifer je vladao u pre-Adamskom svetu svojim anđelima. On se, zajedno sa trećinom svih anđela, pobunio protiv Božje vladavine i danas vodi svoje pale anđele, ili demone, kao bog ovog sveta.
Prva knjiga Mojsijeva
Prva knjiga Mojsijeva 1: 1 kaže: „U početku stvori Bog nebo i zemlju”. Ovaj stih postavlja temelj za našu studiju.
Knjiga o Jovu opisuje vreme kada je Bog stvarao zemlju, pre više milijardi godina. Bog je postavio Jovu niz pitanja: „Gde is ti bio kad ja osnivah [postavih temelj] zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje?… Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje, i svi sinovi Božji klikovahu [vikaše od radosti]” (Knjiga o Jovu 38: 4-5, 7).
Ove „zvezde” su bili anđeli (Otkrivenje 12: 4), takođe opisani kao „sinovi Božji”. (Naravno, bukvalno, zvezde ne pevaju). Primetite da kaže da su „svi” oni „uzvikivali” i „pevali zajedno”. To dokazuje da još nije bilo demona u vreme stvaranja u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1: 1.
Ovaj stih pokazuje da je zemlja stvorena u predivnom i lepom stanju. Bilo je velike radosti i pevanja. Sada pročitajte Prvu knjigu Mojsijevu 1: 2.
Ovaj stih je pogrešno preveden i ne odražava smisao izvornog hebrejskog teksta. Biblija, verzija kralja Džejmsa, kaže: „A zemlja beše bez obličja i pusta.” Tri ključne hebrejske reči su ovde prevedene pogrešno i time se zamračio, zapravo sakrio, pravi smisao stiha.
Reč prevedena „beše” ili „bila” je hajah. U Prvoj knjizi Mojsijevoj 2: 7, ova ista reč je tačno prevedena „posta” („je postala”) i u Prvoj knjizi Mojsijevoj 9: 15 „postati”.
Reči za „bez obličja, i pusta” su tohu i bohu. Tačno prevedene, one znače „haotična, u zbrci, pusta i prazna”. Ukratko, savršeno stvorena zemlja (st. 1) „postala je haotična i zbunjena” (st. 2). Tohu i bohu su reči tačno prevedene u Knjizi proroka Jeremije 4: 23. Knjiga proroka Isaije 34: 11, kao i druga mesta, prevodi ovu frazu kao „konfuziju i prazninu”.
Obratite pažnju na Knjigu proroka Isaije 45: 18, koja objašnjava kako Bog nije stvorio zemlju: „Jer ovako veli Gospod, koji je stvorio nebo, Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno [tohu što znači haotičnu ili praznu], nego je načinio da se na njoj nastava [nastanjuje].” Jasno je da je zemlja postala haotična nakon što ju je Bog stvorio—između događaja opisanih u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1: 1 i 1: 2. Ovaj drugi stih opisuje RE-formiranje zemlje pre 6.000 godina, a stih 1 opisuje originalno stvaranje celog svemira, koje se, prema naučnicima, dogodilo pre čak 17 milijardi godina.
Psalam 104: 30 govori da Bog „ponavlja [obnavlja] lice zemlji”. Sedam dana u nedelji stvaranja je Bog obnavljao oštećenu, povređenu zemlju, tada potpuno pokrivenu vodom (Prva knjiga Mojsijeva 1: 2). Mi ćemo videti da je to uzrokovao đavo.
Dakle, saznali smo šta se desilo. Ali kako se to dogodilo? Kako je zemlja od stanja perfektne lepote došla do haotičnog, zbunjenog, stanja otpada i praznine? Pošto Bog nije autor bune [konfuzije] (Prva poslanica Korinćanima, 14: 33), znamo da On nije uništio zemlju. Onda, ko ili šta jeste?
Knjiga proroka Isaije 14
Biblija otkriva mnoge važne činjenice o ovoj temi ako neko čita sve spise koji se odnose na nju. Knjiga Otkrivenje 9: 11 opisuje „cara” koji vodi demonsku vojsku u vreme otkrivenja. On se zove „anđeo bezdana [rupe bez dna]”. (Kasnije ćete videti da asocijacija na „bezdan” pojašnjava biće opisano kao đavo.) Nastavljajući u stihu 11, njegovo ime na jevrejskom je „Avadon” [što znači „anđeo uništitelj”], na grčkom „Apolion” [uništitelj (to jest, Sotona)”]. Sotona i masa anđela koje je on usmerio na svoj put su jedini kandidati dovoljno moćni da donesu razaranje ovih razmera.
Knjiga proroka Isaije 14: 12-15 govori izuzetnu priču. Pažljivo pročitajte, obratite pažnju na naglašene ključne fraze: „Kako pade s neba, [O Luciferu] zvezdo danice, kćeri zorina [sine zore]? Kako se obori na zemlju, [ti] koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim. A ti se u pakao svrže [bićeš oboren] [u „grob” - st. 9 i 11], u dubinu grobnu [na stranu ponora].”
Onaj po nazivu „Lucifer” ne može biti čovek. Nemoguće je da bilo koje ljudsko biće uradi ono što je on činio. Jedino đavo „gazi [slabi] narode” i može kazati da će „izaći na nebo”. Svakako, nijedan čovek ne bi mogao biti „oboren na zemlju” na način ovde opisan. Konačno, nijedan čovek nema presto koji može da se stavi iznad „zvezda na nebu”.
Bog živi na severnom delu neba ili „na severnoj strani”. Jov baca svetlo na Luciferov pokušaj da tamo svrgne Boga: „On [Bog] je razastro i sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o čem [ni na šta]” (Knjiga o Jovu 26: 7). „Prazno mesto” na „severu” poklapa se sa onim što su astronomi primetili da je značajan i čudan nedostatak zvezda u tom pravcu. Bez sumnje, Sotona je napao Boga u tom pravcu kada je nastojao da se uzdigne sa svog prestola da preuzme Božji presto između Prve knjige Mojsijeve 1:1 i 1:2. Ovo je ono što Biblija otkriva!
Knjiga proroka Jezekilja 28
Knjiga proroka Jezekilja 28: 12-17 paralelno proširuje Knjigu proroka Isaije 14, i jednako je važna za proučavanje. Ovaj nalog opisuje onog za koga neki stručnjaci tvrde da je bio običan čovek, „car tirski”. Pažljivo čitanje pokazuje da je to nemoguće—i smešno.
Stih 12 govori o onom koji je „pečat savršenstva, pun mudrosti, i sasvim lep”, koji je takođe „bio u Edemu, vrtu Božjem” (st. 13). Nijedan čovek nikada nije bio savršen, a đavo je—zmija—prevario Evu u vrtu. Stih 13 navodi: „kad si se rodio” i Sotona je stvoreno biće. Stih 14 ga naziva „heruvim, pomazan da zaklanjaš”. (Druga knjiga Mojsijeva 25: 17-20 opisuje preostala dva verna „heruvima koji zaklanjaju” Božji presto u tabernakulu Starog zaveta. Njihova krila pokrivaju „zaklopac [mesto milosrđa]”. Nijedan ljudski car ne odgovara ovom opisu. Poslednji deo Knjige proroka Jezekilja 28: 14 govori da je ovaj „car” bio „na svetoj gori Božijoj”i da „hođaše posred kamenja ognjenog [vatre]”. Ovo opisuje područje oko Božjeg prestola. Stih 15 navodi da se „nađe [našlo] bezakonje na tebi [njemu]”, a stih 16 se odnosi prema tome kao prema „grehu”.
Stih 16 takođe opisuje da je ovaj heruvim [anđeo] bio „izbačen” iz raja. Stih 17 otkriva da „srce se [njegovo] ponese [uzdiglo] lepotom [njegovom]” i da „on pokvari mudrost svoju svetlošću svojom”. Stih se završava rečima da će ga Bog „baciti na zemlju, pred careve će [ga] položiti da [ga] gledaju”.
Lucifer je bio sjajno biće—„anđeo svetla [svetlosti]”, kao što su „njegovi poslenici” (Druga poslanica Korinćanima 11: 13-15). Reč Lucifer znači „donosilac svetlosti”. Ovo nekada savršeno biće je originalno donosilo sjajnu svetlost svima oko sebe. Ali on se pobunio i zgrešio—i tako postao „princ tame”. Njegova pobuna ga je pretvorila u uvrnuto, perverzno biće. Tako je od velike inteligencije on bukvalno postao ludi pali anđeo, ne znajući više da razluči dobro od lošeg!
Antihrist
Neka dodatna razumevanja određenih, bitnih i neostvarenih proročanstava su potrebna pre nego što nastavimo.
Biblija jasno uči da će izuzetno moćni Antihrist zavladati celim svetom u kratkom periodu neposredno pre Hristovog povratka. Morate znati šta dolazi. Ovde je Jovanovo prvo i najjasnije pominjanje dolaska ovog čoveka u poslednjem vremenu: „Kao što čuste [ste čuli] da će doći antihrist, i sad mnogi antihristi postaše [postoje]” (Prva poslanica Jovanova 2: 18). Dok je Jovan govorio da je bilo mnogih antihrista tokom njegovog vremena, jedan antihrist je glavni fokus.
Apostol Pavle je takođe govorio o Hristovom „dolasku”—i to povezao sa dolaskom Antihrista. U Drugoj poslanici Solunjanima 1: 7 on je opisao vreme „kad se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje”, a onda je pažljivo pojasnio da će se prvo uzdići Antihrist. Drugo poglavlje se otvara ovako: „Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći [taj dan] [dan Hristovog povratka] dok ne dođe najpre otpad [pad], i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli” (Druga poslanica Solunjanima 2: 3). Ovaj „otpad [pad]” se već desio—to je tema drugih materijala koje mi proizvodimo. Pavle nastavlja: „Koji se protivi i podiže [uzdiže] više [iznad] svega što se zove Bog ili [što] se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog” (st. 4). Mnogi pasusi pokazuju da pravi hrišćani predstavljaju „crkvu [hram] Božju” (pročitajte Prvu poslanicu Korinćanima 3: 16 i Prvu poslanicu Petrovu 2: 5). Bezakonje Antihrista i snaga su toliko veliki da on tvrdi da je Bog—i verovaće mu ogromni milioni ljudi koji danas tvrde da se to ne može dogoditi!
Moć Antihrista prevazilazi sve što je svet ikada video. Njegov dolazak je „po činjenju [što znači efikasnosti i energija] Sotoninom sa SVAKOM [SVOM] silom, i znacima i lažnim čudesima” (Druga poslanica Solunjanima 2: 9). Pomislite lično na Sotonu, u ljudskom telu, kako donosi u punoj meri svoja čudesa, „lukavstva”, „sredstva” i „ponore”.
Kakva lažna čudesa bi mogao ovaj čovek da stvara? Ja sam izbacio mnoge demone i znam njihovu snagu. Ovde je nepotpuna lista onoga što demoni mogu da rade: vizije, glasovi, predviđanja, posedovanja pratilaca, pozivanje vatre sa neba, oluje, lebdenje, pretvaranje beživotnih objekata u živa bića (slično egipatskim mađioničarima kada su imitirali pretvaranje Aronovog štapa u zmiju) ili pretvaranje vode u krv, nanošenje bola Božjim slugama (kao Jov), uništenje, iskušenja, zastrašivanja, optužbe, glasno lupanje [buka] da bi se izazvao strah, laži i jedva primetne obmane svih vrsta—plus trikovi koje jedino đavo ume da izmisli.
Ovo je moćna realnost sa „SVAKOM silom, i znacima i lažnim čudesima”.
Hoćete li Vi biti prevareni kada se svi ovi događaji uskoro dese?
Sotonin uticaj
Poslanica Efescima 2: 2 obaveštava o moći i uticaju đavola na svet. Obratite pažnju: „U kojima nekad hodiste po veku [prema toku, kretanju] ovog sveta, po [prema] knezu koji vlada u vetru [sile vazduha], po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja [deci neposlušnosti].”
Shvatite ovo! Sotona ima moć da koristi vazduh da emituje—putem svog duha—stav protivljenja [neposlušnosti]! Njegov duh šalje raspoloženja, osećanja i stavove neprijateljstva na um ljudima. To „radi” da bi uneo neposlušnost. Ova vazdušna snaga daje Sotoni ogromni uticaj, omogućavajući mu da šalje misli prevare, besa, mržnje, sujete, ljubomore, požude, pohlepe, zavisti i konfuzije direktno u ljude!
Njegovo lukavstvo je bilo toliko zavodljivo da je čak bio u stanju da ubedi većinu da on ne postoji!
Đavo je neizmerno više moćan nego što većina shvata. Pogledajte šta mu njegov položaj boga ovog sveta dozvoljava da radi: „Bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo [svetlost] jevanđelja slave Hristove… koji se ne vidi [koji treba da sija u njima]” (Druga poslanica Korinćanima 4:4).
Sotona zaslepljuje i obmanjuje u zapanjujućoj meri. Rezultat je svet prepun nepuslušnosti—prepun bezakonja!
Sada možemo bolje razumeti „sinove protivljenja [decu neposlušnosti]”. Kao što Sveti Duh predvodi hrišćane, tako su ovi ljudi inspirisani i vođeni duhom boga ovog sveta. Sotona emituje duh pobune protiv Božjeg zakona—i neposlušnost prema njemu. Prevareni svet ne zna ništa o tim stvarima!
Ako slušate radio, Vi izaberete stanicu koja emituje ono što Vi želite da čujete. Ljudi takođe pretražuju televizijske stanice i, naravno, internet danas. Na kraju ih nešto zainteresuje, pa zastanu i slušaju po izboru. Oni imaju kontrolu nad onim što slušaju i gledaju.
Nije isto sa Sotoninom stanicom. Svet—i Vi—ne odlučujete da uključite đavolovu emisiju. Niko nije spreman da bude prevaren. Ali svaki čovek na zemlji je automatski uključen na Sotoninu talasnu dužinu! Njegovo neprijateljstvo, zlo, pobuna, prevara i sebičnosti su stalno „u emisiji”.
Stoga, Sotonina narav je zaista označena kao ljudska priroda. Ustvari, kada se ubrizga u ljude, Sotonina narav postaje prirodna za njih. To postane njihova narav—ponovo, ljudska priroda.
Kritično je videti kako taj duh deluje. To je jedini najvažniji ključ za razumevanje kako Sotona može da zavede i manipuliše sa više od sedam milijardi ljudi. Naravno, Sotona ubrizgava svoje stavove u nesvesno čovečanstvo—oni nemaju pojma šta on radi. Đavo ne objavljuje svoje namere čujno.
Kao što Bog Otac ima decu, Sotona je takođe otac sa svojom sopstvenom decom! U jednom od najznačajnijih stihova cele Biblije, Isus je rekao Svojim slušaocima: „Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite…” (Jevanđelje po Jovanu 8: 44). Jednom prilikom, Pavle je označio čoveka: „Sine đavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?” (Dela apostola 13: 10).
Ovim se kaže da su deca đavola neprijatelji pravednosti i pravih načina. Ovo je ozbiljno, ali to znači biti Sotonino dete!
Šta je pravednost? „Sve zapovesti [Božje] su pravedne” (Psalmi Davidovi 119: 172). Sotonina deca mrze i neprijatelji su Božjeg zakona—Njegovih zapovesti! Zapamtite, oni su „sinovi protivljenja [deca neposlušnosti]”.
Hrišćanin se suprostavlja Sotoni, koji je aktivan na svakom koraku. Ali to se ne može učiniti ljudskom snagom ili naporom. Primetite: „Braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. Obucite se u sve oružje Božje, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskog. Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti [tačnije na grčkom „pakosnim duhovima”] ispod neba” (Poslanica Efescima 6: 10-12).
Naravno najveći „pakosni duh” je sam đavo. Druga poslanica Solunjanima takođe otkriva da Hristos uništava čoveka bezakonja „svetlošću dolaska svog” (2: 8)—uspostavljenjem Njegovog malog zrna gorušičinog carstva (Jevanđelje po Mateju 13: 31. (Moja knjižica Kako će Božje carstvo doći—Neispričana priča! objašnjava ovo.) Ali smrt ovog čoveka ne završava vladavinu đavola. Druga proročanstva koja ovde nisu naš predmet pokazuju da će se još jedan zao car pojaviti posle njega—koji će se „razlikovati”, car iz Knjige proroka Danila 7: 24, koji se naziva „car severni”. Ovaj čovek će se pridružiti još jednoj moćnoj figuri zvanoj „knez tirski” (Knjiga proroka Jezekilja 28:2)—ljudski službenik prethodno opisanog „cara tirskog”—samog Sotone. Posle poražavanja ovog bezbožnog saveza i rastućeg Hristovog carstva premeštenog u Jerusalim, Sotona i njegovi demoni će biti proterani sa zemlje (pročitajte Treću knjigu Mojsijevu 16 i Knjigu proroka Zaharije 12).
Tokom mnogo generacija, čovečanstvo će učiti Božji pravac [put]. Jedino u vremenu Otkrivenja—kada će Bog kažnjavati Zemljine stanovnike koji su se okrenuli [odustali] od Njegovog načina zivota—tada će se vratiti Sotonin uticaj.
Sotonina sudbina
Otkrivenje 12: 13 govori o Sotoni i njegovim demonima da su „bačeni [natrag] na zemlju”. Stihovi 7-9 opisuju detaljnije kada su Sotona i njegovi demoni ponovo bačeni na Zemlju—bez daljeg pristupa nebu. Stihovi 12-14 pokazuju da je njegov odgovor veliki gnev.
Ali šta će se desiti sa đavolom nakon događaja Otkrivenja koji dovode do uspostavljavanja Hristovog hiljadugodišnjeg vladanja? Hoće li on ostati „bog ovog sveta” zauvek? Kakva je njegova sudbina?
Otkrivenje 20 opisuje Hrista kako uspostavlja Svoju hiljadugodišnju vladavinu i „poslednje poglavlje” Sotonine priče. Poglavlje 20 se otvara time da ga moćni anđeo sputava [vezuje, zatvara] na „hiljadu godina” i baca ga u „bezdan [rupu bez dna]”, gde je „zatvoren” (st. 1-3). Taj anđeo onda stavlja pečat na njega „da više ne prelašćuje [obmanjuje, vara] narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja [treba/mora] da bude odrešen [odvezan/pušten] na malo vremena [na kratko]” (st. 3).
Ali kakva je krajnja sudbina đavola? Da li će živeti u muci zauvek—ili će milostivi Bog staviti ovo biće u smrt—zauvek prekinuti njegovu sposobnost da uništava i podmićuje? Jevanđelje po Mateju 25: 41 otkriva da postoji „oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim”.
Sada se vratite natrag, do cara tirskog u Knjizi proroka Jezekilja 28. Sećate li se da profil ovog „cara” pokazuje da on ne može biti čovek. Ovo natprirodno biće, koje je bilo prisutno u Edenskom vrtu—očigledno Sotona—biće pogubljeno. Govoreći o njemu, kaže se: „Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju. Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka [nikad više]” (st. 18-19).
Hajde da razumemo! Đavo je bačen u vatreno jezero—i od vatre koja dolazi iz njega samog je potpuno izgoreo iznutra i spolja. On se pretvara u pepeo i više neće postojati. Ovo je potpuno uništenje!
Poslanica Jevrejima 2: 14 je takođe jasna. Kaže da će Bog „smrću [da] satre onog koji ima državu [moć] smrti, to jest đavola”. Ovo ne zahteva tumačenje.
Ali zapamtite: vatra je pripremljena za đavola i njegove anđele—demone. Nije ni čudo što su Marko i Luka zabeležili demone koji su pitali Isusa: „Došao si da nas pogubiš?” (Jevanđelje po Marku 1: 24; Jevanđelje po Luki 4: 34).
Vaš veliki potencijal
Poslanica Jevrejima 2: 5 opisuje zemlju pod „potčinjavanjem [pravim] anđelima” sada, ali je jasno da ovi anđeli neće nastaviti da vladaju „u svetu koji ide [dolazi]”.
Dodatni stihovi u ovom poglavlju objašnjavaju šta će se dogoditi nakon zamenjivanja palih anđela koji sada regulišu ovaj svet: „Šta je čovek da ga se opomeneš?… Umalio si ga malim [manjim] nečim [na margini piše: slabijim] od anđela, slavom i časti venčao [krunisao] si ga… Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno” (st. 6-8).
Govoreći o Hristu, stihovi 9-10 nastavljaju: „A umanjenog malim čim [učinjenog manjim] od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan [krunisan] slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt. Jer prilikovaše Njemu… koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.”
Da li ste shvatili—dokučili—šta je rečeno? Ovi stihovi sadrže obećanje zapanjujućeg potencijala dostupnog Vama i meni. Hrišćani su pozvani da naslede „sve [stvari]” i da se „krunišu slavom i časti”, koje su im ponuđene pozivanjem Boga i žrtvovanjem Hrista—„poglavara spasenja njihovog”.
Ne može se pogrešiti u tome šta znači izraz „sve [stvari]”. „Ništa” (st. 8) neće biti isključeno iz ovog nasleđa. (Pročitajte naše besplatne knjižice Šta Vam je nagrada u sledećem životu?, Šta je Carstvo Božje? i Šta je Spasenje?, između ostalih, da biste naučili više o prekrasnom potencijalu koji čeka sve prave Božje svece.)
U Jevanđelju po Mateju 4: 9, Sotona nudi Hristu vladavinu nad „sve ovo [svim stvarima]” ako „padneš i pokloniš mi se”. Hrišćanima je obećana vladavina nad istim „svim stvarima”—ali samo pod uslovom da obožavaju pravog Boga! Ovo podrazumeva poznavanje i praktikovanje svih Njegovih zakona i istina. Takođe podrazumeva i razumevanje svih važnih aspekata Sotoninog porekla, istorije i uloge—i njegovu krajnju sudbinu u Božjoj velikoj svrsi za čovečanstvo.
Razotkriveni Đavo
Herbert W. Armstrong završava svoju knjižicu Da li je Bog stvorio Đavola? ovako:
„Bog je postavio velikog heruvima, Lucifera da sprovede njegovu vladavinu na zemlji, ali Lucifer je odbio da izvrši Božju volju, Božju naredbu, Božju vladu. On je želeo da je zameni svojom [voljom, naredbom, vladom]. Tako se diskvalifikovao.
„Adam je imao šansu da ga zameni. U takmičenju da se pokaže da li će Adam pobediti, da li će poslušati Boga, on nije uspeo. On je umesto toga poslušao đavola i čovek je postao imovina đavola, a ceo ljudski rod je bačen niz reku đavolu, od tada.
„Isus Hristos je došao 4000 godina kasnije i On je ušao na veliko takmičenje—u borbu iskušenja na Gori. On je ODBIO da posluša đavola. On je citirao Sveto pismo ispravno. On je poslušao Boga.
„Na kraju, On se okrenuo prema đavolu i dao Sotoni naređenje. Rekao mu je: „Beži od mene”, i đavo ga je poslušao!
„Od tada, naslednik Sotone se kvalifikovao da preuzme vladavinu na zemlji. Ali Isus je otišao na nebo na 1900 godina. On će se uskoro vratiti ponovo, a kada se vrati, đavo će biti ZBAČEN. Hristos će vladati zemljom, Božji zakoni će biti obnovljeni. Red i mir će najzad doći!
„Dakle, Bog NIJE stvorio đavola. On je stvorio heruvima, Lucifera—savršenog na svoj način, ali sa snagom slobodnog izbora—i Lucifer se transformisao u đavola pobunom protiv Božje vladavine!”