Svet je dostigao dvadeset prvi vek. Moj deda i moja baka su rođeni u devetnaestom veku. U tom vremenskom periodu — nešto više od sto godina — svet se promenio do neprepoznatljivosti. Čovečanstvo sada stoji na pragu uništenja oružjem za masovno uništenje, sa zastrašujućim spektrom terorizma koji se širi svetom.

Uslovi u svetu postaju sve zloslutniji jer vesti svakog dana izgledaju sve lošije. Događaji ubrzavaju prema velikoj krizi na kraju ovog doba.

Kako je došlo do takvih užasnih zala i strašnih patnji na svetskom nivou?

I zašto svetski lideri nisu uspeli da poboljšaju zemlje kojima upravljaju i svet uopšte? Šta nije u redu?

Zašto napredak u znanju, nauci i tehnologiji nije izbavio čoveka iz njegovih problema?

Zašto civilizacija stoji na ivici katastrofe — čak i izumiranja — bez neke vrste intervencije i spasenja?

Mnogi znaju da nešto nije u redu — ali ne znaju šta. Pretpostavljeni stručnjaci nemaju odgovore na najveća životna pitanja. Manjina shvata da postoji veliki cilj (svrha) koji Bog razrađuje ovde dole. Još manje njih zna kakva je to svrha (cilj) — i oni ne razumeju radnu snagu koja kontroliše civilizaciju od kada se čovek prvi put pojavio na Zemlji.

Najveće kidnapovanje

Većina pretpostavlja da su stvari takve kakve jesu jer je čovečanstvo evoluiralo u sadašnje stanje ili položaj. Ovo razmišljanje prožima moderno obrazovanje, ali to je netačna — potpuno POGREŠNA — premisa. Evolucija je fikcija stvorena od strane ljudi koje je do te teorije doveo onaj koji želi da zaslepi sve stanovnike Zemlje Božjim velikim planom — Njegovom zapanjujućom svrhom za celo čovečanstvo.

Oni koji se drže teorije evolucije su sprečeni — zapravo blokirani! — da razumeju zašto su uslovi na Zemlji kakvi jesu. Mnogi državnici, lideri i mislioci se osećaju zarobljenim trendovima i uslovima, kao i opštim tokovima svetskih događaja, i ne mogu učiniti ništa u vezi sa njima. Zaista, zarobljeni su. Ali moramo da razumemo zašto.

Ovo nije Božji svet. Odsečen je od Njega i zadržan kao talac od strane nevidljivog SUPER OTMIČARA. Celo čovečanstvo je prevareno da veruje u umirujuće reči ovog velikog POROBLJIVCA, misleći da će im biti bolje pod njegovom brigom i vođstvom. Govorim o Sotoni, đavolu i njegovom otimanju — pre 6000 godina — Adama i Eve i svih stanovnika planete Zemlje od onda! Od tada je svet postao neminovni zarobljenik.

Svako ko čita novine razume kidnapovanje. Ovaj zločin često uključuje rukovodioce velikih kompanija, čije se oslobođenje obezbeđuje plaćanjem otkupnine.

Otmičari rade na isti način, osim što ovaj zločin obično uključuje zaplenu aviona, autobusa ili nekog drugog vozila punog žrtava.

Većina žrtava talaca su zarobljenici dok neko ne izvrši opasno spasavanje ili ne isplati cenu otkupa. Zemlja je sada u stanju ropstva koje zahteva natprirodno izvlačenje — spasavanje — plaćanje otkupa.

Evo savremenog čovekovog stanja: Zamislite sebe da podignete knjigu od dvadeset poglavlja i pokušate da je razumete počevši od zadnjeg poglavlja. Bili biste izgubljeni, potpuno nesposobni da shvatite značenje likova i opisanih događaja. Na isti način, niko ne može razumeti događaje u savremenom svetu jer nema dovoljno poznavanja okolnosti onoga što se dogodilo u prethodnim poglavljima postojanja čovečanstva na Zemlji. I to je prvo poglavlje priče o čovečanstvu koje je ključno za svih „devetnaest poglavlja” koja slede.

Svet pre čoveka

Moramo ispitati praistoriju, vreme pre pojavljivanja čoveka na Zemlji da bismo razumeli kako je Sotona postao onakvim kakav jeste.

Prva knjiga Mojsijeva 1:1 tumači: „U početku stvori Bog nebo i zemlju.” Ovaj stih je temelj naše studije.

Knjiga o Jovu najbolje opisuje vreme kada je Bog stvorio Zemlju, milijardama godina ranije. Bog je postavio Jovu niz pitanja: „Gde si ti bio kad Ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znaš li? Ili ko je rastegao uže preko nje?… Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu [klicaše]?” (Knjiga o Jovu 38: 4-5, 7).

Ove „zvezde” su bili anđeli (Otkrivenje 12: 4), koji su takođe opisani kao „Božji sinovi”. (Naravno, bukvalno zvezde ne pevaju). Imajte na umu da piše da su „svi” oni „uzvikivali” i „pevali zajedno.”

Knjiga o Jovu 38 je izuzetan odlomak koji otkriva da je na početku fizičkog postanja bilo mira, harmonije i sreće. Ali ovo još nije stvarni početak Božjeg stvaranja — ovo je početak fizičkog stvaranja — svega što je napravljeno od materije.

Prvi, istiniti početak svega — u kojem stvarno počinje objašnjenje Božjeg stvaranja — nije pronađen u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1, nego u Novom zavetu, u Jevenđelju po Jovanu 1. Ovo je mesto gde Biblija beleži ko je postojao ili šta je postojalo pre stvaranja zapisano u Prvoj knjizi Mojsijevoj.

Evo kako Jovan piše o najranijem vremenu koje je zabeleženo u Bibliji: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga [sa Bogom]. Sve [stvari] [„svemir” — Mofetov prevod za istu reč u Jevrejima poslanici 1: 2] je kroz Nju postalo, i bez Nje NIŠTA nije postalo što je postalo” (Jevanđelje po Jovanu 1: 1-3). Ovo je sveobuhvatno.

Ali, ko je „Reč”? Jovan odgovara nekoliko stihova kasnije: „I Reč postade telo i useli se u nas [među nas] puno blagodati [milosti] i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca” (st. 14). Jedino Božje biće koje je ikada postalo telo da bi živeo među ljudima je Isus. On nije bio telo dok nije došao na Zemlju da postane Spasitelj čovečanstva.

U originalnom grčkom izrazu „Reč” zapravo znači „Zastupnik”. Dok je Hristos postao Sin Božji samo svojim ljudskim rođenjem, On je bio večno biće — On je bio „bez Oca, bez matere, bez roda [porekla], ne imajući ni početka danima [početka života], ni svršetka života” (Jevrejima poslanica 7: 3).

Jasno, ovi stihovi govore o Hristu i pre i posle Njegovog ljudskog rođenja. Ponovo, samo jedno Božje biće je „postalo telo i naselilo se u nas [među nama]”. Ali Jevanđelje po Jovanu 1: 1 otkriva više! Obratite pažnju na to da je Hristos, Reč, „bio” Bog i bio je „sa” Bogom. To može biti moguće jedino ako se opisuju DVA odvojena bića. Ove DVE večne osobe — ugledne ličnosti — su postojale pre nego što je napravljen bilo koji deo fizičkog svemira. Oni su postojali od početka i svih ranijih vremena.

Efescima poslanica 3: 9 potvrđuje Jevanđelje po Jovanu 1: „Bog… je sazdao [stvorio] sve [stvari] kroz Isusa Hrista.” Pošto je bio „Reč” — zastupnik — za svu večnost, Hristos je rekao mnogo puta u svojoj službi da je samo izjavio ono što je Bog želeo da On kaže. Pošto je Hristos bio „Reč”, možemo razumeti zašto Psalam 33 navodi: „Rečju Gospodnjom nebesa [svemir] se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova… Jer On reče, i postade” (st. 6, 9).

Psalam 33 se proširuje u Kološanima poslanici 1. Stih 12 govori o Ocu i o „Njegovom… Sinu (st. 13): „koji je obličje Boga što se ne vidi… Jer kroz Njega [Hrista] bi sazdano sve [stvari] što je na nebu [svemir] i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroz Nj[ega] i za Nj[ega] sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu” (st. 15-17).

Mi smo upravo pregledali tvrdnju, sadržaj Biblije o ličnostima i uslovima koji su postojali tokom čitavog perioda praistorije! Nijedan anđeo ili fizička materija nisu postojali sa Bogom. Samo ova dva vrhovna bića su postojala — SAMA — za celinu prethodne večnosti.

Ova bića su bila Bog, posedujući beskonačnu moć i u umu i u stvaralačkoj sposobnosti. Zbog toga su stvorili čoveka, mnogo vremena nakon fizičkog svemira — da ima stvaralačku snagu uma. Ovo se uklapa u obrazac sopstvene Božje stvaralačke moći i sposobnosti.

Ljudska bića mogu dizajnirati, napraviti planove i izgraditi gotovo sve što izaberu. Ogromna moć razumevanja, razmišljanja, donošenja odluke i nastavka ka ciljevima po sopstvenom izboru razlikuje ljudska bića od životinja.

Da Bog nikada nije stvorio ništa drugo, pomislite samo kakvu veličanstvenu MOĆ oni moraju imati — da bi stvorili ljudski um sa naizgled neograničenim potencijalom.

Ali Knjiga o Jovu 38 otkriva da su anđeli stvoreni pre fizičkog svemira koji je stvoren možda milijardama godina pre pojavljivanja čoveka.

Anđeli su sastavljeni od duha. Oni su bukvalno bića, ali nisu napravljeni od materije. Oni su dobili besmrtni život od trenutka kada su stvoreni. Iako je njihova moć manja od Božje, ovi stvoreni duhovi imaju daleko veću moć od fizičkih ljudskih bića. Oni su bili vrhunac Božjeg stvaranja tokom milijardi godina praistorije.

Svet u vreme čovekovog postanja

Sada moramo ispitati stvaranje čoveka i ono što je Bog rekao o Svom „proizvodu” nakon što je završen.

Prva knjiga Mojsijeva je knjiga početaka. Njenih 50 poglavlja opisuje period od preko 2.000 godina. Stoga, nije napisana da pokaže detalje. Umesto toga, ona predstavlja pogled na najvažnije momente, vrhunce ljudske istorije.

Nedelja stvaranja i vreme koje odmah sledi opisani su u prva tri poglavlja.

Prva knjiga Mojsijeva 1: 1 iznosi: „U početku… Bog” — ali ko je govornik, ko se naziva Bogom? Mojsije beleži prvih pet knjiga Starog zaveta na hebrejskom jeziku. Videli smo da je Elohim hebrejska reč prevedena kao „Bog”, reč slična timu, grupi, porodici ili crkvi. Bog je jedna porodica — jedan Bog — sastavljen od DVA bića.

Bog i Histos imaju potpunu harmoniju i saglasnost. Oni održavaju savršenu ljubav, brižnost i saradnju. Otac je vrhovni lider porodice koju su obojica odabrala da prošire. Prvo, Bog je stvorio anđele, a onda celokupnu fizičku vasionu, uključujući i Zemlju. Zatim je došao čovek.

„Upamtite”, Bog je rekao, „da MI [više od jedne osobe] načinimo čoveka po SVOM [NAŠEM] obličju [obliku]” (Prva knjiga Mojsijeva 1:26). Kao što se vidi, očigledno je da je u stvaranje čoveka uključeno više od jedne osobe.

Stih 25 pokazuje da je svaka životinja napravljena prema „svojoj vrsti”. Primetite: „I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.”

Stih 27 nastavlja: „I stvori Bog čoveka po obličju [obliku] svom, po obličju Božjem stvori ga, muško i žensko stvori ih.” Ovaj stih je ključ za razumevanje da je Božja sušta svrha da reprodukuje Sebe. Ljudska porodica i ljudska reprodukcija su vrsta ovog plana. Stih 28 počinje važnom izjavom: „I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju.”

Sledeća dva stiha objašnjavaju da je Bog poverio celinu Svog stvaranja (životinje, biljke, itd) vlasti čovekovoj — njegovoj sveukupnoj kontroli. Prva knjiga Mojsijeva 2: 19 opisuje kako je Bog doveo sve životinje Adamu „da vidi kako će koju nazvati”.

Prva knjiga Mojsijeva 1 završava se sa veoma važnim stihom 31: „Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.”

U drugom poglavlju, Bog je Adamu i Evi predstavio izbor sa kojim bi se suočili (poglavlje 3) između Drveta života i „drveta znanja o dobru i zlu”. Ovim izborom im je pružena prilika da se odluče između Božje „božanske prirode” (Druga poslanica Petra 1: 4) — gradeći i razvijajući Njegov karakter — ili Sotonine grešne prirode.

Ako bi Adam bio voljan da posluša Božje uputstvo, mogao be se kvalifikovati da zameni Sotonu i da vrati vladu Božju na Zemlju. Videćemo da se Sotona pobunio i srušio Božju vladu na Zemlji.

Da li je Božja stvaralačka moć ograničena?

Možemo pitati, sa naizgled neograničenim kapacitetom Njegovog stvaralačkog genija, da li postoji nešto što i sam Bog ne može stvoriti odmah? Da li Bog ima ograničenja? Da li postoji neka pojedinačna stvar — bilo kakva — koja je izvan Njegove sposobnosti da je stvori odmah?

Da — jedna stvar! I to je VEOMA VAŽNO.

Bog ne može stvoriti savršeni, sveti, pravedni karakter koji poseduju i Otac i Isus Hrist. Pre nego što nastavite, razjasnite sebi ovaj izuzetno važan deo razumevanja. Bog ne može metnuti [preneti] savršeni karakter, brzo, preko noći — božanskom naredbom. Ipak, ovaj najvažniji kvalitet mora biti prisutan u ljudskom biću da bi Bog postigao Svoju krajnju stvaralačku svrhu.

Ovakav karakter je sposobnost da se bira, da se radi i živi na pravi način, čak i protiv privlačnosti i iskušenja samozadovoljstva. To je potpuna popustljivost Bogu i Njegovom savršenom načinu života od strane slobodnog moralnog posrednika — dobrovoljno i bezuslovno. To je pokoravanje Božjoj vladi i Božjem zakonu.

Ovaj kvalitet uma — KARAKTERA — ne može biti izgrađen preko noći. To je životni proces. Karakter se mora razvijati kroz ponavljanje izbora (uz pomoć Boga) da se živi i radi ono što je pravilno. Bog ne može automatski da usadi ovo u bilo koga. Stvara se kroz testove i ispitivanja svih vrsta. Slobodni moralni posrednici moraju neprekidno da popuštaju Bogu i odlučuju da rade ispravno, iznova i iznova, sve dok to ne postane deo njihovog osnovnog, unutrašnjeg KARAKTERA!

Važnost ovog znanja — ovog zaista ključnog razumevanja — ne može se dovoljno naglasiti.

Anđeli su takođe bili stvoreni sa slobodnim moralnim posredstvom. Dobili su umove sposobne za izbore i odluke. Oni su bili sposobni za rasuđivanje i da razmišljaju kroz problem i da postavljaju svoju volju. Bog je otkrio Svoj pravi način života ovim slobodnim moralnim posrednicima. I On im je dozvolio da odaberu put kojim će ići.

Poslanica Jude 6-7 otkriva da je Bog postavio anđele na Zemlju kao njihovo „sopstveno [prvo] stanovanje”. Njegova namera je bila da oni koriste Zemlju kao teren za testiranje — poligon — da izgrade karakter.

Pre-adamski svet je bio naseljen ogromnim „praistorijskim” stvorenjima. Ovo je bilo vreme praistorije, što se tiče čoveka. Ljudi su stvoreni kasnije, nakon što su Sotona i njegovi demoni vladali Zemljom kao Lucifer i jedna trećina palih anđela — i nakon vremena njihove promene u prirodi.

Očigledno je da potencijal koji je nekada pripadao anđelima sada pripada ljudskim bićima.

Šta je promenilo sve?

Videli smo da Knjiga o Jovu 38 opisuje kako je Zemlja stvorena u divnom, lepom stanju, sa velikom radošću i uz pevanje od strane anđela. Sve stvaranje je bilo u najvećem stepenu srećno. To znači da u vremenu stvaranja u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1: 1 još nije bilo demona, već jedino vernih anđela. Sada pročitajte Prvu knjigu Mojsijevu 1: 2.

Ovaj stih je pogrešno preveden i ne odražava značenje izvornog hebrejskog jezika. Verzija Biblije Kralja Džejmsa glasi: „A zemlja beše bez obličja [oblika] i pusta [prazna].” Tri ključne hebrejske reči su ovde pogrešno prevedene, tako zamagljujući, i zapravo skrivajući, istinito značenje pasusa.

Reč prevedena kao „beše” je hajah. U Prvoj knjizi Mojsijevoj 2: 7, ova reč je ispravno prevedena kao „postaje” i u Prvoj knjizi Mojsijevoj 9: 15 kao „postala”.

Reči za „bez obličja [oblika] i pusta [prazna]” su tohu i bohu. Tačno prevedene, one znače „haotična, u konfuziji [zbrci], pusta i prazna”. Ukratko, savršeno stvorena Zemlja (st. 1), „je postala haotična i zbunjena” (st. 2). Tohu i bohu su identično prevedene u Knjizi proroka Jeremije 4: 23. U Knjizi proroka Isaije 34: 11, i na drugim mestima, prevedene su kao „konfuzija i praznina”.

Obratite pažnju na Knjigu proroka Isaije 45: 18, koja objašnjava kako Bog nije stvorio Zemlju: „Jer ovako veli Gospod, koji je stvorio nebo, Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno [tohu što znači haotičnu i praznu], nego je načinio da se na njoj nastava [naseli].”

Iz ovog pasusa, jasno je da je Zemlja postala haotična nakon što ju je Bog stvorio — između događaja opisanih u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:1 i 1:2. Dakle, stih 2 opisuje PONOVNO formiranje Zemlje pre 6.000 godina, a stih 1 opisuje originalno stvaranje čitavog svemira što se, prema naučnicima, desilo pre 17 milijardi godina.

Psalam 104: 30 navodi da Bog „ponavlja [obnavlja] lice zemlji”. Sedam dana nedelje stvaranja su kada je Bog obnovio ono što je postalo oštećena, povređena, poplavljena Zemlja, a potom potpuno prekrivena vodom (Prva knjiga Mojsijeva 1:2). Ali Dela apostola 3: 19-21 otkrivaju da će jedino povratak Hrista doneti konačnu „restituciju [obnavljanje] svih stvari”.

Dakle, znamo šta se dogodilo. Ali kako se to dogodilo? Kako je površina planete od toga kada je bila lepa i savršena u stvaranju došla do haotičnog stanja konfuzije, postala pusta i prazna? Bog nije tvorac konfuzije (Prva poslanica Korinćanima 14: 33), znamo da On nije uništio Zemlju. Onda, ko je to izazvao ili šta je to izazvalo?

Luciferova pobuna

Sada, malo istorije. Odakle je došao Sotona? Kako je postao onakav kakav je?

Biblija otkriva mnogo važnih činjenica o subjektu ako se čitaju svi spisi koji se odnose na njega. Imajući ovo na umu, hajde da pročitamo o Luciferu nakon što je postao Sotona.

Knjiga proroka Isaije 14: 12-15 govori izuzetnu priču koja sadrži mnogo dokaza o tome gde se nekad nalazio Lucifer, šta je radio i šta mu se dogodilo. Pažljivo pročitajte, obratite pažnju na naglašene ključne fraze: „Kako pade s neba, [O Luciferu] zvezdo danice, kćeri [sine] zorina [zore]? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo,više zvezda Božjih podignuću presto svoj, i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim. A ti se [ćeš] u pakao [„grob” — stihovi 9 i 11], svrže [biti srušen], u dobinu grobnu.”

Onaj pod nazivom „Lucifer” ne bi mogao biti čovek. Stvari koje je učinio ne može učiniti nijedno ljudsko biće. Jedino đavo može „gaziti [oslabiti]” sve narode [nacije], i mogao bi reći da „će [se uzdići] izaći na nebo”. Svakako nijedan čovek ne bi mogao biti „oboren na zemlju” na način opisan ovde. Na kraju, nijedan čovek nema presto koji se može staviti iznad „nebeskih zvezda”.

Bog živi na severnoj strani neba ili na „strani severa”. Knjiga o Jovu otkriva Luciferov pokušaj da tamo svrgne Boga: „On [Bog] je razastro i sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o čem [ni na šta]” (Knjiga o Jovu 26: 7). „Prazno mesto” na „severu” poklapa se sa onim što su astronomi primetili da je značajan i čudan nedostatak zvezda u tom prostoru vasione. Postaje očigledno da je Sotona napao Boga u tom pravcu kada je tražio da se podigne sa svog vlastitog prestola da preuzme Božiji presto na „strani severnoj”. Ovo je ono što Biblija otkriva!

Sotona je bio obučen u samom štabu Božje vasionske VLADAVINE. On je naučen da upravlja svim osnovnim stvarima ADMINISTRACIJE Božje vladavine na Zemlji. Bog ga je postavio da bude i nazvao ga „carem” nad ovom zemaljskom administracijom.

Knjiga proroka Jezekilja 28: 12-17 je paralela Knjizi proroka Isaije 14, naglašava je i jednako je važna za proučavanje.

Ovaj izveštaj opisuje onog za koga neki „naučnici” govore da je čovek „car tirski”. Pažljivo čitanje pokazuje da je to nemoguće — i smešno.

Ovaj stih govori o onome ko je „pečat savršenstva, pun mudrosti, i savršene lepote”, koji je takođe „bio u Edenu, vrtu Božjem”. Nijedan čovek nikada nije bio savršen, ali to je bio đavo — zmija — koja je prevarila Evu u bašti. Stih 13 potvrđuje: „kad si se rodio” i Sotona je stvoreno biće. Stih 14 ga naziva „heruvim… koji zaklanja [pokriva]”. (Druga Knjiga Mojsijeva 25: 17-20 opisuje preostala dva verna „heruvima koji porkrivaju” Božji presto u tabernakolu Starog zaveta. Njihova krila su pokrivala „sedište milosti”.) Nijedan zemaljski car ne odgovara ovom opisu.

Krajnji deo Knjige proroka Jezekilja 28: 14 kaže da je ovaj „car” bio na „svetoj gori Božjoj” i „hodao posred [usred] kamenja ognjenog [vatrenog]”. Ovo opisuje područje oko Božijeg trona! Stih 15 izjavljuje: „bezakonje [nepravda] se našlo na tebi [pronađeno u njemu]”, a stih 16 to označava kao „greh”.

Stih 16 takođe opisuje ovog heruvima kao da je bio „izbačen… iz [sa]” neba. Bog je takođe rekao da će „uništiti” Lucifera. Stih 17 otkriva da se njegovo „srce ponelo [podiglo] lepotom njegovom” i da se njegova mudrost „pokvarila… svetlošću svojom”. Stih se završava Bogom „bacajući ga na zemlju”, gde će ga carevi Zemlje „gledati”.

Lucifer je bio sjajno biće — „anđeo svetlosti”, kao što su i „njegovi poslenici” (Korinćanima poslanica Druga 11: 13-15). Reč Lucifer znači „donosilac svetlosti”. Ovo nekad savršeno biće je ispočetka donosilo sjajnu svetlost svima oko sebe. Ali on se pobunio i zgrešio — i tako postao „princ tame”. Njegova pobuna ga je pretvorila u prpredeno, izopačeno biće. Iako veoma inteligentan, on je bukvalno postao ludi pali anđeo, više ne znajući da razdvoji dobro od lošeg!

Bog je prvobitno stvorio tri arhanđela: Lucifera (koji je postao Sotona), Mihajla i Gavrila. Lucifer je vladao pre-adamskim svetom. On se, zajedno sa mnogim anđelima, pobunio protiv Božje vladavine, i danas on vodi ove pale duhove, ili demone, kao bog ovog sveta.

Bačen na zemlju sa svim svojim anđelima

Otkrivenje 12 govori o Sotoni i njegovim demonima koji su „zbačeni na [ovu] zemlju” (stih 13). Zapravo, ovo poglavlje je umetak u sredini knjige Otkrivenja i sadrži kratak pregled celokupne istorije novozavetne crkve, pokrivajući najvažnije tačke poslednjih 2.000 godina.

Stih 3 opisuje Sotonu kao „aždaju” koja „odvuče trećinu zvezda nebeskih i baci ih na zemlju” (st. 4). Prisetite se da su ove „zvezde” bile anđeli pre nego što se Lucifer pobunio i odveo ih u greh.

Druga poslanica Petra 2: 4 nudi još jedan pojam o ovom „bacanju” Sotone i anđela koje je on „odvukao” s njim. Obratite pažnju: „Bog ne poštede [nije poštedeo] anđele koji sagrešiše [Sotona nije bio jedini anđeo koji je zgrešio], nego ih metnu [baci] u okove mraka paklenog [pakla].” (Grčka reč je ovde tartaros i to znači ili „zatvor” ili „mesto zadržavanja” — ovo je sama Zemlja.) Ovi demoni sa Sotonom su bili „[predati] da se čuvaju za sud” pošto su bili „metnuti u okove [lance] mraka”. Ovo otkriva da su mnogi drugi pali duhovi osuđeni od Boga na ovaj mračni zatvor da se priključe „princu tame”.

Petar je zabeležio da su „anđeli… zgrešili”. Šta to tačno znači? Prisetite se Božje definicije greha: „Greh je bezakonje [kršenje zakona]” (Prva poslanica Jovana 3:4). Oni su prekršili Božji zakon na više načina.

Poslanica Jude 6-7 opisuje njihovu pobunu — njihov greh — ovako: „I anđele koji ne držaše svojega starešinstva [nisu zadržali svoje prvo imanje], nego ostaviše svoj stan u večnim okovima pod mrakom za sud velikog dana. Kao i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali, onako kao i oni [na sličan način], i hodili [išli] za drugim mesom [za druga čudna tela], postaviše se za ugled [primer] i muče se [osuđeni] u večnom ognju [na večnu vatru].”

Nakon grešenja, narav [priroda] anđela se promenila. Njihov karakter više nije bio savršen — pravedan. Oni su postali duhovno pokvareni i ispunjeni pogrešnim mislima i stavovima, diskvalifikovali su se od večitog vladanja u okviru Božjeg plana. Bog ih upoređuje sa perverznim gradovima Sodome i Gomore, koji su postali toliko izopačeni da nije bilo drugog izbora nego da se unište. Stanovnici ovih gradova su postali potpuno beskorisni za Božji plan — nesposobni i diskvalifikovani za sva rukovodstva i autoritete, suviše rđavi da bi im bilo dozvoljeno da nastave da žive.

Sotona je ignorisao opasnost od toga da jednom kada uđu pogrešni stavovi, oni se vremenom ukorene [puste korene] i rastu. Oni se na kraju šire kroz karakter onog koji dozvoljava takvim stavovima da uđu. Ako dovoljno vremena prođe, ovaj stav će se širiti i na druge pojedince, sve dok se i njihov karakter takođe ne ošteti. Ovo se zove princip „trule jabuke”. Ako se jedna trula jabuka u buretu ne ukloni, trulež će se širiti na druge jabuke u buretu, i vremenom će sve satruliti.

Knjiga Otkrivenje identifikuje Sotonu kao „razarača”. On sistematski uništava, dovodi do truljenja, ruši i upropašćava sve što dotakne. S druge strane, Bog je TVORAC — GRADITELJ! On razvija, nadgrađuje, obnavlja, gradi i poboljšava sve što dotakne. Ovo je možda najvažnija razlika između Boga nebeskog i „boga ovog sveta” (Korinćanima poslanica Druga 4: 4).

Jedan GRADI — drugi UNIŠTAVA!

Šta je video Bog

Bog je shvatio da se Njegovo vrhovno stvaranje, Lucifer, pobunio i diskvalifikovao se kao vladar Zemlje. Iako razočaran, Bog nije bio iznenađen. On je u potpunosti unapred razumeo mogućnost Luciferove pobune. On je planirao unapred, prepoznajući šta bi to značilo.

Bog je sada shvatio da su On i Hrist bili jedina Bića koja nisu mogla grešiti i koja nikada ne bi grešila. On je namerio da preko Svog Sina proširi svoju porodicu stvarajući savršeni karakter u čoveka.

Ali znao je da nije mogao u početku da stvori čoveka od duha — besmrtnog — jednako kao anđele. Morao je osigurati da ne bude više besmrtnih bića koja bi se mogla okrenuti i pobuniti i postati varalice [lažovi] i rušitelji.

Njegov plan za čoveka bi morao uzeti u obzir da se onima kojima se pruži mogućnost da grade Njegov karakter da slobodno moralno posredovanje. Oni bi mogli da se pobune i da praktikuju greh kao svoj odabrani način života. Bog je shvatio da bi to uvek bilo moguće sa svakim koji je slobodan da odabere svoj moral. Ali, ako bi se pobunili, On [Bog] je morao da ih spreči da ne žive zauvek, poput Sotone i njegovih demona u večitoj bedi i nesreći, šireći to na sve oko sebe.

Bog je morao sve ovo uzeti u obzir u Svom planu da proširi Svoju božansku porodicu van Sebe i Reči — Hrista. On nije želeo da se neko kao član Njegove porodice koji poseduje Božju ličnu snagu pobuni i divlja po celoj vasioni. Tako je napravio čoveka od tela — od prašine zemlje. On namerava da radi za tako neverovatan cilj (svrhu) — tako VELIKOG POTENCIJALA! — da je izvan shvatanja najsjajnijih ljudskih intelekta!

Plan za smenu Sotone

Sotona je pokazao da Bog nije mogao upravljati njime. Zbog toga je naslednik morao da se kvalifikuje da ga smeni, jer je vlada Sotone još bila u mestu na Zemlji. Đavo je i dalje bio na vlasti — ostao je „knez koji vlada u vetru [vazduhu]” (Efescima poslanica 2: 2) i „bog ovog sveta” (Korinćanima poslanica Druga 4:4).

Naravno, Bog je shvatio da će Sotona, kao varalica (Otkrivenje 12:9), učiniti sve što je u njegovoj moći da porazi Božju glavnu svrhu, uništavajući Njegovu fizičku kreaciju — čoveka.

Razumevajući da bi taj čovek imao slobodno moralno posredništvo, Bog je morao da planira i odluči da „Reč” [Hrist], jedino drugo biće u Božanstvu, mora „postati telo” (Jevanđelje po Jovanu 1: 14) i doći na Zemlju. To bi bilo u cilju postajanja Spasitelja za sve koji bi napravili greh (Rimljanima poslanica 3: 23) i one koji bi onda trebalo da budu izbavljeni iz kazne večne smrti (Rimljanima poslanica 6: 23).

Bog je razumeo da može uzdignuti Hrista iz grobnice nakon plaćanja smrtne kazne za celo čovečanstvo. Sve ovo su važni aspekti plana koji je Bog smislio do detalja. Videćemo da je deo Njegovog plana morao da uključi stavljanje malog dela njegove prirode [naravi] u čovečanstvo, stavljanje Svog Svetog Duha u umovima svih koji će biti preobraćeni na Njegov put.

Božji Sveti Duh sadrži i odražava savršeni karakter koji je Njegov i Hristov, i Njegov divan plan omogućava Bogu, koji je sastavljen od Duha, da postavi malu količinu sopstvenog karaktera u ljudska bića, koja su napravljena jedino u Njegovoj fizičkoj formi i sličnosti. Naučićemo u petom poglavlju kako tačno Božji Duh ulazi u ljudski um i deluje u njemu.

Sa čim se Hrist suočio

Skoro odmah nakon što je Hrista krstio Jovan krstitelj (Jevanđelje po Marku 1: 9-11), On [Hristos] je ušao u izuzetnu, proširenu bitku sa Sotonom.

Uspešan otpor đavolskim iskušenjima je bio ključ Hristu za prevazilaženje greha i kvalifikovanje da ga [đavola] zameni i ukloni kada se uspostavi Carstvo Božje. Jevanđelje po Mateju 4 sadrži opis: „Tada Isusa odvede Duh… da Ga đavo kuša” (st. 1). Zavođenjem, đavo je više puta mamio Hrista na različite načine. Dajte sebi vremena da pročitate ceo opis. Nakon nekoliko pokušaja da slomi Hristovu otpornost, opis se završava.

Obratite pažnju na to da je, nakon što mu je Sotona ponudio sva svetska kraljevstva, Hristos ukorio Sotonu i naredio mu da ode. Iskušenje se završilo i đavo je otišao. Hristos je uspešno odloleo iskušenju — i kvalifikovao se!

Shvatite ovo. Isus Hrist je prošao pravi test! Pobedio je svet, Svoje ljudsko telo [ljudske navike] i đavola nadvladavši greh, i kvalifikovao se da plati za grehe celog sveta.

Božja svrha se mora završiti pre nego što Njegovo carstvo može doći

Iako se Hristos kvalifikovao da zameni (i smeni) Sotonu pre više od 2.000 godina, postoji nekoliko razloga za dugo odlaganje uspostavljavanja Božjeg carstva.

Pošto Božiji plan obuhvata 7.000 godina (i više), a završetak šestog dana se približava i hiljadugodišnji sedmi „dan” Božijeg plana će uskoro uslediti, Sotona će uskoro biti vezan (Otkrivenje 20:2). Ali to se neće desiti pre nego što se završi prvih šest hiljada godina.

Ponovo, čoveku je pruženo 6.000 godina da isproba sopstvene puteve, vladavine, religije, filozofije, sisteme vrednosti, oblike obrazovanja — i metode pokušaja da reši najveće svetske probleme. Pod Sotonom, on je praktikovao greh — neposlušnost Božjih naredbi — sve ovo vreme. Zatim je pokušao da tretira sve loše efekte umesto uzroka — kršeći Božji duhovni zakon. Teške lekcije se uče. Ogromne većine koje nikada nisu poznavale dragocenu Božju istinu moraju naučiti da njihova vlastita rešenja jednostavno ne funkcionišu!

Nakon nadvladavanja greha, Hristos se kvalifikovao da zameni (Jevanđelje po Mateju 4: 1-11; Jevanđelje po Luki 4:1-13) „boga ovog sveta”. On je osigurao da đavo uskoro neće više moći da zbunjuje (Otkrivenje 12:9) čovečanstvo (Korinćanima poslanica Prva 14: 33). Pošto još nije bio vezan, Sotona čini sve što je u njegovoj moći da ometa Božiji plan. Njegovi prevareni poslenici (Korinćanima poslanica Druga 11: 13-15) uče, zapravo, da Bog nije uspeo da spasi svet. A, u stvari, jedino sa Božjim odobrenjem Sotona drži nadmoć nad ovim „sadašnjim zlim svetom” (Galatima poslanica 1: 4; Prva poslanica Jovanova 5: 19). Znajte da Bog ne gubi neku vrstu velikog kosmičkog „rvačkog meča” nad kojim ima potpunu kontrolu. On zna tačno šta radi i lepota Njegovog plana može biti poznata. Nijedan pravi Bog nikada ne bi osudio čovečanstvo da ne nudi spasenje SVIMA!

Postoje drugi razlozi za odlaganje Hristovog dolaska. On je prvo morao da pozove na obuku prvobitne učenike da postanu apostoli — da postanu osnivači Crkve (Efescima poslanica 2: 20) i da propovedaju jevanđelje po celom svetu. Tada, tokom Novog zaveta, morao je da obuči ostatak administratorskog tima da vlada s Njim.

Hristos nije uspostavio odmah Svoje carstvo jer je morao da se vrati na nebo da postane Prvosveštenik svih onih koje Bog bude pozvao. Hristovom smrću, Hrišćani su se pomirili sa Bogom, ali su spaseni Njegovim ŽIVOTOM (Rimljanima poslanica 5: 10) — Njegovim vaskrsenjem. Takođe, dok je još bio čovek (od ljudskog tela), Hristos nije mogao da se postavi kao Sotonin zamenik. Prorok Danilo je pokazao da se On prvo mora vratiti na nebo (takođe Jevanđelje po Luki 19) da se KRUNIŠE silom i slavom pre nego što se može vratiti.