Predviđa se da će ljudske nevolje i zla postati daleko gori u ovom dobu. Užasna nasilja, terorizam i rat eskaliraju dok nekontrolisana ljudska priroda sve više izmiče kontroli. Nakon nedavne školske pucnjave u kojoj su mnogi ubijeni, jedan roditelj iznosi svoje zapažanje: „Ja više ne razumem ovaj svet.”

Možete razumeti i ovaj svet i uzrok njegovih nevolja. Razumevanje ljudske prirode je ključ.

Sva ljudska bića poseduju ljudsku prirodu. Sebičnost, pokvarenost, nasilje i strašna zla koja izviru iz ljudske prirode su pratili svet hiljadama godina. Podsetite se da je Jovan rekao: „Sav svet leži u zlu” (Prva poslanica Jovana 5: 19). Uzrok ovog stanja je direktno pred nogama ljudske prirode.

Svaki „stručnjak” ima različito mišljenje o tome šta je ljudska priroda i odakle dolazi. Ali, niko ne razume odgovore na ova pitanja ili na pitanje zašto ljudska priroda postoji. To je zato što oni odbacuju IZVOR za razumevanje odgovora na sva najveća životna pitanja.

Uzmite u obzir paradoks! Razmislite o svim divnim stvarima koje je čovekov UM sposoban da proizvede. Kao što smo već razmotrili, njegova genijalnost i stvaralački dar su praktično neograničeni. Ali, on ne može rešiti najosnovnije životne probleme — siromaštvo, neznanje, nemoral, zločin, rat i bedu.

Svi ovi problemi — i mnogi drugi — jesu nusproizvodi nekontrolisane ljudske prirode!

Nema „bolje prirode”

Mnogi teolozi i religijski stručnjaci uče da su svi ljudi obdareni „boljom prirodom”, koja se skriva unutra očekujući da bude „izvađena” i upotrebljena. To nije istina. Biblija ne govori ništa o tome! Ipak, milioni to prihvataju.

Ovo učenje potiče iz dugotrajne paganske doktrine o dualnosti tela i duše. Ona kaže da svi ljudi imaju čistu, netaknutu dušu zaključanu u zlom telu koje služi kao zatvorska kuća do smrti, kada se duša oslobađa. Ova ideja je pokušaj da se objasni koren ljudske prirode bez ispitivanja istine o tome šta Bog kaže.

Nema „originalnog greha”

Milioni još veruju u nebiblijsku doktrinu „originalnog greha”. Dok su Adam i Eva sigurno počinili greh, Biblija ne uči ništa o bilo kakvom „originalnom grehu” koji su oni počinili, koji se prebacuje iz jedne generacije u drugu, na sve osobe. Termin se ne nalazi nigde u Svetom pismu, to je fikcija — mit! — od strane ljudi.

Prisetite se da Rimljanima poslanica 3:23 navodi: „Jer svi sagrešiše i izgubili [izgubiše, nisu dostigli] slavu Božiju.” Svako ljudsko biće je zgrešilo na svoj račun [za sebe]! Svi su odgovorni i krivi za svoje sopstvene grehe — a ne za Adamove i Evine ili grehe bilo koga drugog!

Adamov i Evin greh jeste doneo sledeće posledice: (1) lišio je čovečanstvo Drveta života (2) doneo je smrtnu kaznu svim ljudskim bićima (Prva knjiga Mojsijeva 2:17; Jevrejima poslanica 9:27; Rimljanima poslanica 6:23).

Šta je Hristos učio [Čemu je Hristos podučavao]

U Jevanđelju po Marku 7, Hristos se obratio onima koji su mislili da mogu postati „nečisti” zbog prljavštine koju bi mogli progutati jedući hranu neopranim rukama. Fariseji su išli u krajnosti perući ruke mnogo puta da bi izbegavali „nečistoću” i pitali su Hrista zašto Njegovi učenici ne čine isto. Naravno, Hristos je znao da slučajno gutanje malo prljavštine sa neopranih ruku nikoga neće duhovno isprljati.

Njegov odgovor objašnjava ono šta u stvari prlja ljudska bića: „Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka. Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misle zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva [pohlepa], pakosti, zloće [prevare], lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka” (st. 20–23).

Prvo, prihvatite da je to Hristos kazao — i da to mora biti istina! To, samo po sebi, jeste zapanjujuće otkrivenje. Ali videli smo da je Jeremija dodao još i: „SRCE je prevarno [varljivo, da se prevariti] više svega i [očajnički] opako [zlo]: ko će ga poznati?” (Knjiga proroka Jeremije 17:9). Naravno, većina to ne razume o sebi, mada to često vidi u drugima. Dalje, videli smo da je Pavle, nadahnut od Boga, zapisao: „Jer telesno mudrovanje [prirodni um] neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može” (Rimljanima poslanica 8: 7).

Ovo su zaista neverovatne izjave o umu svakog ljudskog bića. Ali kako je ta bujica zlih misli, koja izvire iz svih ljudi, začeta prvo u njima? Kako je tamo dospela?

Da li Bog ubrizga ljudsku narav u malecne bebe na rođenju? Da li svemudri, svemoćni, ljubazni Bog uzima nevinu malu decu i okreće ih prema strašnom zlu od trenutka kada se rode? I ako Bog ne stavlja tu prirodu tamo, onda odakle ona dolazi? Ponovo, koje je njeno poreklo?

Adamova ljudska priroda u vreme stvaranja?

Hajdemo pitati: Da li je Adam primio ljudsku prirodu od Boga u trenutku kada je bio stvoren? Prva knjiga Mojsijeva 1:26–27 beleži stvaranje čoveka od Boga. Zatim stih 28 kaže: „I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se…”

Da je Bog ubacio zlu, sebičnu, grešnu ljudsku prirodu u Adama i Evu u momentu njihovog stvaranja, teško bi se to moglo opisati kao „blagoslov”. Ako je to slučaj, bolje bi bilo opisati to kao „kletvu” bačenu na njih!

Sada pročitajte stih 31: „Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.” Razmislite o čemu govori ovaj stih. U jednom smislu, to je zapanjujuća izjava o ljudskoj prirodi. Ljudska priroda nije „veoma dobra” — ona je VEOMA ZLA! Ipak, Bog je nazvao Svoju tvorevinu „veoma dobrom”!

Jedan drugi starozavetni pasus nudi uvid u Božji konačni proizvod na kraju nedelje stvaranja. Solomon je ovo napisao u Knjizi propovednikovoj 7:29: „Samo, gle, ovo nađoh: da je Bog stvorio čoveka dobrog [iskrenim]; ali oni [ljudi] traže svakojake pomisli.” Bog je stvorio ljude u „dobrom [iskrenom]” stanju, ali ljudi („oni”) se okreću različitim „izumima” ljudske prirode.

Ako je Bog „blagoslovio” Adama i Evu, rekao da je ono što je učinio „veoma dobro”,i prvobitno ih stvorio „iskrenim”, onda prevara (Knjiga proroka Jeremije 17: 9), nepoštovanje Božjeg zakona, mržnja, sebičnost, ponos, sujeta, požuda i sva ostala zla ljudske prorode (Jevanđelje po Marku 7:20–23) još uvek nisu mogli biti prisutni. Nema dokaza o pobuni protiv Boga ili Njegovog puta u ovom izveštaju. Dakle, ovo opisuje Adama i Evu pre njihovog susreta sa Sotonom.

Glavni emiter radio-signala

Pavle je pisao Efeskoj Crkvi o životu iz kojeg ih je Bog pozvao kada im je otkrio svoju istinu. Drugo poglavlje, stih 2, pomenut ranije, odnosi se na snagu đavola i njegov uticaj na svet: „U kojima nekad hodiste [Gde ste u prošlosti hodali] po veku [prema toku/vremenu] ovog sveta, po knezu koji vlada u vetru [SILI vazduha], po duhu koji sad radi [deluje] u sinovima protivljenja [u deci neposlušnosti].”

Ovo je neverovatan pasus. Izraz „sinovi protivljenja [deca neposlušnosti] je takođe pronađen u Efescima poslanici 5:6 i Kološanima poslanici 3:6. Hajde da ispitamo kako se te napomene odnose na izraz „knez sile vazduha”.

Primetite da stih 2 kaže da Sotonin „duh… radi [deluje] u sinovima protivljenja”. Da li vidite to? Da li shvatate to? Sotona ima moć da koristi „vazduh” da prenosi [emituje], poput svog duha stav neposlušnosti! On šalje raspoloženje, osećanja i stavove neprijateljstva u ljudske umove. Oni „rade” [deluju] u srcima i umovima ljudi unoseći neposlušnost. Ta „vazdušna snaga” daje đavolu veliki UTICAJ, omogućavajući mu da šalje misli zabune, prevare, besa, ponosa, mržnje, gluposti, sujete, ljubomore, požude, pohlepe, zavisti, pobune i još mnogo toga direktno u ljudsko razmišljanje!

Razmislite na ovaj način. Đavo je vlasnik najmoćnije radio stanice, koja emituje 24 časa dnevno. Saznali smo da ova moćna „stanica” dopire i obmanjuje ceo svet! Ipak, njegovo neverovatno lukavstvo je bilo toliko zavodljivo da je čak mogao i većinu ljudi da ubedi da on ne postoji!

Đavo je neizmerno moćniji nego što većina shvata. Zapamtite, samo onaj koji ima ogromnu moć da utiče – kao virtuelni „bog” (a Sotona je bog ovog sveta) — mogao bi oslepiti i prevariti na skali koja je tako zapanjujuća. Kao rezultat, stvorio je svet prepun neposlušnosti — bezakonja!

Pre pronalaska radija, Sotonina moć, kao glavni emiter [radio‑signala] i knez sile vazduha, nije se mogla tako lako razumeti. Ali sada to možete shvatiti!

Sada možemo bolje da razumemo „decu neposlušnosti”. Poput hrišćana sa Svetim Duhom, i ovi ljudi su inspirisani i vođeni duhom — onim od boga ovog sveta. Sotona emituje duh pobune protiv Božjeg zakona — neposlušnost — kroz stavove — u čovečanstvo. Efescima poslanica 2:2 je jasna. Ali prevareni svet ne zna ništa o ovom razumevanju!

Ako slušate radio, obično odaberete stanicu koja emituje ono što želite čuti. Danas, ljudi „surfuju” po radio ili televizijskim stanicama. Na kraju ih nešto zanima i oni se zaustave da slušaju stanicu po svom izboru. U svakom slučaju, stanice se biraju po [ličnom] izboru. Ljudi imaju kontrolu nad time šta slušaju ili gledaju.

Nije isto sa Sotoninom stanicom. Svet — i Vi — ne odlučujete da uključite đavolovu emisiju. I niko nikada ne teži tome da bude prevaren. Ali svako ljudsko biće na Zemlji je automatski priključeno na Sotoninu talasnu dužinu! Njegova zloba, neprijateljstvo, pobuna, prevara i sebičnost neprestano su „u vazduhu”.

Dakle, zaista je SOTONINA PRIRODA pogrešno označena kao LJUDSKA PRIRODA. U stvari, kada se ubrizga u ljude, Sotonina narav postaje prirodna za njih. To postaje njihova prirodna narav – sada, ljudska priroda.

Iako ne možete videti to više nego što možete videti radio-talase ili televizijske signale, vazduh oko Vas je bukvalno ispunjen i „pucketa” snagom i enegijom Sotoninog emitovanja.

Apsolutno je kritično videti kako ovaj duh deluje u ljudima. Ovo je jedini najveći ključ za razumevanje toga kako tačno Sotona može prevariti preko sedam milijardi ljudi.

Prisetite se kako je Bog mogao da razgovara sa Kirom, carem persijskim („podižući [uzbudivši]”) njegov duh (Druga knjiga dnevnika 36:22). Sotona čini isto. Baš kao što Bog može navoditi ljudsko biće na dobru svrhu, Sotonin duh utiče na ljude usmeravajući ih prema mržnji, gnevu, sebičnosti, nasilju, nadmetanju, sujeti, ljubomori, požudi, pohlepi, ubistvima i prevarama.

Naravno, kada Sotona ubrizgava svoje stavove u nesumnjičavo čovečanstvo, oni nemaju pojma da on to radi. Đavo ne najavljuje svoje namere unapred niti govori naglas glasom koji se može čuti.

Ubistva, laži i razaranja

Kao što Bog Otac ima decu, tako je i bog ovog sveta otac svojoj deci! Uzmite u obzir ovaj dokaz:

Jednom prilikom, Pavle se obratio jednom čarobnjaku po imenu Barisus, koji je pokušavao da ometa Pavlovo propovedanje i službu. Pavle je direktno prozvao ovog čoveka: „O, napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine đavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?” (Dela apostola 13: 10).

Pored toga što ga identifikuje kao „đavoljeg [đavolovog] sina”, Pavle uči da su deca đavola neprijatelji „svake pravednosti” i „Božjih puteva”. Ovo znači biti dete đavola!

Ali šta je pravednost? Psalmi Davidovi 119: 172 to definišu: „Jer su sve ZAPOVESTI Tvoje [Božje] PRAVEDNE [PRAVEDNOST].”

Sotonina deca mrze i neprijatelji su Božjeg zakona — Njegovih zapovesti! Zapamtite, oni su identifikovani kao „deca neposlušnosti”.

Otkrivenje 9:11 opisuje Sotonu kao „razarača”. Jevrejska reč Avadon, ovde spomenuta, znači „Sotona”. Apolion, upotrebljena grčka reč, znači „razarač”. Ovo razumevanje postavlja osnovu za sledeći pasus.

Fascinantno suočavanje Hrista i ljudi koji su ispovedali da „veruju u Njega” desilo se u Jevanđelju po Jovanu 8:30–31. Trebalo bi pročitati ceo izveštaj, ali evo sadržaja. Oni koji su verovali u Hrista zapravo su želeli da Ga ubiju samo nekoliko trenutaka kasnije (st. 37)! Hristos reče: „Ali gledate da Me UBIJETE, jer Moja beseda [reč] ne može u vas da stane [nema mesta u Vama].” Dalje je dodao: „A sad gledate Mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah” (st. 40). Mnogi kažu da žele čuti istinu — ali ne ako to znači da im je rečeno da nisu u pravu, posebno kada su u pitanju dragocene ideje.

Ova priča dolazi do izuzetnog vrhunca u stihovima 43–44. Hristos pita: „Zašto ne razumete govor moj?” On odgovara na Svoje pitanje sa: „Jer ne možete reči moje da slušate.” Šta bi moglo dovesti do toga da ljudi koji stoje pored Hrista „ne čuju Njegovu reč”?

Stih 44 odgovara: „Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.” Hristos je jasno rekao: „Jer niste od Boga” (st. 47), i ovi religiozni lideri inspirisani đavolom su Ga odmah optužili da „ima đavola [demona] u Njemu [u sebi]” (st. 48)! Mnogi koji danas tvrde da „veruju u Hrista” nisu drugačiji od ovde opisanih.

Ovaj izveštaj je moćno, poučno saopštenje. Uverite se u to. Đavo je otac koji ubija, laže i uništava. Kao autor ubistava, prevare i uništenja, on te stavove emituje svojoj deci širom sveta!

Đavo ima vlast nad Zemljom

Nemojte se prevariti! Svet je pun dece đavola. Primećeno je da su deca u osnovi slična svojim roditeljima. Zbog toga Sotonina deca lažu, mrze, ubijaju i uništavaju. Pogledajte svet. Sada bi trebalo biti kristalno jasno ZAŠTO zbrke, ratovanje, neznanje, siromaštva, bolesti i bede vrve među narodima. Plodovi ljudske prirode — Sotonine prirode — vidljivi su svugde gde ima ljudskih bića.

Primetite kako Pavle opisuje „poslednje dane” koji prethode Hristovom povratku: „Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška [opasna]. Jer će ljudi postati samoživi [ljubitelji sebe], srebroljubci [pohlepni], hvališe [hvalisavci], ponositi [ponosni], hulnici [bogohulitelji], nepokorni [neposlušni] roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni [bez prirodne naklonosti], neprimirljivi, opadači [lažni tužioci], neuzdržnici, besni, nedobroljubivi [preziru one koji su dobri], izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga; koji imaju obličje [oblik] pobožnosti, a SILE su se njene odrekli. I ovih se kloni” (Timotiju poslanica Druga 3:1–5).

Dok je svet popunjen religijom — ima „oblik pobožnosti” — ona niti uči [podučava] istinu niti je religija Božja! Ona negira moć pravog Boga dok svet nesvesno obožava drugačije biće koje se nameće [predstavlja] kao Bog Biblije.

Ukratko, đavo se takođe naziva „bog ovog sveta”, „knez ovog sveta”, „knez sile vazduha” i onaj koji smo videli da „slabi narode” i „obmanjuje ceo svet”. Sve to treba sada prihvatiti u novom značenju.

Adamov sudbonosni izbor

Ali kako je đavo dobio pristup čovečanstvu? Šta je otvorilo vrata njegovom uticaju — njegovom emitovanju?

Iako je sagledan [tumačen] ranije, ali iz drugačije perspektive, dobro poznat, ali malo shvaćen izveštaj iz Edenskog vrta sadrži ključ:

„Ali zmija [Sotona] beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj[ega], da ne umrete. A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro [i] šta li [je] zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja [da postanu mudri], uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi. Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 1–7).

Čak i više nego što smo već videli, ovaj izveštaj predstavlja zapanjujuću — i zaista dalekosežnu — odluku. Umesto da sledi Božja uputstva, Adam je uzeo sa „drveta znanja dobra i zla”. Mislio je da on zna bolje od Boga. Dao je sebi pravo da odlučuje između onoga što je ispravno (dobro) i onoga što nije u redu (zlo). Mislio je da može verovati svojim fizičkim čulima. Na ovaj način, ova odluka je „otvorila njegove oči” (st. 7) — ali ne za stvari od Boga, koje dolaze samo primanjem Božjeg Duha (Korinćanima poslanica Druga 2:9–10). Svakako, nije Božji Duh taj koji je ušao u Adama i Evu u tom momentu. Umesto toga, duh pobune je ušao u njihove umove po prvi put. Zli duh Sotoninog uticaja ubrizgan je u njihov um u tom trenutku kao prva pojava „ljudske prirode”. Ovako su se njihove „oči otvorile”.

Adamova odluka je u tom trenutku onemogućila svaku priliku da se od Boga stekne istinsko duhovno znanje. Stoga, njegovo rezumevanje je ostalo ograničeno na ono što može naučiti kroz pet fizičkih čula — i ostavilo ga otvorenim prema Sotoninom emitovanju. Ljudska priroda je nastala po prvi put!

Ovom odlukom Adam je potpuno lišio sebe i čovečanstvo pristupa Bogu. Ovo drugo drvo je vodilo razmišljanje ljudi i naroda još od Adamovog sudbonosnog izbora. Moramo shvatiti šta to znači za Vas i mene. Za svoj greh odbijanja Boga i drveta života, Adam je bio odbačen od Boga i izbačen iz vrta. I čovečanstvo je izbačeno s njim u Sotonin svet!

Sotona je slagao Evu, koja je povela Adama u greh sa njom. Nagovorio ih je da odbace — ne veruju u — ono što ih je Bog učio u Prvoj knjigi Mojsijevoj 2:16–17. Đavolova prevara je naterala ovo dvoje odrasle dece da veruju da više ne treba da slušaju svog Roditelja. Pojavila se ljudska priroda. Izbačeni iz bašte, bili su prinuđeni da se brinu za sebe. Odbacivši Božji savršeni zakon (Rimljanima poslanica 7:12, 14) i upravu — Njegovu VLADAVINU nad svim stvorenjima — kao vodič u njihovim životima, i predajući se Sotoni i njegovom putu greha (Timotiju poslanica Druga 2:25–26), ostali su sami.

Zbog greha više nisu imali pristup Božjim blagoslovima, uputstvima, zaštiti ili daru Njegovog Svetog Duha, koji bi došao jedenjem sa Drveta života.

Ljudska priroda nije nasledna

Shvatite ovo! Ljudska priroda nije potekla od Boga, već direktno od Sotone đavola.

Ali ljudska priroda se ne nasleđuje — ona je stečena! Adamova deca i sve sledeće generacije nisu to „prenele” prilikom začeća. Roditelj koji izgubi oko, ruku ili nogu ne pravi decu sa jednim okom ili jednom rukom ili jednom nogom. Kada je Bog koristio jedno od Adamovih rebara da stvori Evu, to nije značilo da će svim ljudima zauvek nedostajati jedno rebro. Biblija naziva njihovog sina Avelja „pravednim Aveljom”. Njihova neposlušnost nije sprečila njegovu poslušnost.

Adam i Eva su bili odrasle „bebe”. Kao i bebe rođene danas, oni su bili nevini u trenutku svog nastanka („rođenja”), ali su brzo bili izloženi „emitovanju” kojem nisu bili u stanju da se odupru. Oni su stvoreni u (petak) šesti dan u sedmici, odmarali se na Šabat (subotu), a verovatno zavedeni od Sotone (Prva knjiga Mojsijeva 3:1–6) u naredni dan (nedelju) — kada su imali dva dana! Dakle, ponovo, Sotona je čekao bezazlene i još nevine Adama i Evu.

Adam i Eva su ODLUČILI da ne poslušaju svog Roditelja, Boga, već su umesto toga IZABRALI da veruju Sotoninoj laži da neće „sigurno umreti”. Čineći to, oni su odbacili zakon Božje vladavine u svom životu. Opet, da je Adam poslušao Božje uputstvo, mogao bi se kvalifikovati da zameni Sotonu i obnovi VLADU Božju na Zemlji.

Hajde da razmotrimo jedno važno novozavetno uputstvo i primer kako se ljudska priroda stiče, a ne nasleđuje. Pavle značajno rasvetljava stvari u sledećem upozorenju koje je uputio Crkvi u Korintu: „Jer revnujem [ljubomoran] [sam] za vas Božjom revnosti [ljubomori] jer vas obrekoh [jer sam vas poklonio] mužu jednom, da devojku čistu izvedem [da bih vas mogao predstaviti čistim] pred Hrista. Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari LUKAVSTVOM svojim tako i razumi vaši [vaši umovi] da se ne odvrate [postanu pokvareni] od prostote koja je u Hristu” (Korinćanima poslanica Druga 11: 2–3).

Pavle je pisao ljudima koji su živeli 4000 godina posle Adama i Eve. Prepoznao je da je đavo još uvek živ i aktivan. Korinćani su bili odrasli ljudi, ali sposobni da budu prevareni (obmanuti) na isti način kao i Eva. Pavle ih je upozorio da budu oprezni da se ne vrate ponovo na puteve ljudske prirode. Kao što prirodno Eva nije bila zla i neprijateljski raspoložena prema Bogu pre nego što je bila prevarena, takva nije bila ni priroda obraćenih Korinćana.

Jednom kada je čovek pozvan i preobraćen, primivši Božji Duh, on napušta staru ljudsku prirodu svog prošlog života. Pavle takođe dodaje u Efecima poslanici 2:3: „U kojima i mi svi živesmo nekada po željama tela svog, čineći volju tela i pomisli, i bejasmo ROĐENA DECA [PO PRIRODI] gneva [ljutnje] kao i ostali.” Ovi stihovi slede iza i deo su stihova kojima se Sotona identifikuje kao „knez koji vlada u vetru [vazduhu]”.

Sledeći pasus je isti kao onaj iz Filipovog prevoda Novog zaveta. Ovaj poseban prevod tačno opisuje kako su svi ljudi stekli ljudsku prirodu od Sotone: „Pustili ste se niz tokove ideja ovog sveta [za vaš život] i pokoravali ste se NEVIĐENOM VLADARU [Sotona je „neviđeni vladar” ovog svet — Korinćanima poslanica Druga 4: 4 — koji još uvek deluje u onima koji ne prihvataju [ne reaguju] [na] Božju istinu]… Mi smo svi živeli tako u prošlosti, i pratili impulse i maštu naše ZLE PRIRODE… kao i svi drugi.”

Kako istinito! Većina ljudi jednostavno lebdi tokom života prateći bilo kakve osećaje („impulse”) i ideje („maštu”) koji ih pogađaju od trenutka do trenutka. Sve pisano u Efescima poslanici 1 su Pavlovi izveštaji braći hrišćanima prema njihovom ranijem pozivu ka Božjem životnom putu. Izdvojte vremena da to pročitate ako je moguće koristeći Mofetov prevod. Efesci su ispali iz koloseka [skrenuli s puta] ovog sveta i nisu više išli „prirodno” kao deca gneva, i više nisu popuštali „knezu sile vazduha”. Oni su počeli aktivno da „oduzimaju” ljudsku prirodu popuštajući Bogu umesto [da biraju] impulse, privlačnos, osećanja i iskušenja sa Sotonine talasne dužine.

Bilo bi veoma nepravedno od Boga da ubrizga u novorođenčad ljudsku prirodu, pa da ih onda stavi pod Svoj „gnev” zbog toga. Da li vidite poentu? Ljudska priroda je stečena i ona vodi ka neposlušnosti Bogu — i TO stavlja ljude pod Božji gnev!

Preobraćeni hrišćani nisu imuni

Hajde da se vratimo hrišćaninu. Činjenica da se neko pokajao, bio kršten i primio Božji Duh (Dela apostola 2:38) ne negira niti automatski sprečava Sotoninu sposobnost da napada, iskušava, pokušava da vrši uticaj i ispituje slabosti.

Prihvatite ovu činjenicu! Praktikovali ste Sotoninu narav celog svog života. Verovatno ste veoma dobri u tome. Verujte mi, dok se budete trudili da prevaziđete probleme i oduprete se naporima u sebi, otkrićete da je Sotonin uticaj, u obliku ljudske prirode, kao Vaše lične navike, zaista Vaša „druga narav [priroda]” — više nego što znate! Savladavanje ovoga neće biti lako niti će se desiti preko noći. To je doživotna borba protiv stava i životnog puta koji je hrišćanin odbacio i sa kojeg je skrenuo.

Zapamtite, đavo se pojavio u obliku zmije i uspešno PREVARIO Evu iskušenjem (Prva knjiga Mojsijeva 3:1-6). Stih 1 otkriva kako on iskušava ljude navodeći ih na neposlušnost i greh. Stih kaže: „Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske…” Sotona je prevario Evu iskušavajući je lepotom drveta sa kojeg joj je Bog zabranio da jede.

Iskušavanje nikada ne dolazi od Boga. Poslanica Jakova 1:13-15 iznosi: „Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga; Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami. Tada zatrudnevši [kada zatrudni] slast rađa [donosi] greh; a greh učinjen [kada se završi] rađa [donosi] smrt.”

Iskušavanje uvek potiče od „iskušenika”, radeći na požudi [slasti] naroda. Đavo prepoznaje gde je ljudska narav slaba, gde se ljudi mogu „zavesti” tako da se „greh rodi”.

Efescima poslanica 6:11 upozorava na „lukavstva [zlodela] đavola”, dok Otkrivenje 2:24 upozorava na „dubine Sotonine”! Korinćanima poslanica Druga 2:11 upozorava da ne budemo „neupućeni u njegove misli [“sredstva” prevare]”. Hrišćani su stalno na oprezu zbog njegovih lukavstava.

Jakov je podučavao: „POKORITE se, dakle, Bogu, a protivite se đavolu i pobeći će od vas” (Poslanica Jakova 4:7).

Hristos je pobedio i kvalifikovao se da zameni Sotonu

Odupiranje iskušenju đavola bilo je centralno za Hristovo odolevanje grehu. Hajdemo to pogledati ponovo, ovog puta detaljnije.

Nalazi se u Jevanđelju po Mateju 4, a počinje u stihu 1: „Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša.” Đavo je u više navrata iskušavao Hrista: „Opet Ga uze đavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu; I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se” (st. 8-9). Primetite da je Hrist pokorio Sotonu (st. 10) i citirao Petu knjigu Mojsijevu 6:13: „Gospodu Bogu svom poklanjaj se, i Njemu [Njega] jedino služi.” Ovde, konačno iskušenje u ovom izveštaju se završilo i đavo je otišao. Hristos je uspešno odoleo [grehu]!

Shvatite ovaj presudni odlomak! Ovaj izveštaj opisuje Hristovo iskušenje. Ono što Mu je đavo ponudio bilo je stvoreno da Ga iskušava. Ako su i Hrist i đavo znali da carstva na ovom svetu nisu đavolova da [može da] ih daje, gde bi onda bilo iskušenje? Ponuda ne bi imala nikakvu težinu — bila bi prazna — da nacije i carstva nisu bili đavolovi da [može da] ih ponudi.

Za Hrista je, da bi prevazišao iskušenje, moralo POSTOJATI iskušenje! Na kraju, Hristos je uspeo tamo gde Adam i Eva nisu uspeli. Hristos je položio pravi test! Pobedio je svet, đavola i Svoje telo [slast Svog tela], odolevši grehu i kvalifikujući se da plati cenu otkupnine (Svoj život) za ljudsko izbavljenje.

Shvatite ovo veoma bitno mesto. Samo pobedom nad đavolom Hristos se kvalifikovao da vrati vladavinu Božju na ovu Zemlju Svojim [budućim] povratkom!

Nakon uspešnog odolevanja iskušenju u Jevanđelju po Mateju 4, Hristos je počeo da propoveda jevanđelje Božjeg Carstva. Podsetite se izveštaja u Jevanđelju po Marku: „Početak jevanđelja Isusa Hrista sina Božjeg… A pošto predadoše Jovana [nakon što je Jovan stavljen u zatvor], dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem i govoreći: Izađe vreme [vreme je isteklo] i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje” (Jevanđelje po Marku 1: 1, 14-15).

Vreme „koje je isteklo” jeste Hristova SUPER POBEDA u Njegovoj borbi da savlada Sotonu i njegov svet. Ova pobeda je bukvalno omogućila Hristu da najavi povratak Božje vlade, skoro 2000 godina kasnije, pod Njegovim vođstvom. Njegovo mesto u budućoj vladi je sada bilo zvanično.

U međuvremenu, Bog mora pozvati nekolicinu — vrlo malu — da budu pripremljeni za inauguraciju te vlade, za vladanje u carstvu Božjem sa Hristom. Ova nekolicina takođe mora da odoli gresima, kao što je Hristos učinio, da bi se kvalifikovala za vladanje — a Sotona mrzi sve koji se kvalifikuju da ga zamene!

Odolevati [iskušenjima] nije lako

Hajdemo se vratiti na trenutak na temu razvoja karaktera odolevanjem [iskušenjima].

Kao bilo koji mišić u telu, karakter se razvija stvarajući otpor. Uspešno suočavanje s tim otporom jača mišić (u ovom slučaju – um). Više puta smo videli da izgradnja karaktera znači odabrati ono što je ispravno umesto odabrati ono što je pogrešno. Karakter se ne odnosi na ono što DRUGI kažu ili čine. Jedino se odnosi na ono što BOG kaže da se čini.

Nikada ne zaboravite da se hrišćanin mora odupreti Sotoni, koji ja aktivan na svakom koraku. Ali to se ne može postići samo ljudskom snagom ili naporom.

Ranije smo pomenuli Sotonina lukavstva i da je Pavle zapisao: „A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. Obucite se u sve oružje [oklop] Božije, da biste se mogli održati [stajati] protiv lukavstva đavolskog. Jer naš rat [rvanje] nije [mi se ne borimo protiv] s krvlju i s telom, nego s poglavarima i s vlastima, i s UPRAVITELJIMA tame ovog sveta, s duhovima pakosti [grčki: zlim duhovima] ispod neba” (Efescima poslanica 6: 10-12).

Ova spisa sadrže mnogo toga za razmatranje. Hrišćani se moraju „boriti” protiv sile đavola i njegovih demona — „zlih duhova” — svakodnevno. Oni se moraju neprestano boriti protiv osećaja uvrede, neprijateljstva, zavisti, besa i mnogih drugih stavova.

Mnogo novozavetnih pasusa opisuje do koje mere ljudska priroda, koja nije kontrolisana odolevanjem [iskušenjima], ima kompletnu dominaciju nad svim aspektima ljudskog života. I plodovi ljudske prirode su vidljivi po celom svetu. Pažljivo uzmite u obzir i razmislite o sledeća četiri opsežna odlomka. Razmislite o dokazima o njima u Vašem životu i shvatite da oni predstavljaju spisak stvari koje verovatno treba da prevaziđete [kojima treba da odolite].

Pavle piše Galatima: „A poznata [očigledna] su dela telesna, koja su preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranja [vradžbine], neprijateljstva [mržnje], svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre [pobune], sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, i ostala ovakva za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred [rečeno vam je u prošlosti], da oni koji tako čine neće naslediti carstvo Božije” (Galatima poslanica 5: 19-21).

Odolevanje — eliminisanje ovih obrazaca ponašanja i razmišljanja — direktno je povezano sa spasenjem i vladanjem u Carstvu Božjem!

Sada razmislite o onome što je Pavle napisao Rimljanima: „I kao što ne marahu [nisu voleli/želeli, nije im stalo] da poznadu Boga [da zadrže Boga u svojim znanjima], zato ih Bog predade u pokvaren um [bez vrednog ocenjivanja] da čine šta ne valja, Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva [pohlepe], pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe [rasprave], lukavstva [prevare], zloćudnosti, šaptači [klevetnici], opadači, bogomorci [mrzitelji Boga], siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala [izumitelji zlih stvari], nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere [nevernici, prekršitelji zaveta], neljubavni [bez prirodne naklonosti], neprimirljivi, nemilostivi [nemilosrdni]. A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo [da] to čine, nego na to pristaju [imaju zadovoljstvo] i onima koji [to] čine” (Rimljanima poslanica 1: 28-32).

Ova moćna lista pogrešnih stavova i ponašanja rezimira stanje čitavog čovečanstva.

Pavle je takođe pisao Rimljanima da je ceo svet pod uticajem i silom đavola. Primetite ovo: „NIJEDNOG nema pravednog, [ne postoji, nijedan]; NIJEDNOG nema razumnog, i NIJEDNOG koji traži Boga. SVI se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: NEMA ga koji čini dobro, nema nijednog ciglog. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin [otrov aspida] pod usnama njihovim. Njihova su usta puna kletve i gorčine. Njihove su noge brze da prolivaju krv. Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja” (Rimljanima poslanica 3: 10-16).

Nije ni čudo što je Jovan naredio pravim hrišćanima svih uzrasta na sledeći, direktan način: „Ne ljubite svet ni što je [što postoji] na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu. Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta” (Prva poslanica Jovana 2: 15-16).

Tri izraza u kurzivu identično se podudaraju sa onim što je Eva volela o drvetu spoznanja dobra i zla (Prva knjiga Mojsijeva 3: 6). Odvojte trenutak da ponovo pročitate stih. Biće jasno zašto je Jovan, 4000 godina kasnije, pisao o svetu koji su Adam i Eva odabrali i indirektno pomogli da se izgradi.

Za pobednike

Čitavo čovečanstvo je potpuno prevareno i lebdi besciljno, nesvesno Božje svrhe, a to je da obnovi Njegovu vladu na Zemlji, konačno da vlada svim narodima. Samo mala nekolicina, sada pozvana, razume ovu nadolazeću obnovu.

Dok su svi od ovog sveta pre svega posvećeni sticanju dobara [robe] i uživanju u zadovoljstvima, to nije cilj — stav — onoga koji traži Boga i koji je pravi hrišćanin. On nastoji da ostane u stalnom skladu s Božjom vrhovnom sveobuvhatnom svrhom tokom svog života.

Ovde se mora uvesti nešto važno za razumevanje. To su spisi koje ćemo na trenutak proučavati.

Biblija uči, u Otkrivenju 2 i 3, da je Bog sarađivao sa Svojom Ckrvom kroz sedam zasebnih i uzastopnih era ili faza. U ova dva poglavlja, Hristos opisuje svaku eru. Osim jednog izuzetka, prvih pet je opisano kao da imaju svoj jedinstveni skup doktrinarnih i duhovnih problema koji su ih na kraju doveli do pada. Svaki put kada se to dogodilo, Bog je postavio novog lidera [vođu] da uspostavi sledeću eru.

Dok određeni stavovi dominiraju u svakoj eri, shvatite da se neki od stavova koje Hristos opisuje ovde nalaze u svakom od njih. Zbog toga, oni imaju primenu u celoj Crkvi u opštem smislu. Iako smo pomenuli nekoliko nadolazećih odlomaka, oni sada poprimaju novo značenje. Hajde da pregledamo.

U Svojoj poruci Tijatiri, četvrtoj eri, Hristos upućuje: „I koji POBEDI i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima [narodima]; I pašće ih [on će njima vladati] gvozdenom palicom…” (Otkrivenje 2:26-27). Ovo je očigledno slika ponovnog uspostavljanja Božje vlade nad svim narodima na Zemlji. Hrišćani će dobiti STVARNU MOĆ da VLADAJU.

Uputstvo Laodikiji, poslednjoj eri, dodaje veće razumevanje: „Koji POBEDI daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom” (Otkrivenje 3: 21).

Još jedan stih iz Otkrivenja sumira prethodna dva: „I učinio si nas Bogu našem CAREVE i SVEŠTENIKE, i carovaćemo na zemlji” (Otkrivenje 5: 10).

Carevi i sveštenici su učitelji. Svi pozvani od Boga treniraju da postanu učitelji u Božjem carstvu. To je razlog zašto je Hristova velika poruka Njegovoj Crkvi u svim erama: „Idite dakle i naučite sve narode” (Jevanđelje po Mateju 28: 19).

Božja Crkva to čini danas. U ovoj knjizi Vi sada učite čudesnu divnu Božju istinu!

U Starom zavetu je pozvano samo relativno malo osoba, očigledno samo trojica njih — Avelj, Enoh i Noje — pre potopa. Nakon potopa došli su patrijarsi (Avraam, Isak, i Jakov) i proroci, uporedo sa Davidom i Lotom. Bog je koristio svakog od tih ljudi za specijalne namene ili poruke. Ali svi su bili obučeni i morali su da ODOLE Sotoni, iskušenjima njegovog sveta i telesnim željama. Poput ovih velikih slugu, hrišćani SAVLADAVAJU svoje probleme, slabosti, grehe i pogrešne stavove, umesto da budu prevaziđeni i poraženi od njih. Oni istrajavaju [u svojim naporima] bez obzira na sve!

Hristos je rekao: „U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja NADVLADAH SVET” (Jevanđelje po Jovanu 16: 33). Hristos je nadvladao i ovaj svet i boga ovog sveta. Podsetite se da Je rekao: „KAO I JA ŠTO POBEDIH i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.” Ne smete propustiti ovo mesto. Hristovo PREVAZILAŽENJE [ODOLEVANJE ISKUŠENJIMA] ga je kvalifikovalo da vlada. Baš kao što se On kvalifikovao da zameni Sotonu, tako moramo i mi!

Takva ogromna moć za vladanje nikada se ne može dati ljudima koji nisu spremni — koji se nisu KVALIFIKOVALI da je pravilno koriste. Bog neće predati veliki AUTORITET ljudima koji bi se mogli pobuniti i vratiti se na Sotonine puteve. On [Bog] zna da više nikada ne može imati još jednog „Lucifera — koji se pretvorio — u Sotonu” da prouzrokuje razaranje i haos, ovog puta noseći nešto od Božje sopstvene moći. Videli smo da će biti nemoguće da bilo ko u vladajućoj Božjoj vladi greši (Prva poslanica Jovana 3: 9).

Sotona da bude vezan

Kada Hristos preuzme potpunu kontrolu nad Zemljom, Sotona će, kao svrgnut vladar, biti uklonjen. Nijedan lider ne može nikada da preuzme vođstvo diskvalifikovanog lidera i da dozvoli da taj čovek ostane na položaju da vlada s njim. Diskvalifikovani lider bi kritikovao i podrivao sve što novi lider planira da promeni i primeni. Pošto sve ljudske vlade to razumeju, naravno, Bog to takođe razume. On zna da se Sotona mora ukloniti sa svog uticajnog položaja.

Primetite: „I videh anđela gde silazi s neba, koji imaše kjuč od bezdana [jame bez dna] i verige velike [lanac veliki] u ruci svojoj. I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina, i u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje [zavarava] narode, dok se ne navrši hiljadu godina; i potom valja da bude odrešena na malo vremena” (Otkrivenje 20: 1-3).

Ovaj stih sadrži još važnija razumevanja o Božjem budućem planu za celo čovečanstvo. Otkriva kako će Sotona na kraju biti vezan (zatvoren) i učinjen nesposobnim da zavarava sve stanovnike Zemlje. Iskušenja ovog sveta i ljudska priroda, prouzrokovana Sotonom, nestaće — ali će i dalje biti izvesnih telesnih želja kojima će svi morati da odole (Rimljanima poslanica 7:18, 21-23).

Kada Sotona bude svezan, mir će bukvalno početi da „izbija” širom sveta. Sveti će vladati sa Hristom iz Jerusalima — obnovivši vladu Božju u Njegovom Carstvu kojim upravlja Božja porodica. Božji „sveti, pravedni, perfektni i duhovni Zakon” (Rimljanima poslanica 7:12, 14) biće sproveden nad svim narodima.

Ali Sotonina kazna zatvora u ovom specifičnom vremenu trajaće 1000 godina, a nakon toga on će se na kratko ponovo pojaviti. Sada čitajte: „I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se Sotona iz tamnice svoje, i izići će da vara narode po sva četiri kraja [sve četiri četvrtine] zemlje, Goga i Magoga [tip mase čovečanstva] da ih skupi na boj, kojih je broj kao pesak morski” (Otkrivenje 20:7-8).

Shvatite! Svet će poznavati potpuni mir 1000 godina, pošto neće biti izložen Sotoninom emitovanju. Ali njegova sloboda doneće brz [neposredan] povratak ljudske prirode.

Sotona je nevidljivi duh, što znači da može da drži svoje prisustvo u tajnosti. Stoga, čak i sa 1000 godina stalnih prethodnih upozorenja, mnogi će ponovo ignorisati opasnost od Sotoninog emitovanja i biće savladani njime. Primetite kako njegov ponovni ulazak „obmanjuje nacije” — PONOVO! Otkrivenje 20:9 opisuje ove nove prevarene milione koji pokušavaju da se suprotstave Jerusalimu i svim svetima koji su tamo. Nasilje, neprijateljstvo, gnev i mržnja ljudske prirode ponovo su se vratili: „I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše logor [tabor] svetih, i grad ljubazni [Jerusalim]; I siđe oganj [vatra] od Boga s neba, i pojede [proždere] ih.”

Oni koji izaberu Sotonin put, ili svesno ili zbog nedostatka pažnje i opreza, na kraju užasno završavaju.

Veliki sud belog prestola

Stih 10 opisuje Sotonu kako je potom bačen u „jezero ognjeno [vatreno]” i još jednom je lišen svake mogućnosti da ubrizgava svoju prirodu i obmanjuje narode. Stihovi 11-13 opisuju predivan period nakon milenijuma — Veliki sud belog prestola — kada će svi koji su živeli od Adamovog doba, a koji nikada nisu saznali istinu, dobiti priliku za spas. Većina će na kraju dobiti spas — večni život — jer će uticaj Sotone biti trajno uklonjen sa Zemlje. Oni neće morati da nadvladaju ni njegov uticaj niti izazove i iskušenja ovog sveta.

Hristos obnavlja Božju vladu

Kada se Hristos vrati na Zemlju, neki će se kvalifikovati da vladaju, a neki neće. VLADAVINA BOGA uskoro će se vratiti na Zemlju i svi koji su se pripremili „naslediće carstvo”. Jedino oni koji su nadvladali [odoleli iskušenjima], oni koji su se uspešno potčinili Bogu i odupirali se Sotoni celog svog života učestvovaće u ovoj slavnoj budućnosti: „Koji POBEDI, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti Moj sin. A strašljivima i nevernima, i poganima, i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama [lažovima], njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga” (Otkrivenje 21: 7-8).

Da li ćete Vi biti ti koji NASLEĐUJU SVE STVARI?

Ovo uvodi vekovno pitanje: „Da li postoji život nakon smrti?” — i ako da, kada dolazi?