Savremena nauka neprestano donosi nova znanja civilizaciji. Svako važno naučno otkriće — svako novo znanje — prima se širom sveta sa uzbuđenjem i priznanjem.

Razmislite o svemu što je nauka dala čovečanstvu u celini. Postavila je ljude na mesec i stvorila oružje za masovono uništavanje. Razbila je genetske kodove iz DNK i klonirala različita stvorenja. Mnogo je naučila o zapanjujućoj veličini i prirodi svemira — spoljašnje vasione — i otkrila neverovatne stvari o malim podatomskim česticama u različitim vrstama atoma — unutrašnjem prostoru. Napravila je brojne medicinske proboje i postigla izvanredne podvige u inženjerstvu.

Obim i potencijal nauke izgledaju neograničeno. Većina veruje da će se, vremenom, otkrića nauke rešiti većinu ili sve probleme čovečanstva. Ali, nauka je ograničena na najvažniji način koji uključuje Vas. Postoji otkriće do kojeg se nikada neće — niti se ikada može — doći, a tiče se prirode ljudskog uma!

Vaš um sadrži dimenziju koja se ne može shvatiti ili otkriti bilo kojim procesom ili eksperimentom koji je poznat nauci. Svetske religije su to propustile. Njihovi teolozi tome ne podučavaju niti to shvataju. Oni su u potpunosti prevideli ovu kritičnu komponentu — ovaj jedinstveni veliki KLJUČ — koji otvara [pokazuje] ogromnu razliku između čoveka i životinja. Samo razumevanjem ovog otkrivenog KLJUČA možete naučiti razlog svog postojanja!

Neverovatni ljudski um

Pogledajte sva neverovatna dela prirode — i na Zemlji i na celom nebu [u čitavoj vasioni]. Kaleidoskop Božjih rukopisa koje ljudsko oko može da vidi je zapanjujuć.

Uzmite u obzir planete, zvezde i galaksije. Svako ima svoje sopstveno čudo. Zatim razmislite o svim vrstama biljaka pronađenih na Zemlji. Postoje milioni različitih boja, oblika, veličine, funkcije i lepote. Sjaj njihovih različitih dezena i namena je neverovatan! Sada pomislite na milione različitih vrsta životinja i insekata. Oni su čudesni i fascinantni kao i svet biljnih vrsta, različitih namena, izgleda i ponašanja.

Ali nijedno od ovih stvaralaštava se ne može uporediti sa komplikovanošću i skoro neograničenim sposobnostima Vašeg uma. I kao što su fascinantne, čudesne, lepe i neverovatne sve gore opisane stvari, nijedna nije izvanrednija od LJUDSKOG UMA. To je apsolutni vrh svih živih organizama. Ništa drugo u Božjem stvaranju mu ne može ni prići. Šta drugo može da planira, razmišlja ili stvara čak bar delimično kao on [um]?

Samo razmislite o tome koliko stvari može da dizajnira i proizvede ljudski um: Kuće, telefone, vozove, automobile, avione, rakete, kompjutere, faks-mašine i druge sofisticirane uređaje koje su praktično bezgranični u složenosti i korisnosti. Jedina stvar koju ne može osmisliti i izgraditi je ON SAM!

Ko je napravio Vaš um

Kada je psalmist rekao: „… što sam [strahotvorno] [i] divno sazdan [napravljen]” (Psalmi Davidovi 139: 14), to se najviše odnosi na Vaš mozak — LJUDSKI UM!

Stvoritelj Vašeg uma je poslao zajedno detaljne, bitne informacije, objašnjavajući prirodu, dezen i nameru za ovo najveće od svih stvaralaštava. On identifikuje skriveni ključ — dimenziju koja nedostaje! — za tačnu i pravilnu upotrebu uma, otvarajući put miru, sreći, obilju i univerzalnom prosperitetu.

Ali ove informacije su skoro bez izuzetka ignorisane, pogrešno predstavljene, pogrešno shvaćene i odbačene! Rezultat toga su problemi, nevolje i zla civilizacije bez rešenja na vidiku i u uslovima koji se samo pogoršavaju.

Stanite i razmislite! Koristite se jednostavnom logikom.

Da li bi Bog stvorio Svoje tehničko čudo — Vaš um — i poslao ga bez Knjige upustava i objašnjenje kako da se koristi? Naravno da ne!

Ali ova važna knjiga ostaje misterija za mnoge — manjina čak i priznaje da je shvata. Većina provodi čitave živote zabrinuta za to šta drugi LJUDI misle i kažu. Malo njih se brine o tome šta BOG misli ili kaže. Budite iskreni pa ispitajte sami sebe. Da li Vaša mišljenja potiču od drugih ljudi? Ili da li Vi redovno tražite i prihvatate jednostavnu Božju reč kao vodiča Vašeg života?

U sledećem spisu se objašnjava zašto čak i najsjajniji umovi nisu u stanju da nauče određeno razumevanje, osim ako im se ono ne otkrije. Obratite pažnju: „U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si PROSTIMA” (Jevanđelje po Mateju 11: 25). Veliki mislioci ovog sveta ne mogu da shvate ono što je Bog otkrio u Svojoj Reči! To je bukvalno SKRIVENO od njih.

Mi moramo biti spremni da ispitamo Božju Reč za ono što On otkriva o Vašem umu. To će Vas navesti na razmišljanje o novom neverovatnom razumevanju toga zašto ste rođeni — i o Vašoj strahovitoj budućnosti i potencijalu. Međitim, moramo početi od početka.

Ne-fizička [ne-telesna] komponenta?

Mnogi pretpostavljaju da je sastav ljudskog uma potpuno fizički. Da li je to istina? Drugi veruju da svaka osoba poseduje besmrtnu dušu. Da li je to istina? Šta kaže Biblija? Da li podržava bilo koju od ovih ideja? Ili da li Božja Reč uči nešto sasvim drugačije — nešto što su potpuno previdele sve religije i što se ne može otkriti svim metodama nauke?

Prvo, moramo uzeti u obzir razliku između ludskog UMA i životinjskog MOZGA. Postoje činjenice koje nauka tumači o komparativnim osobinama oba pojma. Svi shvataju da su na neki način životinjski mozgovi različiti od ljudskih umova. Ali na koji način? Kako se oni razlikuju?

Na primer, određena stvorenja, kao što su šimpanze i delfini, imaju mozgove koji su relativno slični po veličini i težini kao i mozgovi kod ljudi. Neke veće životinje, poput kitova i slonova, imaju veći mozak od čoveka. Ali su daleko manje inteligentni, daleko manje kreativni i nesposobni da razumeju bilo kakve složene misli.

Nauka nikada nije mogla da objasni — da adekvatno objasni — ogromne razlike između ljudskog mozga i mozga životinja. Dok čovek ima mozak koji može biti samo nešto više kompleksan od životinjskog koji je relativno slične veličine, razlika u sposobnosti je ogromna. Jednostavno se ne mogu uporediti.

Životinje funkcionišu skoro sasvim pomoću INSTINKTA. One rade to što rade automatski i još od rođenja. Na primer, gotovo odmah nakon rođenja, tele tačno zna šta treba da radi — kako da ustane i počne da hoda i gde da pronađe mleko. Ljudskim bebama je potrebno daleko više vremena čak i da ustanu uz nečiju podršku i moraju se naučiti kako da rade praktično sve.

Imajući um, ljudska bića su dobila ruke tako da mogu stvarati. Iako imaju mozak, životinje funkcionišu pomoću instinkta i poseduju šape, kandže i papke. To ih ostavlja nesposobnim da naprave nešto kompleksno kao što je televizor — a kamoli mlazni avion ili svemirsku raketu — čak i ako se rukovode umom. Životinje takođe nisu u stanju da dostignu znanje van vrlo male rudimentarne sposobnosti da reaguju na određene stimuluse.

Ljudi su sposobni da steknu znanje, izvuku zaključke, sakupljaju i procenjuju činjenice, donesu odluke — i grade karakter. Ovo je jedina, najveća, sveobuhvatna razlika između čoveka i životinje.

Životinje su veoma ograničene jer je Bog samo usadio u njih kroz instinkt sve što je potrebno da efikasno funkcionišu u svom okruženju.

Sa druge strane, ljudi instinktivno ne znaju sve što je neophodno da uspešno funkcionišu u životu. Oni stalno moraju sticati više znanja tokom svog života kako bi se suočili sa novim izazovima i zahtevima koji su im postavljeni.

To je omogućeno nevidljivom, neprepoznatom komponentom uma. Bez ovog nevidljivog, ne-fizičkog elementa, čovečanstvo bi bilo isto što i glupa zver!

Duh u čoveku

Hajde sada da utvrdimo jedno osnovno biblijsko učenje. Biblija beleži: „Ali je [postoji] duh u ljudima, i Duh Svemogućeg urazumljuje ih [daje im razum]” (Knjiga o Jovu 32: 8). Ovo je jednostavna izjava. Ovde Bog otkriva da ljudi poseduju vrstu duha, koji je nazvan „duh u čoveku”. Potpuno razumevanje ovog duha zahteva ispitivanje drugih spisa koji ga opisuju.

Ali pre nego što pogledamo u istinu ove stvari — pre nego što potražimo da vidimo šta Biblija kaže o ovom ljudskom duhu — moramo prvo razumeti i prihvatiti ono što Biblija ne kaže.

Da bismo to uradili moramo ispitati najpopularniju grešku — MIT! — kojoj su bezbrojni milioni podučavani i kojoj veruju.

Duša nije besmrtna

Mnogi čitaju stihove poput ovog i zaključuju da se govori o besmrtnim dušama. Ali, da li je o tome reč? Da li je fraza „duh u čoveku” sinonim za „besmrtnu dušu” koju čini duh?

Većina ljudi ne razume odnos između fizičkih ljudi i duša. Oni pretpostavljaju da su ljudska bića rođena sa besmrtnim dušama. Popularno mišljenje je da, nakon smrti, duše grešnika idu u pakao zauvek, a oni koji su pravedni odu na nebo zauvek, pošto su sve duše, kako se može preptostaviti, besmrtne. Da li je to ono čemu Biblija uči?

Videli smo da Rimljanima poslanica 6: 23 navodi da je „plata za greh smrt”, a ne život u paklu. Dakle, da li Biblija na neki način takođe uči da ljudi imaju besmrtne duše? Ona priča o „dušama”, ali u kom kontekstu?

Biblija uči da postoji veza između ljudi i duša. Prva knjiga Mojsijeva 2: 7 navodi: „A stvori GOSPOD Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i POSTA čovek duša živa.”

Ovaj stih ne kaže da ljudi imaju dušu, već da jesu duše. Adam je POSTAO duša — on nije dobio dušu. Zatim, skoro odmah, Bog ga je upozorio: „I zapreti GOSPOD Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, [TI, ne samo tvoje telo] UMREĆEŠ” (st. 16-17).

Kad se sklope zajedno, ova tri stiha otkrivaju da su ljudi duše i da duša može umreti!

Jezekilj potvrđuje Prvu knjigu Mojsijevu. Dvaput je inspirisan da napiše: „Koja duša zgreši ona će poginuti [umreti]” (Knjiga proroka Jezekilja 18: 4, 20). SMRT je odsustvo života. To je prekid — prestanak — života. Smrt nije život na drugom mestu. Ne ostavlja se „ovaj život” za „drugi život” — za „sledeći život”. (Pročitajte našu knjižicu Šta je Vaša nagrada u narednom životu? da biste saznali više o tome.)

Konačno, o temi da li duša može da umre, obratite pažnju na ovo u Jevanđelju po Mateju 10: 28: „I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog [Boga] koji može i dušu i telo pogubiti [uništiti] u paklu.”

Biblija kaže da se duše mogu UNIŠTITI! Prema ovom stihu, one mogu biti uništene koliko i tela. Svi mi prepoznajemo da tela na kraju umiru i da se, nakon toga, prirodno raspadaju i potpuno „uništavaju” zbog procesa prirodnog truljenja. Ovaj stih objašnjava da Bog uništava duše U PAKLU! Tela mogu umreti na mnogo načina. Ali duše Bog uništava u paklu. (Ova tema će biti detaljnije ispitana u Desetom poglavlju.)

Ljudski duh

Sada ste spremni da otkrijete šta skoro NIKO ne razume. Dok je čovek sastavljen od tela, on ima ne-fizičku komponentu, duh u čoveku, koji se može prepoznati samo po onom što je Bog otkrio u Svojoj Svetoj Reči.

Zbog toga što je čovek napravljen od fizičke materije — tela — Bog, sastavljen od Duha, morao je imati način za Sebe (Duha) da sarađuje i bude u vezi sa čovekom (telom). Kasnije ćemo bolje razumeti ovu bitnu duhovnu vezu između Boga i ljudi i tačno kako to funkcioniše.

Obratite pažnju na ovo: „Breme [nagoveštaj] reči GOSPODNJE za Izrailja. Govori GOSPOD, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu” (Knjiga proroka Zaharije 12: 1). To je Bog koji stvara, osmišljava i „formira” duh čoveka u svakom ljudskom biću.

Sledeći stih objašnjava da svi ljudi poseduju ovaj duh: „GOSPODE Bože duhovima i svakom telu [Bog duhova svih tela], postavi čoveka nad ovim zborom” (Četvrta knjiga Mojsijeva 27: 16). Onaj koji stvara duhove u svim ljudima Sebe naziva Bogom ovih duhova.

Sva fizička stvorenja na kraju umiru. Ovo se odnosi na ljude i životinje. Razmislite: „Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svaki imaju isti duh [jedan dah]; i čovek ništa nije bolji od stoke [tako da čovek nema nadmoć nad životinjom], jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?” (Knjiga propovednikova 3: 19-21).

Solomon ne kaže da postoji duh u zverima, nego pita retorički: „Ko zna… da duh stoke ide dole…?” Mnogi stihovi otkrivaju da postoji duh u čoveku, ali ljudi ne znaju ovu istinu niti da li životinje imaju neku vrstu „duše” ili duha. Ovaj stih pokazuje da se ovde ne govori o samom dahu, nego jednostavno o nečemu drugom. Ali životinje nemaju takav duh.

Zapanjujuće znanje

Sada obratite pažnju na ovaj zapanjujući stih. Pavle je u Novom zavetu napisao: „Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu [stvari Božje] šta je niko ne zna [ni jedan čovek] osim Duha Božijeg” (Korinćanima poslanica Prva 2: 11).

Ne pokušavajte da „protumačite” ovaj stih. Neka se sam interpretira. Prihvatite ono što piše. Ovaj odlomak identifikuje DVA različita duha — „Duh Božji” i „duh u čoveku”. Oni nisu isti. Svaki pruža drugu funkciju u sticanju znanja, a ovaj stih identifikuje kako.

Ljudsko znanje („stvari čoveka”) je stečeno zato što je Bog ljudima dao ljudski duh — duh u čoveku. Pavlova inspirisana izjava takođe jasno pokazuje da se duhovno znanje („stvari Boga”) može dobiti jedino prisustvom Duha Božjeg. Čak i ovo saznanje — da ova dva duha postoje i kako oni rade — samo po sebi je zaista neverovatno! Razmislite na ovaj način. Praktično niko ne zna KAKO se fizičko ili duhovno ZNANJE dobija!

Setite se ove jednostavne izjave: „Ali je duh u ljudima, i Duh Svemogućeg urazumljuje ih [daje im razum]” (Knjiga o Jovu 32: 8). Ovo ponavlja tačno ono što je Pavle rekao. On je identifikovao ovaj duh, istovremeno prepoznajući duhovno razumevanje (ili znanje) kao nešto što potiče od Boga — „Svemogućeg” — kroz Njegovu „inspiraciju”. To se dešava kroz usađivanje Duha Božjeg u preobraćene umove.

Životinje nemaju “duh u čoveku”. Mozak životinja se razlikuje od ljudskih umova. Ljudima je ovaj duh dat začećem, omogućavajući im da koristeći pet čula steknu znanje i pamte. Zapamtite, bez ovog nevidljivog duhovnog elementa čovečanstvo bi bilo samo još jedna glupa zver. Ali ono je dobilo moć da stiče, zadrži i koristi znanje za sve vrste namena.

Bog je stvorio sva ljudska bića da bi primila dva potpuno različita duha. Jedan dolazi začećem [rođenjem], a drugi dolazi potpuno drugačije — pokajanjem i krštenjem. Bez Božjeg Duha, ljudi su jednostavno nepotpuni. Njihovo postojanje ostaje ograničeno na ono što mogu sami da steknu bez Božje pomoći. Tako da ogromne količine duhovnog znanja ostaju van domašaja. Iako je ljudska sposobnost da stekne fizičko znanje izvan onoga što mogu životinje, ljudi ne mogu postići nijedno od ovih drugih izvanrednih razumevanja.

Hajde da saznamo više o tome kako Duh Božji deluje sa duhom čoveka u preobraćenim umovima. Priče Solomonove 20: 27 nude važan uvid: „Videlo je GOSPODNJE duša čovečija [Duh čoveka je sveća Gospodnja], istražuje sve što je u srcu [unutrašnje delove stomaka].” Razmislite o ovom stihu na sledeći način: Bog može da radi u fizičkom mozgu — komunicirajući s njim i inspirišući ga — pomoću ili korišćenjem nefizičke komponente duha u čoveku.

Bog komunicira kroz ljudski duh

Uzmite obzir jedan primer kako Bog može da radi kroz ljudski duh. Ovo ilustruje važan princip. Postavka uključuje cara Kira od Persije. Bog je želeo da se on vrati u Jerusalim i izgradi drugi hram koji će zameniti Davidov hram (poznat kao „Solomonov”), koji je bio uništen. Primetite: „Prve godine Kira, cara persijskog, da bi se ispunila reč GOSPODNJA, koju reče na usta Jeremijina, podiže [uzbuđiva] GOSPOD duh Kira, cara persijskog, te oglasi po svemu carstvu i raspisa govoreći” (Knjiga Jezdrina 1: 1).

Bog je komunicirao [imao vezu] s Kirom kroz („podizanjem [uzbuđivanjem]”) njegov duh. On tako isto radi danas. Sada proučite sledeći zapis iz Biblije. On dodaje novu dimenziju stihovima koje smo pročitali o duhu u čoveku i kako to funkcioniše.

Božji Duh radi sa ljudskim duhom

U preobraćenom umu, oba, Božji Duh i duh u čoveku, su prisutna. Oni rade zajedno, jedan s drugim: „Ovaj [Božji] Duh [sam] svedoči našem duhu da smo deca Božija” (Rimljanima poslanica 8: 16).

Ovo je zaista fascinantno razumevanje. Preobraćena osoba se razlikuje od životinja na DVA različita načina.

Ali prvo shvatite da nauka nikad ne može naučiti ovo što ste upravo pročitali!

Sada razmotrite još nešto. Od trenutka Vašeg preobraćenja, kupljeni ste krvlju Hristovom, Bog postaje vlasnik Vašeg duha [u čoveku]: „Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama [duhom] svojim, što je Božije” (Korinćanima poslanica prva 6: 20). Bog ima bukvalno vlasništvo nad Vašim duhom [u čoveku] — i posle preobraćenja postaje Njegov da radi s njim.

Od ključnog je značaja da se razume proces izgradnje karaktera koji radi sa preobraćenim umom i kako to uključuje ljudski duh. Primetite: „Bolji je spor na gnev [ljutnju] nego junak, i gospodar od svog srca [onaj koji vlada svojim duhom] bolji je nego onaj koji uzme [uzima] grad” (Priče Solomonove 16: 32).

Samokontrola — uzdržanost — je navedena kao plod Božjeg Duha u Galatima poslanici 5: 23. Dajte sebi vremena da je pročitate. Kada se spoje, ovi stihovi pokazuju da se samo kroz Božji Duh koji radi s duhom u čoveku može izgraditi uzdržanost!

Bog čuva duh u čoveku

Na kraju života preobraćene osobe, Bog vraća duh u čoveku [ljudski duh] natrag Sebi. U njemu, On je sačuvao potpunu i detaljnu evidenciju o svemu što se tiče života tog pojedinca. Ovo je jasna izjava Biblije. Obratite pažnju: „I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista” (Solunjanima poslanica prva 5: 23).

Duh, duša i telo predstavljaju sve ono što je bila osoba. Ličnost, iskustva, nakupljeno znanje i karakter svakog ljudskog bića ogledaju se u ljudskom duhu — duhu u čoveku.

Zbog toga se duh u čoveku vraća Bogu na smrti: „I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao” (Knjiga propovednikova 12: 7). Tako se dakle, u trenutku smrti, ljudski duh vraća Bogu, koji ga je formirao i stavio u um.

Podsetite se Knjige propovednikove 3: 21: „Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?” Sada znate šta samo neki drugi znaju — da se duh u čoveku vraća Bogu.

Đakon Stefan je razumeo. Dok je bio kamenovan na smrt zbog propovedanja moćne propovedi koja je antagonizovala svoje slušaoce, Biblija beleži: „I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse! Primi duh moj. Onda kleče na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavši umre [zaspao je]” (Dela apostola 7: 59-60). To je tačno! Stefan je umro („zaspao”) znajući da će Bog primiti njegov duh i da će se ponovo ujediniti s njim, naučićemo, u vaskrsenju.

Sada smo spremni za jedan zaključni zapis iz Biblije pre nego što nastavimo. To je najviša tačka koja objašnjava „očuvanje” svih ljudskih duhova i tačno tamo gde ih Bog drži. Razumite ovo: „Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, K saboru i crkvi prvorodnih [prvenca] koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih [spremnih] pravednika” (Jevrejima poslanica 12: 22-23). Ovo je neverovatan pasus. Bog „svih duhova” (i svih „pravednih ljudi koji su bili savršeni”) ih drži kod Sebe, sve do vaskrsenja.

To je na nebu — u nebeskom Jerusalimu — gde su duhovi svih Božjih svetaca od sazdanja sveta čuvani — sačuvani neoštećeni — čekajući „dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista” (Solunjanima poslanica prva 5: 23).

Sotonin duh neposlušnosti

Pre nego što nastavimo, moramo bar spomenuti još jednu vrstu duha. Pavle je pisao efeškoj Crkvi o moći đavola i njegovom uticaju na svet: „U kojima nekad [u prošlosti] hodiste [išli ste] po veku [prema toku] ovog sveta, po knezu koji VLADA u vetru [SNAGU vazduha], po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja [neposlušnosti]” (Efescima poslanica 2: 2).

Pored Duha Božjeg i duha u čoveku, trebalo bi istaći da je đavo duh. On je deo anđeoske oblasti duhova, sastavljene od vernih anđela i demona (palih anđela).

Obratite pažnju da se u stihu 2 navodi da Sotonin „DUH… radi u sinovima protivljenja [neposlušnosti]”. Đavo je duh i on ima MOĆ da, kroz svoj duh, utiče na čovečanstvo i usmerava ga ka neposlušnosti! U devetom poglavlju detaljnije ćemo naučiti kako Sotona svojim duhom šalje raspoloženje, osećanja i stav neprijateljstva u ljudske umove, donoseći neposlušnost. Đavo ima ogromnu moć UTICAJA, koja mu omogućava da šalje prevare, bes, ponos, mržnju, pohlepu, zavist, srdžbu [zlopamćenje] i još mnogo toga, direktno u ljudske misli!

Sotona, kao bog ovog sveta, preobratio je mase navodnog hrišćanstva u odbacivanje Božje vrhovne namere, ukljućujući poslušnost Njemu — kako bi mogli pratiti popustljivog lažnog Hrista, koji se tako popularno obožava i kome se veruje danas, u lažno spasenje.

Veća slika

Hajde sada da pogledamo veliku sliku. Sada kada razumemo više o ljudskom duhu, moramo na kratko nastaviti da proučavamo Božju celokupnu svrhu. Moramo dalje razmotriti šta On radi sa čovečanstvom.

Zapamtite, ljudska bića su u stanju da steknu znanje. Životinje nemaju tu sposobnost. I Bog je usadio u životinje, putem instinkta, sve što im je potrebno da efikasno funkcionišu u svom okruženju. Ne postoji „duh životinja” koji njima daje snagu uma.

Ljudi primaju “duh u čoveku” začećem. To im omogućava da pomoću pet čula steknu znanje i pamte.

Još jednom, ljudi instinktivno ne znaju sve što moraju znati da bi uspešno funkcionisali tokom čitavog života. Oni moraju sticati sve više znanja kako odrastaju i kako se sve više zahteva postavlja pred njih. Životinje nemaju takvu potrebu.

Već smo diskutovali o tome da sva raspoloživa znanja spadaju ili u fizičko znanje (kako raditi s materijom i fizičkim stvarima) — ili u duhovno znanje (ono što je neophodno da ljudi razviju lične odnose sa Bogom i čovekom, i postignu spasenje).

Svi ljudi prepoznaju da je uvećanje korisnih znanja proces koji traje do kraja života. Duh u čoveku to čini mogućim.

Ali je od ključne važnosti da se prepozna da ljudski duh [sam od sebe] nije čovek — nego je u čoveku. Postoji velika razlika! Ovaj duh sam od sebe nema snagu uma. A takođe ni mozak. Mozak čuje kroz uši i vidi kroz oči. Čovekov duh ne radi te stvari sam od sebe. Mozak razmišlja — duhom koji daje intelektualnu snagu. Zapamtite, duh je u čoveku, dajući sposobnost fizičkim čulima kojih je pet da mozgom analiziraju i razjašnjavaju značenja i shvatanja. Kao elektrika kod kompjutera, duh osposobljava um da obrađuje informacije dobijene kroz pet čula.

Sve znanje je naučeno. Bebice su rođene BEZ ZNANJA — njihovi umovi su kao prazni papiri koji čekaju da budu ispisani. U procesu odrastanja, one moraju naučiti da rade sve. Da bi funkcionisali kao odrasli, to zahteva mnogo fizičkog znanja. Naravno, odrasli prepoznaju da niko ne može uspeti u životu bez određenog znanja.

Ali ovde se nalazi veliki problem. Fizičko znanje koje je dostigao čovek je bilo nedovoljno za njega da uspešno reši mnoge velike probleme koje muče sve nacije sveta. Na primer, on je potpuno nesposoban da uči kako da bude srećan ili da obezbedi izobilje i mir na Zemlji. I niko još nije otkrio kako da oslobodi svet od rata, siromaštva ili bolesti.

Zašto? Čovečanstvu nedostaje još jedna ključna komponenta!

Dimenzija koja nedostaje

Nakon što je Bog stvorio Adama i Evu, On im je predstavio svrsishodan izbor — kritičnu odluku da izaberu jedan od dva pravca. Obratite pažnju: „A stvori GOSPOD Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa. I nasadi GOSPOD Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori. I učini GOSPOD Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla” (Prva knjiga Mojsijeva 2: 7-9).

Prva knjiga Mojsijeva 3: 1-8 sadrži objašnjenje Adamove i Evine sudbinske odluke. Slušali su zmiju i izabrali pogrešno drvo! Ovo je nosilo teške implikacije izvan onoga što su mnogi mogli sanjati zato što su se Adam i Eva, ne odabravši DRVO ŽIVOTA, otrgli od Duha Božjeg. Ostali su nepotpuni, nemoćni da primaju, da razumeju i formiraju DUHOVNE misli. Oni su se otrgli od životno važne DIMENZIJE KOJA NEDOSTAJE za duhovno shvatanje Božje namere, puta ka izgradnji karaktera i pravim rešenjima za probleme čovečanstva!

Evo šta se desilo sledeće: „I reče GOSPOD Bog: Eto, čovek posta kao jedan od Nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi. I GOSPOD Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 22-24).

Bog je odbio Adamu i Evi pristup Sebi i Svom Duhu. Iako ovo nikada nije bila Njegova namera, to je bio rezultat njihovog izbora.

Bog je od početka imao nameru da Adamu i Evi da Svoj Duh. Bio bi povezan sa duhom u čoveku da bi se formirao novorođeni duhovni život u svakom od njih — i nakon njih u celom čovečanstvu.

Adam je dobio više od mozga — dobio je UM, koji sadrži LJUDSKI DUH. On je imao moć da izabere — da izabere svoju sudbinu. On nije bio prisiljen da prati ili da se automatski vodi nekim propisani putem. On nije bio predodređen ili ograničen instinktivnim razmišljanjem, kao što su glupe zveri.

Kada je Adam odbio Drvo života, on je odbio mogućnost da primi Božji Duh. To bi otvorilo njegov um ka planu Božjem — ka razlogu svog stvaranja. Videli smo da je njegova odluka prouzrokovala njemu i njegovoj ženi, Evi, da budu izbačeni iz vrta. Ali njihova zajednička odluka imala je ozbiljne implikacije za sva ljudska bića koja su postala od njih — koja onda ne bi mogla imati pristup Drvetu života.

Ovom odlukom, Adam nije samo uskratio sebi i celom čovečanstvu pristup Bogu, već je takođe i odbio mogućnost za večni život — da „živi zauvek” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 22).

Shvatite šta to znači! Ljudska bića NISU ZAVRŠENA — ona su nedovršena! Sve znanje koje ulazi u njihov um strogo je ograničeno na fizičko i materijalno. Zbog njegovog velikog greha odbacivanja Boga i Drveta života, Adam je odbačen od strane Boga i izbačen iz vrta, i čovečanstvo je izbačeno s njim — sada potpuno odsečeno od Boga do Hristovog povratka!

Ovo je apsolutno neverovatno razumevanje — nepoznato svima osim nekolicini danas. i ovo se nije razumelo do dvadesetog veka!

Nekoliko njih nikad neće popustiti

Božja svrha se nikada nije promenila. Njegova želja je da ponudi večni život svima koji se kvalifikuju za to. Sada, gotovo svi znaju za sledeći stih: „Jer Bogu tako omile [voli] svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga [u Njega] veruje ne pogine, nego da ima život večni” (Jevanđelje po Jovanu 3: 16).

Nažalost, međutim, ovaj ogroman pasus je nešto više od klišea bez istinskog značenja za stotine miliona. Ali Vi ste videli da postoji neverovatna svrha koju Bog stvara u onima koje je pozvao. Prisetite se da smo glina i da smo mi za Boga, lončara [grnčara] „delo (ruku) Njegovih” (Knjiga proroka Isaije 64: 8). Ali Pavle je shvatio kako Bog stvara u hrišćanima. Takođe je prepoznao da su spasenje (Rimljanima poslanica 6: 23), pa čak i vera da ga primi, besplatni pokloni. Ovo se ne može zaraditi [steći]. Ali to ne znači da Bog očigledno ne stvara (i zahteva dobra dela) u ljuskim bićima, dok se On reprodukuje.

Većina jednostavno neće dozvoliti Bogu da stvara s njima. Nekolicina će čak i trajno odbaciti Boga, odbijajući da Mu se pokorava — odbijajući da Mu dozvoli da s njom stvara kao s glinom. Oni će verovati svojim ljudskim umovima i odbaciti dimenziju Božjeg Duha koja nedostaje, koja bi ih dovela do večnog života. Oni će odlučiti da ostanu nepotpuni — nedovršeni u svrsi i karakteru.

Sledeći stihovi opisuju njihov kraj. Knjiga proroka Malahije 4: 3 navodi: „I izgazićete bezbožnike, jer će oni biti pepeo pod vašim nogama u dan kad ja [to] učinim, veli GOSPOD nad vojskama.” Zli će biti uništeni zauvek. Jevanđelje po Mateju 10: 28 to jasno pokazuje. Takođe obratite pažnju na Knjigu proroka Avdije 16: „Jer kao što ste vi pili na svetoj gori mojoj, tako će piti svi narodi [bezbožnici] vazda, piće, i ždreće, i biće kao da ih nije bilo.”

Teško onima koji svesno odbacuju Božju ponudu da se kvalifikuju za Carstvo Božje!

U Hristovom obliku

Pavle je pisao o onima u kojima Bog stvara: „Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki OBLIČJU SINA NJEGOVOG, da bi On bio prvorođeni među mnogom braćom” (Rimljanima poslanica 8:29). Kao što je objašnjeno, Bog proširuje Svoju porodicu, dodajući još dece. Hristos je bio prvi, a svi ostali se moraju uskladiti s Njegovim oblikom — prilagoditi se Njegovom karakteru i obličju.

Bog stvara još „braće” u porodici u kojoj će SVI imati isti karakter i duhovni sastav.

Znajući da su Bog i Hrist stvorili čoveka u njihovom „liku i obličju” utvrđuje se zašto Novi zavet govori o tome „u skladu sa oblikom Njegovog Sina”. Stihovi Starog i Novog zaveta su u skladu — savršeno se uklapaju u otkrivanje Božje svrhe.

Bog nikada nije stvarao u životinjama. Nedostaju im moralna i duhovna moć. Napravljeni su za uživanje i služenje čovečanstvu i životnoj sredini. Ali one ne mogu da steknu nova znanja i nikada im nije ponuđen večni život. One nisu deo Božjeg plana izgradnje karaktera i reprodukcije samog Sebe. Bog nikada nije stvarao u životinjama ili kroz njih bilo kakvu duhovnu svrhu. On stvara u začetim ljudskim bićima koji su duhovno vođeni.

Ljudska reprodukcija predstavlja isti obrazac koji Bog lično koristi. Ljudska porodica je TIP porodice koju Bog gradi. Otkvrivenje 19: 7-9 pokazuje da brak između čoveka i žene oslikava veliki Hristov brak sa Svojom nevestom. Ovo će biti dodatno objašnjeno u sedmom poglavlju.

Naučili smo da Biblija uči da Bog ima detaljan plan koji uključuje stvarno rođenje u Njegovom carstvu za one koje je pozvao. Ovo drugo rođenje se ne dešava u ovom životu. Mi ne možemo da budemo deo braka s Hristom u ovom životu, ali možemo da vežbamo — da imamo probu! — kroz ljudski BRAK i PORODICU, krajnju Božju svrhu.

Razumite ponovo! Svako ljudsko biće nosi ogroman potencijal, sa sposobnostima koje daleko nadilaze brutalne životinje, i prevazilaze čak i potencijal Božjih svetih anđela. Obratite pažnju ponovo: „I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi. Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će Mi biti Sin” (Jevrejima poslanica 1: 4-5).

Promenjen u vaskrsenju

Sva materija je fizička. Vi ste izrađeni od materije — Vi ste fizički, od prašine sa zemlje. Nema ništa trajno u Vašem telu. Bez hrane, vode ili vazduha, umrli biste čak i za kratko vreme. Isto tako, niko ne može steći večni život osim [ako ga ne dobije] od Svetog Duha koji je prisutan i stvara u njemu. Bez ovog Duha koji pomaže da promeni osobu, daje večni život, niko nema nadu! Bez kontakta sa Bogom, Njegovim Duhom i Njegovom svrhom, omogućavajući duhovno shvatanje, svi oni iz Sotoninog sveta bi živeli svoj fizički život i umrli bez ičega što bi usledilo. Ali Bog stvara sa manjinom sada!

Ranije smo citirali Jova. Shvatio je da je Božji Duh stvarao s njegovim duhom da bi mu dodelio razum. On je bio svestan Božjeg plana i svrhe stvaranja u njegovom životu. Videli smo da je pitao: „Kad umre čovek, hoće li oživeti? Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe PROMENA. Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš” (Knjiga o Jovu 14:14-15). Jov je znao da ga je vaskrsenje čekalo — kada će biti „promenut.” U međuvremenu, morao je „čekati” u grobu dok ga Bog ne pozove.

Jov je posedovao Božji Duh i shvatio kada i kako će ga Bog uzdići i promeniti. Primetio je da će baš Božji Duh koji je u njemu omogućiti ovu promenu. Ranije, videli smo u Rimljanima poslanici 8, da je Pavle napisao: „A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama” (st. 11).

Pavle je takođe pisao Korinćanima o predstojećoj promeni u vreme vaskrsenja, kada će se svi probuditi iz sna sa novim duhovnim telom. Ranije smo videli deo ovog pasusa. Evo i ostatka: „I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog. A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu NASLEDITI carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje. Evo vam kazujem TAJNU: jer svi nećemo POMRETI [SPAVATI], a svi ćemo se PRETVORITI. Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost” (Korinćanima poslanica prva 15: 49-53).

Ovaj odlomak govori o misteriji koju je Pavle morao da objasni. Svakako je misterija za svet da dolazi ova duhovna promena u vreme vaskrsenja mrtvih kada se Hrist ponovo vraća. Većina pretpostavlja da ima besmrtnu dušu koja ide na nebo nakon smrti. Štaviše, čini se da samo neki pitaju ili brinu o tome kako neko može od „smrtnika” stići do „besmrtnika” (st. 53-54) na vaskrsenju ako već ima besmrtnu dušu! (Pročitajte našu knjižicu Da li spaseni idu na nebo? da biste saznali više o ovome.)

Ali Božji karakter će biti već savršen u onima koje On “oživi” na vaskrsenju, ostavljajući ih bez mogućnosti da čine greh (Prva poslanica Jovana 3: 9).

Njegova nagrada s Njim

Na Svom povratku, Hrist će doneti pojedinačne nagrade za sve one sinove i kćeri u kojima su On i Njegov Otac stvarali. Oni bi se kvalifikovali za veliku slavu: „Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s anđelima svojim, i tada će se VRATITI SVAKOME [DOBIĆE NAGRADU] PO DELIMA NJEGOVIM [NJIHOVIM]” (Jevanđelje po Mateju 16: 27).

Shvatite ovo! Vaša dela u ovom životu imaju direktan uticaj na Vašu nagradu u narednom životu. Ova nagrada uključuje VLADAVINU. Jedna faza te vladavine će trajati 1.000 godina. Vladari sede na prestolima: „I videh PRESTOLE, i seđehu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživiše i CAROVAŠE s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oživiše, dokle se ne svrši hiljada godina. OVO JE PRVO VASKRSENJE” (Otkrivenja 20: 4-5).

Ali Božji plan se neće završiti samo sa onima uključenim u prvo vaskrsenje. Bog namerava da svim ljudskim bićima da priliku da prime Njegov Duh, izgrade Njegov karakter — da budu završeni i dođu do DOVRŠENJA!

Nastavljajući u Otkrivenju, Jovan je opisao nastavak Božjeg plana do vremena kada će dodatni veliki deo čovečanstva dobiti priliku za spasenje. Ovaj period se naziva „Presuda velikog belog trona” i opisan je na ovaj način: „I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim” (Otkrivenje 20: 11-13).

Ali oni od Božje crkve — jedne crkve koju je Hristos obećao da izgradi (Jevanđelje po Mateju 16: 18) — uče se i vode sada u sve istine i Božje puteve. Ovo „malo stado” sada hrani i priprema one koji će vladati s Hristom. Pavle piše Efescima i opisuje odgovornost istinskih Hristovih poslanika: „Da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristovog; Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove” (Efescima poslanica 4: 12-13).

Ponovno ujedinjenje sa ljudskim duhom

Ljudski duh ne menja čoveka niti ga vaskrsava. Ovo dolazi od Božjeg Duha koji stvara prvo u umu. Videli smo da će se na vaskrsenju duh u čoveku SASTAVITI sa Božjim Duhom. Mi ćemo biti potpuno isti, osim što sastavljeni od duha više nećemo imati ljudsku prirodu ili telesne poteze.

Razmislite o duhu u čoveku na ovaj način: To je kao traka u kaseti o svemu što smo ikada naučili ili učinili — i to je sam kalup uma za naše duhovno telo koje dolazi, koje sadrži memoriju, karakter i iskustva svakog ljudskog bića. U određenom smislu, kao traka u kaseti može se „preslušavati”. Ali, ne može imati ili dati život, ili funkcionisati sama po sebi, jer mora biti povezana sa ljudskim mozgom — ili duhovnim umom na vaskrsenju.

Kao onaj koji radi sa kompjuterom, duh u čoveku radi sa mozgom da bi formirao neverovatni LJUDSKI UM!

Nauka nikada neće otkriti ovo znanje. Ovo što ste naučili u samo ovom jednom poglavlju skoro niko ne razume. Ali sada Vi razumete!

Znanje raste [širi se] kao nikada ranije. Ali to se dešava usred sve veće ljudske patnje, nesreće, nezadovljstva, nasilja, rata i konfuzije. Zašto postoji toliko pogoršanje u moralnom padu uporedo sa zapanjujućim materijalističkim napretkom? Sa oružjem za masovno uništenje koje sada ugrožava sam opstanak čoveka, mi pitamo: Zašto? I kuda idemo odavde?