JavaScript

This website requires the use of Javascript Explain This   to function correctly. Performance and usage will suffer if it remains disabled.
Gde je Božja crkva danas?
Njujork, SAD Jamajka Peru Ajdaho, SAD Indija Belgija Kenija Arkanzas, SAD Južna Afrika Engleska Nigerija Ohajo, SAD

Isus je rekao: „Ja ću izgraditi Svoju crkvu.” Postoji jedna organizacija koja podučava potpunoj istini Biblje, koja je pozvana da živi kroz „svaku reč Božju”. Da li znate kako da je nađete? Hristos je rekao da će ona:

  • Podučavati „sve stvari” koje je On zapovedao
  • Prozvati sve članove izdvojene istinom
  • Biti „malo stado”.
O Autoru
David C. Pack 

Osnivač i generalni pastor Obnovljene crkve Božje, glavni urednik časopisa Prava istina i glas TV programa Svet koji dolazi, Dejvid C. Pek je dostigao milione širom sveta najmoćnijim istinama Biblije—nepoznatim gotovo svima. Kao autor 80 knjiga i brošura, lično je ustanovio preko 50 kongregacija i bio je gost na TV kanalu Istorija. Gospodin Pek je završio školu na fakultetu Ambasador u Pasadeni u Kaliforniji, ušao je u poslaništvo Svetske crkve Božje 1971. i lično je obučavan od strane njenog osnivača, Herberta W. Armstronga.

Zašto Vi postojite?

autor Dejvid C. Pek

Zašto Vi postojite — Zašto ste rođeni? Šta je smisao Vašeg života? Da li ste ovde sa razlogom? Možete saznati — morate saznati!

ZAŠTO STE VI ROĐENI? Da li postoji neki razlog—neki smisao—za Vaš život? Da li je Vaše postojanje deo božanskog plana?

Da li je čovečanstvo postavljeno na Zemlju od strane svemudrog Tvorca kao deo velike namere—GLAVNOG PLANA? Znati odgovor na ovo pitanje je veoma važno!

Razmislite na trenutak. Šta bi bilo važnije razumeti nego svrhu svog života?

Ateisti odbijaju da to znaju. Oni koji ne prihvataju postojanje Boga svakako ne mogu da prihvate da On ima glavni plan.

Cinici se rugaju mogućnosti takvog znanja. Oni vide konfuziju i široko rasprostranjeno neslaganje oko ovog pitanja i zaključuju da se na to pitanje nikada ne može odgovoriti.

Naučnici ne mogu otkriti ovo znanje labaratorijskim analizama. Iskreni astronomi, mikrobiolozi i drugi priznaju da Bog postoji, ali to samo po sebi ne otkriva Njegovu namenu za čovečanstvo.

Filozofi ne mogu to primetiti meditacijom ili raspravom. Božanski otkriveni odgovori se ne mogu dobiti vekovnim razmišljanjima o pitanjima.

Edukatori ne mogu predavati ono što sami nikada nisu učili. Oni koji samo predaju iz knjiga koje su pisali drugi ljudi ne mogu predavati ono što te knjige ne sadrže.

Astrolozi zasenjuju trikovima koji ne otkrivaju ništa vredno. Da li razumni ljudi ozbiljno misle da takvi „poslovni ljudi” (oni koji prodaju proricanje sudbine kao istinsko razumevanje), koji su navodno u kontaktu sa „mrtvima” i sa „duhovnim svetom” (zapravo sa demonima), nose smisao života?

Teolozi nude laži izmišljene od strane ljudi. Sve religije propovedaju odgovore na životna pitanja, ali njihove ideje blede kao jeftine zamene—prazne neistne—kada se u potpunosti razume veličanstvena istina Božjeg plana.

Većina ljudi živi ceo život bez ideje o tome zašto su ovde. Oni hodaju polako, besciljno, nezainteresovani za odgovore na najveća životna pitanja—zašto život i zašto smrt? Drugi uživaju da raspravljaju o smislu života, ali nikad ne dođu do tačnih odgovora. Mnogi zaključuju da je čovečanstvo nešto više nego proizvod evolucije—slepa, glupa sreća!

Nerešivi problemi

Svet doživljava eksploziju znanja usred sve veće ljudske patnje, nesreće, nezadovljstva i konfuzije. Zašto moral, koji se neprestano pogoršava, pada uporedo sa zapanjujućim materijalističkim napretkom? Oružje za masovno uništavanje sada ugrožava sam čovekov opstanak.

Zašto? I kuda idemo odavde?

Broj i ozbiljnost problema sa kojima se suočava čovečanstvo nikada nisu bili veći—zaraze, zagađenje, siromaštvo, neznanje, religiozne konfuzije, rat, terorizam, kriminal, nasilje, gladovanje, nemoral, ropstvo, progoni, političke promene i mnogo više—zašto? Problemi između i unutar zemalja nikada nisu doneli više podela među narodima—zašto? Kako vreme prolazi, dolazi više problema, ne manje—zašto? Takođe, postojeći problemi zajednički rastu još gore umesto bolje—zašto? Zašto je čovek, na svakom koraku, nevešto pokvario i jadno pao u svim naporima da reši svoje zaista velike probleme?

Pojedinačno, ljudi nikada nisu izgledali nesposobniji za rešavanje i prevazilaženje svojih ličnih problema. Kao i u svetu uopšte, prolaženje vremena vidi pojedince i porodice utopljene u moru moralne dekadencije i pod naizgled nepremostivim teškoćama. Sve više i više izgledaju potpuno nesposobni da upravljaju svojim životima—zašto?

Ljudi su stvorili mnogo neverovatnih tehnoloških pronalazaka, ali oni ne mogu da reše njihove probleme. Čovečanstvo je iskoristilo moć kompjutera da obrađuje ogromne količine informacija, ali ljudska bića ne mogu pravilno obraditi svoje lične probleme. Naučnici su otkrili mnogo o veličini, velelepnosti i preciznosti vasione, ali oni ne mogu otkriti put ka miru. Astronomi mogu pronaći veličanstvene, prelepe, nove galaksije širom svemira, ali oni ne mogu da pronađu način da očuvaju lepotu i veličanstvo zemlje. Naučnici su takođe pronašli atomsku snagu, ali su nemoćni da pronađu odgovore na najveća životna pitanja. Edukatori su naučili milione kako da zarađuju za život, ali ne i kako da žive—jer ni oni sami ne znaju kako da žive.

Zbog kreativnog čoveka genija, koji je korišćen za stvaranje oružja za masovno uništenje, i da donese sve gore i gore oblike terorizma na svet nesposoban da ga uspešno savlada, svet je u užasnom neredu.

Poznata predsednička istoričarka, Pegi Nunen je ukratko izložila čovekovu složenu, zbrkanu istoriju ovako: „Na dugoj istorijskoj traci, život je bio jedan dugačak, kaljavi i zamršeni nered, pun gladi, užasa, rata i bolesti. Mora da smo mislili da nam je bilo bolje zato što je čovek napredovao. Ali čovek u stvari „ne napreduje”, zar ne? Čovek je čovek. Ljudska priroda je ljudska priroda; pobuda za uništavanje koegzistira sa željom da se gradi, stvori i napravi bolje” („Američko doba neizvesnosti”, Knight-Ridder, 11/9/2001).

Ko se ne bi s time složio?

Dakle, nešto je strahovito pogrešno. Čovekova izuzetna kreativna genijalnost ga je ostavila nepotpunim—i pokazalo se da je nedovoljna za rešenje njegovih problema. Moć i kreativna snaga njegovog uma su više usmerene na uništavanje nego u produktivni napor u planiranju i pronalascima.

IZVOR koji otkriva

Gospodin Vinston Čerčil, čuveni premijer nekadašnje Velike Britanije, je izjavio: „Postoji svrha rada ovde dole.” On je shvatio da na neki način Vrhovno Biće razrađuje nevidljivi i malo razumljivi PLAN na Zemlji.

Ali šta je to? Čerčil nije znao.

Mnogi žude da saznaju šta Bog radi „ovde dole”, ali nemaju pojma kako da nauče šta je to. Čovečanstvo je nenaučeno kuda da se okrene. Ljudi ne znaju šta je izvor uputstava.

Tvorac ljudskih bića je poslao za njih detaljnu Knjigu uputstava koja sadrži važne informacije. Ona objašnjava prirodu, plan i svrhu Njegovog najvećeg od svih stvaranja. Ona identifikuje skriveni ključ—dimenziju koja nedostaje—tačnu i pravilnu upotrebu uma. Ona objašnjava put ka miru, sreći, izobilju i univerzalnom prosperitetu.

Ali ova najvažnija Knjiga uputstava je skoro zanemarena, netačno prikazana, pogrešno shvaćena i odbačena. Ja govorim o Božjoj reči—SVETOM PISMU! Rezultat toga je povećanje problema i zala civilizacije. Bez rešenja na vidiku, stanje se samo pogoršava.

Stanite i razmislite! Primenite osnovnu logiku. Da li bi Bog stvorio inžinjersko čudo—Vaš um—pa ga poslao bez Knjige uputstava koja objašnjava kako da se koristi?

Naravno da ne! Ova neprimećena i pogrešno shvaćena knjiga postoji. Mi moramo da pregledamo ovaj „Priručnik”, koji rešava misteriju zašto Vi postojite. On nudi nadu za Vas—i rešenje za probleme čovečanstva. On objašnjava zašto čovek nije u stanju da reši svoje probleme bez božanske intervencije od Onoga koji obrađuje Svoju nameru. On objašnjava smisao života i daje odgovor na najvažnije pitanje sa kojim se suočavate—zašto Vi postojite?

Evolucionista ne može da odgovori na ovo pitanje. On smatra da je život evoluirao tokom miliona godina. On smatra da njegova teorija objašnjava prisustvo miliona biljaka i životinja na Zemlji, da je čovečanstvo najveća životinja u evolucionom lancu. Evolucionisti odbacuju posebnu tvorevinu vrhovnog Tvorca i prema tome odbacuju izvor otkrivenog znanja koje je On [Bog] poslao sa Svojom tvorevinom.

Zagovornici teorije evolucije ne mogu objasniti čovekov izvanredan potencijal ili zašto se nikada nije realizovao. Niti mogu da objasne zašto se stvari stalno pogoršavaju—kada evolucija uči da čovečanstvo po svojoj prilici evoluira u viši red.

Svetske religije u potpunosti nisu uspele da daju značenje—ili nadu—životu. Ove religije su skoro univerzalno prepustile evolucionistima, čak je i propovedano hrišćanstvo u velikoj meri odbacilo događaj stvaranja kao mit i drevnu hebrejsku „književnost”. Ipak, odbacujući mnoge pasuse u Bibliji koji objašnjavaju svrhu života, oni tvrde da veruju nekim izabranim pasusima i tako se lažno nazivaju „hrišćanstvom”!

Ali knjiga nad svim knjigama nudi nadu i značenje, smisao. Evo istine iz ove važne Knjige uputstava jasno napisane!

Vrhunac Božjeg stvaranja

Prva knjiga Mojsijeva (prvo poglavlje) beleži nalog za stvaranje sveta: „U početku stvori Bog nebo i zemlju” (st. 1). Ovo su prve reči Biblije. To je sveobuhvatni izveštaj. To je sveobuhvatno i jasno, bez dvomislenosti ili mesta za sumnju. Bog kaže da je ovo to što je On uradio.

Na šesti dan stvaranja, na kraju 1. poglavlja, Bog je rekao: „Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi” (st. 26). Čovek je napravljen da izgleda kao „napravljen prema [Bogu]”, kao Božja „vrsta”. Čovek je bio vrhunsko dostignuće—vrhunac—Božijeg stvaranja. On nije bio životinjske vrste, nego je napravljen po Božjem „liku i obličju”. Ovo otkriva ogromnu razliku između čoveka i svake životinjske vrste.

Stih 25 pokazuje da su životinje napravljene na drugačiji način i da je svaka napravljena po „svojoj vrsti”. Obratite pažnju: „I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim…” Konji izgledaju kao konji. Psi izgledaju kao psi. Krave izgledaju kao krave. Ptice izgledaju kao ptice. Nijedna od ovih životinja—i ništa drugo—nije formirana i izgrađena po Božjem liku i obličju. Tako kaže Bog, koji je inspirisao ovaj nalog u Svojoj reči!

Ljudi nisu deo životinjske vrste. Oni ne nose lik bilo kakve „zemaljske zveri”. Kao deo Božje vrste, čovek je stvoren da stupi u vezu sa svojim Stvoriteljem, a takvu vezu životinje nikada ne mogu ostvariti. Ovo će biti objašnjeno kasnije.

Sada je važno da razumemo nešto o tome KO i ŠTA je Bog. Prva knjiga Mojsijeva 1 otkriva znanje koje je od suštinske važnosti.

Stih 1 kaže: „U početku…BOG…” Mojsije beleži prvih pet knjiga Starog zaveta na hebrejskom jeziku. Hebrejska reč prevedena kao „Bog” je Elohim. To je unipluralna reč, kao tim, grupa, porodica ili crkva. Bog je jedna porodica— trenutno sastavljena od dva bića.

U stihu 26 piše: „Da NAČINIMO [to je više od jedne osobe] čoveka po SVOM obličju, kao što smo MI.” Jasno je da je bilo više od jedne osobe uključene u stvaranje sveta. Ovaj stih beleži Božiju PORODICU koja govori i stvara.

Apostol Jovan proširuje ono što Mojsije beleži: „U početku beše Reč” (Jevanđelje po Jovanu 1: 1), pa nastavlja: „…i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč”. Ako postoji neko ko je BIO Bog [Reč], a koji je takođe BIO SA Bogom, očigledno je da su opisana dva bića—dve osobe. To je razlog zašto Hristos može biti Bog i sa Bogom istovremeno.

Grčka reč prevedena kao „Reč” je Logos. To znači „Zastupnik [Govornik]”. Ovo je onaj koji je postao Hristos i onaj koji je govorio u Prvoj Mojsijevoj knjizi 2.

Jevanđelje po Jovanu 1: 14 nastavlja: „…I reč postade telo, i useli se u nas [nastani se među nama].” Jedino božansko biće koje je ikada postalo telo da bi boravilo među ljudima je Isus Hrist. Zapamtite da piše da Reč „postade telo”. Hristos nije bio ljudsko telo dok je došao na zemlju da postane spasitelj čovečanstva.

Na početku Prve knjige Mojsijeve 2: 4 još jedno ime je prevedeno kao „Bog”, YHVH [Gospod]. Najbolje rečeno kao „Večan” ili „Onaj koji večno živi”—Zastupnik [Govornik]/Reč.

Ljudski um protiv životinjskog instinkta

Životinje poseduju instinkt. Nijedan evolucionista nikada nije uspešno objasnio zašto je to tako ni kako je to čak moguće.

Zašto bi se pčele vraćale u svoje košnice iz dana u dan, iz generacije u generaciju, pravljenju meda na isti način na koji su radile pre 1.000 godina, osim ako nisu stvorene da tako rade?

Zašto telad i ždrebad stoje skoro odmah nakon rođenja? Oni su uređeni tako—kroz instinkt.

Zašto ptice znaju da lete na jug i to baš u pravo vreme? Onda, kako mnoge znaju da se vrate svake godine precizno na isto drvo u Centralnoj i Južnoj Americi—a onda lete natrag na sever, tačno po planu? Instinkt!

Kako bi svi medvedi „znali” da jedu dovoljno hrane da prežive hibernaciju cele zime—i kako bi svi medvedi uopšte i znali kako da vrše hibernaciju osim ako to nije ugrađeno u njihovo instinktivno ponašanje?

Zašto svi vukovi love na isti način—u čoporima—i jedu iste stvari?

Zašto skoro svaka vrsta ptice imaj svoj posebni način pravljenja gnezda?

Jedanput je rađeno ispitivanje sprovedeno sa pticama tkaljama. Pet uzastopnih generacija je lišeno materijala za pravljenje gnezda. Petoj generaciji je material bio dat, ali ptice nikada ranije nisu videle gnezdo. Odmah su počele da prave gnezda koja su izgledala potpuno isto kao sva gnezda ptica tkalja.

Tako divna i čudesna instinktivna sposobnost je relativno mala u odnosu na kapacitet i moć ljudskog intelekta. Ljudi su u stanju da steknu znanje. Oni mogu doći do meseca i stvoriti super kompjutere. Oni mogu konstruisati zgrade visine šest fudbalskih terena i otkriti tajne atoma. Životinje nemaju takvu sposobnost.

Ljudi ne znaju instinktivno sve što im je potrebno da uspešno rade tokom svog života. Oni moraju da stiču sve više znanja kako rastu i postaju stariji i kako se sve više zahteva stavlja pred njih.

Sve znanje se deli u dve kategorije: (1) Fizičko znanje o tome kako da se radi sa materijom i fizičkim stvarima i (2) duhovno znanje potrebno ljudima da bi razvijali lične odnose sa Bogom i sa svojim bližnjima. Sve znanje je ili fizičko ili duhovno.

Fizičko znanje se stiče kroz pet čula—vid, sluh, miris, dodir i ukus. Ljudi shvataju da moraju da STEKNU određeno znanje i da ga proširuju tokom čitavog života. Čula to dozvoljavaju.

Nedovršeni

Propovednik psalma je napisao: „…što sam divno sazdan” (Psalm 139: 14). Ovo se najviše odnosi na Vaš mozak—na LJUDSKI UM! Ali je još nedovršen—kao i Vi.

Prva knjiga Mojsijeva 1 beleži izveštaj o FIZIČKOM stvaranju čoveka. Adam je stvoren tako da izgleda—pojavljuje se kao—Bog u fizičkoj formi i obliku. Iako fizički kompletan [završen], Adam je ostavljen duhovno nedovršen. Veoma važan duhovni deo mu je nedostajao.

Obratite pažnju na Prvu knjigu Mojsijevu 2: 7: „A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.” Čovek je stvoren od fizičke materije—tela. Iako nije sastavljen od duha, kao Bog, on je napravljen—formiran—„po liku i obličju” Božijem. Adam je bio telesni. On je udisao vazduh i bile su mu potrebne hrana i voda. Bez toga on ne bi preživeo.

Bog je nameravao da počne Svoje duhovno stvaranje sa Adamom. Ovaj proces nikada nije uključivao životinje. Ali prvo, moramo razumeti nešto u vezi sa ovim.

Duša nije besmrtna

Većina ljudi ne razume odnos između čoveka i duše. Skoro svi su učili i pretpostavljaju da je svaka osoba rođena sa BESMRTNOM DUŠOM i da je poseduje. Popularno verovanje je da, nakon smrti, duše grešnika idu u pakao zauvek, a spaseni idu u raj zauvek. Da li je to ono što Biblija kaže?

Božja reč kaže: „jer je plata za greh smrt” (Poslanica Rimljanima 6: 23) i „greh je bezakonje” (Prva poslanica Jovanova 3: 4). Da li Biblija onda podučava da ljudi poseduju besmrtne duše? Ona govori o „dušama”, ali u kojem kontekstu?

Podsetite se Prve knjige Mojsijeve 2: 7: „A stvori GOSPOD Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i POSTA čovek duša živa.” Ovaj stih ne kaže da ljudi imaju duše nego da jesu duše. Adam je postao duša—on nije dobio dušu.

Onda, gotovo odmah, Bog je upozorio Adama: „I zapreti GOSPOD Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega umrećeš” (st. 16–17). Kada se postave zajedno, ovi stihovi pokazuju da su ljudi duše i da duše mogu umreti! Prorok Jezekilj potvrđuje naređenje iz Prve knjige Mojsijeve. Dva puta je bio inspirisan da napiše: „Koja duša zgreši, ona će POGINUTI [UMRETI]” (Knjiga proroka Jezekilja 18: 4, 20). Smrt je odsustvo života.

Na kraju, obratite pažnju na Jevanđelje po Mateju 10: 28: „I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog [Boga] koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.” Shvatite! Duša se može uništiti!

Ali Jevanđelje po Jovanu 4: 24 kaže: „Bog JE Duh”. Bog je sastavljen od duha. Ljudi su sastavljeni od tela. Zato što je Bog duh, Njegov duh mora da radi sa drugim duhom u okviru Svog ljudskog stvaralaštva. Ali to nije besmrtna duša.

Pošto je Bog svrstan u životinje, instinktom, sve što im je potrebno da efikasno funkcionišu je u njihovom okruženju, ne postoji „duh životinja”, koji im daje moć mišljenja. I ljudi nemaju besmrtne duše. Ali Prva poslanica Korinćanima 2: 11–12 otkriva da oni poseduju ono što Bog naziva „duh u čoveku”. (Pročitajte našu besplatnu knjižicu Šta nauka nikada neće otkriti o Vašem umu da biste naučili više o ovom duhu. Ovde je to samo kratko opisano da bismo Vam pomogli da razumete Božju glavnu nameru.)

Ljudi dobijaju duh na začeću. To im omogućava, kroz pet čula, da steknu i zadrže znanje na način na koji životinje ne mogu. Ljudski duh nije ČOVEK—nego je ljudski duh U čoveku. Postoji u tome velika razlika! Duh nema moć mišljenja sam po sebi. A takođe ni mozak.

Mozak čuje preko ušiju i vidi očima. Ljudski duh ne čini ove stvari sam od sebe. Mozak razmišlja—duhom koji mu daje snagu intelekta. Ne zaboravite, duh je u čoveku, omogućava da pet fizičkih čula rade sa mozgom analizu fizičkog znanja i razumeju njegovo značenje. Duh omogućava umu da obrađuje informacije dobijene kroz pet čula.

Prisustvo ovog duha omogućava Bogu, koji je duh, da nastavi pretvaranje fizičkog u duhovno. Neke druge stvari treba da razumemo pre nego što nastavimo s tim kako Bog funkcioniše u tim umovima koje je osvojio.

Veliki izbor

Kako je čovek dospeo u stanje konfuzije, podele i neslaganja koje postoji svuda u svetu danas? Sve je počelo pogrešnim izborom između dva drveta.

Uzmite u obzir ovo direktno uputstvo našim praroditeljima: „I nasadi GOSPOD Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori. I učini GOSPOD Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i DRVO OD ŽIVOTA usred vrta i DRVO OD ZNANJA DOBRA I ZLA” (Prva knjiga Mojsijeva, 2: 8–9).

Bog je upozorio Adama da jedenje sa drugog drveta donosi smrt: „Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega umrećeš” (Prva knjiga Mojsijeva 2: 17). Bog je objasnio: „…jer si prah, i u prah ćeš se vratiti” (Prva knjiga Mojsijeva, 3: 19).

Ovaj veoma poznati, ali malo shvaćeni iskaz iz Edemskog vrta sadrži ključ. U njemu su Adam i Eva izvršili sudbonosni izbor. Prva knjiga Mojsijeva 3 beleži to: „Ali zmija [Sotona] beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori GOSPOD Bog” (st. 1).

Svet ne poznaje zapanjujuću, vrtoglavu istinu koja se nadvija nad svime što se dešava na ovoj planeti. Otkrivenje 12: 9 kaže: „Sotona…vara sav…svet.” Druga poslanica Korinćanima 4: 4 otkriva da je on [Sotona] „bog sveta ovog”. Ovaj stih pokazuje da je đavo lukav, pametan— veoma suptilan u ponašanju—najefikasniji u svom apelu Evi. (Pročitajte naše dve besplatne knjižice Ko je đavo? i Svet u zarobljeništvu da biste saznali više o ovom velikom palom duhu i o njegovom uticaju na civilizaciju.)

Nastavljamo sa iskazima iz Prve knjige Mojsijeve: „Pa reče [zmija-Sotona] ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reče ženi: NEĆETE vi umreti” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 1–4).

Đavo je slagao Evu. Ona mu je poverovala i bila u stanju da vodi Adama u greh s njom. Sotona im je rekao: „Nećete vi umreti”—drugim rečima: „Vi imate besmrtne duše”. On je lagao čovečanstvo još od onda!

Sotona nastavlja: „Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi. Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače [kecelje]” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 5–7).

Đavo je uspeo da ih ubedi da odbace—NE POVERUJU U—Božije upozorenje iz Prve knjige Mojsijeve 2: 16–17. Njegova prevara je navela ova dva odrasla deteta da veruju da ne treba više da slušaju svog roditelja. Ljudska priroda se pojavila. Isterani iz vrta, bili su prinuđeni da se sami brane.

Sotona ih je ubedio da bi mogli da postanu „bogovi” (na hebrejskom ovde se takođe koristi reč Elohim) pozivajući se na njihov ljudski ponos—njihovu sujetu. On ih je ubedio da su njihovi umovi bili potpuno odvojeni od Boga. Poverovali su mu i dali sebi Božije ovlašćenje da oni određuju ispravno i pogrešno. Njihovi savršeni ljudski umovi su postali iskvareni taštinom, koja ih je obuzela i podigla.

Ovaj izveštaj predstavlja sudbonosnu odluku. Čovečanstvo se suočavalo sa dalekosežnim izborom između Božijeg načina, koji vodi u VEČNI ŽIVOT, ili đavolskog načina, koji vodi u SMRT!

Stavljanje Boga na test

Adam i Eva su se zbunili da li da slušaju Sotonu ili Boga. Oni nisu mogli da budu sigurni da Bog govori istinu osim ako Ga ne stave na probu. U izvesnom smislu, Adam i Eva su izvršili prvi eksperiment na svetu.

Odbacujući obelodanjeno Božije uputstvo, Adam je koristio ljudski razum, posmatranje i eksperimentisanje. Rukovodeći se samo svojim umom i đavolskim navođenjem, on je nastavio da jede sa „drveta od znanja dobra i zla”. Mislio je da zna bolje od Boga. On je sebi dao pravo da odlučuje između onoga što je ispravno (dobro) i onoga što je pogrešno (zlo). Mislio je da može da veruje svojim čulima.

U tom smislu, odluka Adama i Eve jeste „otvorila njihove oči” (Prva knjiga Mojsijeva 3: 7)—ali ne za Božije stvari. Duh pobune je ušao u njih po prvi put. Zli duh Sotoninog uticaja je ušao u njihove umove kao prva pojava „ljudske prirode”. Tako su se njihove oči „otvorile”. Pročitajte našu besplatnu knjižicu Da li je Bog stvorio ljudsku prirodu? da biste razumeli šta je to značilo.

Odbačeni Adam i Eva

Ovom odlukom, Adam je potpuno lišio sebe i celo čovečanstvo pristupa Bogu. Ovo DRUGO drvo je vodilo način razmišljanja ljudi i naroda još od Adamovog sudbonosnog izbora. Mi moramo shvatiti šta to znači za nas. Zato što je odbio Boga i Drvo života, Adam je bio odbačen od Boga i izbačen iz vrta. Čovečanstvo je takođe izbačeno s njim u Sotonin svet!

Adamova odluka je uskratila bilo kakvu priliku za sticanje duhovnog znanja. Zato je njegovo razumevanje i ostalo ograničeno jedino na ono što može učiti kroz pet čula—i ostavilo ga otvorenim za prenos Sotonine poruke (Poslanica Efescima 2: 2). Ljudska priroda se rodila!

Izbor mešavine

Obratite pažnju na to da pogrešno drvo predstavlja znanje koje je oboje „i dobro i zlo”. Drvo nije bilo potpuno zlo—sadržalo je mešavinu dobrog i zlog znanja! Tako je i sa vladama, filozofijom, sistemima obrazovanja i religijom i crkvama ovog sveta. Neki od njih imaju malu količinu istinskog („dobrog”) znanja, pomešanog sa mnogo lažnog („zlog”) znanja.

Tokom 6.000 godina, Bog je govorio Svojim slugama da izbegavaju mešanje istine sa greškom. On je upozorio da jedenje sa pogrešnog drveta navodi na smrti. Adam nije poverovao Bogu, i umro je—odbačen od Boga. Upozorenje je za nas isto!

Kada sam prvi put učio istinu 1966, naučio sam analogiju koju nikada ranije nisam uzeo u obzir, a koju nisam zaboravio od tada: pomislite na ukusnu tortu u koju je dodata samo mala količina arsena, cijanida ili strihnina, a inače ne sadrži ništa osim dobrih i zdravih sastojaka. Jedenje te torte bi uvek dovelo do smrti.

Dobri sastojci bi bili nedovoljni da prevaziđu otrov sakriven u torti. Čovečanstvo je izabralo tortu sa malo otrova i od tada je odbačeno od Boga.

Bog, a ne čovek, razlučuje dobro od lošeg! Ljudi mogu odlučiti DA LI da rade dobro ili loše—ali nikada ŠTA je ispravno ili pogrešno! Sotona je ubedio Adama da treba da preuzme tu moć da odlučuje za sebe.

Čovečanstvo od tada sprovodi svoje „naučne” eksperimente. Kao i sa tortom, rezultat je uvek smrtonosan!

Veliki zakon uzroka i posledice

Svi razumeju zakon gravitacije. Svi znaju da bi, ako prekrše ovaj zakon, to moglo da ih „slomi”. Ako neko slučajno ispusti ciglu na nogu, rezultat bi mogle biti slomljene kosti. Ako padobranac skače iz aviona i padobran se ne otvori, rezultat je sigurna smrt.

Dok većina nikada ne poistovećuje uzrok i posledicu sa nepromenjljivim zakonom kojim se uređuje skoro svaki potez u životu, ona je svesna da je to opšti princip rada u određenim slučajevima.

Svaki efekat se može pratiti na jednom ili na više uzroka. Neželjena ili vanbračna trudnoća, kriminal, narkomanija, bankrotstvo i hiljade drugih efekata mogu biti povezani sa specifičnim uzrocima.

Priče Solomunove 26: 2 podučavaju da „…kletva nezaslužena neće doći”. Ovaj stih otkriva da uzroci donose efekte. Samo nekoliko stvari je proizvod slučajnosti.

Zašto čovečanstvo ne vidi dejstvovanje ovog zakona kada gleda na svet u celini? Zašto niko ne traži UZROK bolesti i zla na ovom svetu? Zašto edukatori ne poučavaju o ovom principu najvećem od svih? Pogledajte svet. Da li se pitate ZAŠTO je ispunjen bedom, nesrećom i nezadovljstvom? Čak je i navodno hrišćanstvo skoro potpuno ignorisalo ovaj odnos između uzroka i posledice.

Uzrok svih svetskih problema je počeo u Edemskom vrtu. Jednostavno kao što zvuči, to je istina. Svet ignoriše odluku Adama i Eve. Oni su izabrali da ne jedu sa Drveta života, birajući umesto toga da jedu sa drveta od znanja dobra i zla. Da li ste pomislili šta bi se samo dogodilo da je ovo dvoje ljudi izabralo Drvo života? Pomislite kako bi to promenilo današnji svet. Sve bi bilo drugačije!

Ne bi bilo vojske, rata, smrti, razaranja ili raseljivanja naroda. Ne bi bilo nestašice i gladi jer bi bilo dovoljno hrane za svakog. Ne bi bilo lekara jer ne bi bilo bolesti. Bolnice i klinike ne bi postojale. Takođe ni zatvori, sudije i policijske snage koji postoje da kažnjavaju prekršioce zakona.

Univerzalna sreća, izobilje, prosperitet, mir i harmonija bi bili širom sveta. Svi ljudi bi se slagali—komšije, porodice, pojedinci i narodi. Možete li zamisliti takav svet?

Kada su Adam i Eva doneli pogrešnu odluku, to je uticalo direktno na Vas i na mene! Jedan pogrešan izbor—UZROK—je doneo neopisivo tragične EFEKTE! Nemojte komplikovati jednostavnost Biblijskog zapisa.

Njihova odluka je bila da odbace Božji savršeni ZAKON (Poslanica Rimljanima, 7: 12, 14) i vladu—Njegovu VLADAVINU—kao vođu njihovog života, i da se pokore Sotoni i grehu na njegov način. Zbog greha oni više nisu imali pristup Božjim blagoslovima, savetima, zaštiti ili daru Svetog Duha, koji bi došao sa jedenjem sa drveta života.

Telesni um

Postoji razlog u vezi sa tim zašto kršenje zakona uzroka i posledice muči svet nerešivim problemima. Mi moramo prepoznati još jedan važan KLJUČ koji objašnjava zašto je svet trenutno takav kakav je.

Pročitali smo ranije da se ljudska priroda pojavila kada su oči Adama i Eve bile „otvorene”. Pavle, u svom pismu Rimljanima, daje neverovatnu izjavu. Obratite pažnju: „Jer telesno [fizičko] mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može” (Poslanica Rimljanima 8: 7). Drugi prevodi koriste izraz „Božji neprijatelj” umesto „neprijateljstvo je Bogu”.

Ovaj stih nudi zapanjujući uvid u rad fizičkog – „telesnog” – uma svake osobe. Odbačen od Boga, prirodni um je Njegov [Božji] NEPRIJATELJ—on Ga mrzi. Promislite! Da li Vam je bilo koji sveštenik ili teolog ikada predložio ovako nešto, a kamoli to objasnio?

NIJE! Verske vođe ovog sveta ili ignorišu ovakvo razumevanje u potpunosti ili ne prepoznaju te dalekosežne implikacije!

Prirodni um ne želi (čak i MRZI) da popusti pred Bogom i da poštuje Njegov zakon. Dok se većina ljudi izjašnjava da „voli Boga”, istina je da njihovi umovi prirodno mrze Njegov put i odbijaju da Ga slušaju.

Sada, evo zašto većina to ne može i neće prepoznati: „Srce [čovekovo] je prevarno više [iznad] svega [varljivo] i opako: ko će ga poznati? (Knjiga proroka Jeremije 17: 9).

Ovo je apsolutno zapanjujući iskaz. Razmotrite to pažljivo. Iznad svih osobina ljudske prirode—sujete, ljubomore, požude, pohlepe, zavisti, ponosa, gluposti, mržnje, itd.—Bog otkriva da prevara nadilazi sve njih.

Nije ni čudo da je Jeremija napisao: „Znam, GOSPODE, da put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim” (Knjiga proroka Jeremije 10: 23).

Ovo je još jedna neverovatna izjava. Kada se suoče sa problemima ili važnim odlukama, ljudi jednostavno ne znaju šta da rade. Oni su izgubljeni jer ne znaju kako da se snađu i kako da reše izazove, teškoće i probleme u svom ličnom životu. Drugim rečima, oni ne znaju kako da usmere svoje korake.

Kako bi onda mogli da reše daleko veće i mnogo komplikovanije probleme koji obuzimaju civilizaciju danas? Oni to ne mogu. Rešenja stvorena ljudskim razmišljanjem uvek izazivaju više problema. Naučićemo zašto.

Pravi duhovni uzrok

Da li Onaj koji je stvorio čovečanstvo, Onaj koji kaže da je On „ljubav” (Prva poslanica Jovanova 4: 8, 16) onda ne bi objasnio najveću važnost ljubavi u Svom planu? Da li bi On zanemario objašnjenje principa UZROKA i POSLEDICE?

U širem smislu, postoje dva različita načina života. Jedan je način „DAVANJA”—pravac ljubavi i otvorene brige—Božiji način. Drugi je način „DOBIJANJA”—pravac sebičnosti i brige samo za sebe—pravac ovog sveta. Ljubav je strpljiva, ljubazna i pažljiva. Ona deli, sarađuje, služi i pomaže. Hristos je podučavao: „Mnogo je blaženije DAVATI negoli uzimati [primati]” (Dela apostola 20: 35).

Pravac ljubavi je veliki, nevidljivi duhovni zakon koji čuva one koji ga se pridržavaju i lomi one koji ga krše! To je nezaustavljivo i obavezujuće u svakom aspektu i odnosu u životu. Kao i zakon gravitacije, ne možete ga videti, ali možete videti efekte kada ga prekršite.

Ovaj svet je zasnovan na putu „primanja” umesto na putu „davanja”, koji je Božiji put! Ljudi stalno nastoje da „dobiju” više—da akumuliraju—da sakupljaju za sebe tokom čitavog života.

To krši Desetu zapovest, koja zabranjuje žudnju. Obratite pažnju na to šta Bog kaže o Svom narodu i svim narodima u proročanstvu upućenom onima koji žive na kraju sveta: „Jer od malog do velikog svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik, svi su varalice” (Knjiga proroka Jeremije 6: 13). Dva poglavlja kasnjije, dolazi gotovo identična izjava, osim što Bog upozorava i na strašnu kaznu koju će On doneti zbog ovakvog stava zastupljenog širom sveta.

Bog je hteo da Adam uzme da jede sa Drveta života da bi mogao da uživa u svim dobrim stvarima u životu. Mora biti da mu je Bog to objasnio pošto mu je rekao da bi nepoštovanje Njegove osnovne naredbe dovelo do njegove smrti.

Da je Adam jeo sa Drveta života, on bi primio Božiji Duh. On bi spoznao put LJUBAVI—put „davanja”—umesto puta „uzimanja [dobijanja]”.

Definicija ljubavi

Pavle piše: „…jer se ljubav Božija izli u srca naša [Duhom] Svetim koji je dat nama” (Poslanica Rimljanima 5: 5).

A sada, kako Biblija definiše ljubav?

Jovan je napisao: „Jer je ovo ljubav Božija [evo sada dolazi definicija], DA ZAPOVESTI NJEGOVE DRŽIMO; i zapovesti Njegove nisu teške” (Prva poslanica Jovana 5: 3). Ipak, mnogi koji tvrde da imaju ljubavi veruju da SU zapovesti teške. Bog kaže da nisu. On naziva Svoj zakon „svetim, pravednim, dobrim i duhovnim” (Poslanica Rimljanima 7: 12, 14).

Pavle objašnjava da su zapovesti i zakon jedno te isto: „Ljubav ne čini zla bližnjemu; dakle JE LJUBAV IZVRŠENJE ZAKONA” (Poslanica Rimljanima 13: 10). Biblija jasno definiše ljubav kao „izvršenje zakona”. Pridržavanje zapovesti je izvršavanje zakona—i to NE ČINI ZLA BLIŽNJEMU”.

Biblija govori za „Duh Sveti [kog] Bog dade onima koji se Njemu POKORAVAJU” (Dela Apostola 5: 32. Istiniti [pravi] hrišćani poštuju Božji duhovni zakon. Isus nikada nije podučavao tome da treba samo da „verujemo u Njega” da bismo se spasili. Na pitanje šta se mora „raditi” da bi se imao „večni život”—da bi se SPASIO—Hristos nije rekao, „samo veruj u Mene”. On je rekao: „ako želiš ući u život, DRŽI [PRIDRŽAVAJ SE] ZAPOVESTI” (Jevanđelje po Mateju 19: 17).

Moguće je poslušati Boga. Svet se protivi tome ili je neupućen u to zato što mu sveštenici i teolozi govore da je to nemoguće ili da je Hristos to uradio za njih. Ali, „ljubav je izvršenje ZAKONA”. Poslanica Rimljanima 8: 6 kaže: „Jer telesno [fizičko] mudrovanje [nepokoravanje Božjem zakonu] smrt je, a duhovno mudrovanje ŽIVOT je i MIR.” Shvatite! „Greh je bezakonje” (Prva poslanica Jovanova 3: 4), i „Plata za greh [je] smrt” (Poslanica Rimljanima 6: 23). Postoji uzrok svake posledice.

Adam se suočio sa izborom verovanja i prihvatanja znanja od Boga. Njemu je bio slobodno ponuđen večni život. Jedenje sa Drveta života bi Boga nateralo da začne nov život u njemu—putem Svetog Duha. Da je primio Božiji Duh, on bi imao sebi svojstven život. On bi onda išao putem „ljubavi”, koji dolazi sa primanjem Svetog Duha. On bi upoznao put mira, sreće, izobilja i blagostanja.

Adam bi dobio pristup ogromnoj količini otkrivenog znanja, koje on nikada ne bi mogao da otkrije sam. On bi shvatio razliku između pravih i pogrešnih vrednosti. On bi razumeo poreklo svemira, sa mnogo važnijim duhovnim znanjem—uključujući i svrhu svog života. On ne bi morao stalno da eksperimentiše, mudruje i pogađa šta je dobro, a šta zlo i zašto su stvari takve kakve jesu—jedino da se uvek zbunjuje svojim istraživanjem.

On nikada ne bi lakomisleno sproveo eksperiment koji se završio njegovom SMRĆU!

Stvoren da stekne znanje

Bog je Adamu i Evi dao da budu „gospodari” na zemlji (Prva knjiga Mojsijeva 1: 26). To je značilo da će čovek moći i morati da uči i da proizvodi—da generiše—mnogo znanja da bi pokorio planetu.

Bog je stvorio ljudska bića sa umovima koji mogu stvarati, izumeti, rezonovati, posmatrati i eksperimentisati. Kroz ovu urođenu sposobnost mišljenja, fizičko znanje može da se obradi. To je bilo dobro i ispravno, sve dok je korišćeno u okviru u kojem je Bog nameravao da bude.

Problem Adama i Eve je bio što su oni mislili da do svake vrste znanja potrebne za spasenje mogu doći sami, kroz eksperimente. Kada su odstupili od PUTA koji je Bog planirao, izgubili su svaku nadu da će stići do odredišta koje je On [Bog] namenio za njih—kao i čovečanstvo, koje je nasledilo njihov izbor. Kada su Adam i Eva prihvatili pogrešnu pretpostavku kao svoje POLAZIŠTE—da oni mogu rasuđivati o svemu sami—oni su osuđeni na propast!

Akumulacija ogromne količine znanja, tokom perioda od 6.000 godina, nije promenila—a nikada i ne bi mogla promeniti—činjenicu da čovečanstvo ide u pogrešnom pravcu.

Otkriveno znanje

Svaki sofisticirani ili tehnički uređaj ili proizvod dolazi sa uputstvom za upotrebu. Bez toga, vlasnik bi mislio da je predmet beskoristan. On ne bi znao kako da ga pravilno upotrebljava. Niti bi znao kako da ga popravlja ili održava.

Još jednom, Bog je dao uputstvo za upotrebu—Bibliju—koja sadrži bitno, OTKRIVENO znanje. Ona objašnjava kako se živi, ne samo kako se zarađuje za život. Ona objašnjava istoriju, proročanstvo, važno poznavanje doktrine i hiljade drugih stvari i principa koji regulišu svaki aspekt života.

Sada shvatite. Nikada nije bilo nameravano da Biblija sadrži SVE znanje, već jedino ono koje je neophodno za spasenje—znanje koje čovek ne može otkriti ljudskim razumom, eksperimentima, analizama i posmatranjima. Nije bilo predviđeno da Biblija uči čovečanstvo kako da stvara tehnička čuda, teleskope koji mogu da ispituju krajnje granice svemira ili kompjutere koji mogu obavljati trilione računskih operacija u sekundi.

Ljudima je data sposobnost da rezonuju i da osmišljaju ove i mnoge druge vrlo kompleksne, tehničke izume. Obrazovanje u fizičkom znanju jeste važno.

Evo i zašto. Većina stanovništva Zemlje živi u apsolutnom siromaštvu, bolesti, prljavštini, bedi i nepismenosti. Njima najviše nedostaje osnovno obrazovanje, u čemu razvijene, „imućne” nacije uživaju. Stoga, osnovno obrazovanje može da dovede do fizičkih poboljšanja i napretka za civilizaciju.

Ali svakako 6.000 godina bede, nesreće i svakog mogućeg zla, bolesti i patnje koje je čovečanstvo pretrpelo treba da pokažu svetu da bi trebalo pažljivo da poslušaju knjigu Uputsva za upotrebu otkrivenog duhovnog znanja, koju su ignorisali. Ipak, čovek nastavlja da odbacuje Božije DUHOVNO OTKRIVENJE.

Međutim, lišen pravog puta i putanje duhovno shvaćenog uzroka i posledice i Božjeg otkrivenog zakona, čovek još uvek poseduje moć fizičkog, ljudskog zaključivanja, koje je, nažalost, dovelo do oružja za masovno uništenje i terora, mučenja, ropstva, represije, zagađenja, kriminala, religijske zbrke i još mnogo toga.

Dakle, čovekova patnja i nevolje se uvećavaju i rastu na svakom koraku.

Ali zapamtite, Božji proces DUHOVNOG STVARANJA je još uvek u toku. Još nije završen!**

Proizvod Božjeg stvaranja

Hajde da nastavimo da ispitujemo veću sliku Božje NAMERE.

Vi niste prvi koji se bave Božjim sveobuhvatnim planom—ili zapitajte se zašto postojite. Jov se pitao to isto: „Kad umre čovek, hoće li oživeti?” (Knjiga o Jovu 14: 14).

Bog ga je inspirisao da odgovori na svoje pitanje: „Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promena. Zazvaćeš [pozvaćeš], i ja ću Ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš” (st. 14–15).

Jov je potvrdio da je bio „DELO Božijih ruku”. Znao je da Bog „želi” određeni cilj, koji uključuje radni proces u njemu samom. On je shvatio da će ga jednog dana Bog „pozvati” iz groba, i da će on „odgovoriti”, i time ispuniti svoju nameru.

Ovo je važno znanje koje je moglo da se otkrije samo od strane Boga. Jov nije mogao drugačije to da sazna.

Bog je na delu kod onih koje je pozvao. On oblikuje, modelira i gradi u njima sveti, pravedan karakter—Svoj lični karakter. Obratite pažnju: „Ali sada, GOSPODE, Ti si naš Otac; mi smo kao [GLINA], a Ti si naš LONČAR [GRNČAR]; i svi smo DELO RUKU TVOJIH” (Knjiga proroka Isaije 64: 8).

Tragično, mnogi neće dozvoliti Bogu da radi sa njima. Oni se bore protiv Njegove NAMERE. Oni misle da znaju bolje nego Bog koji ih je stvorio. Mnogi odbijaju da rade šta im se kaže i da budu glina u Božjim rukama. To je bio Adamov problem.

Isaija je takođe napisao: „Teško onom ko se svađa s Tvorcem svojim; crep s drugim crepovima neka se svađa; ali hoće li kao [glina] reći lončaru [grnčaru] svom: Šta radiš? Za tvoj POSAO [Bog] nema ruku?” (Knjiga proroka Isaije 45: 9).

Većina ljudi nema pojma da Bog aktivno radi u ljudskim bićima koje je On pozvao—ili šta on radi kada to vrši. Opet, ovo je duhovno otkriveno znanje, nedostižno za sve koje Bog nije pozvao da razumeju Njegovu istinu (Jevanđelje po Jovanu 6: 44, 65; 17: 17).

Bog sada aktivno radi u umovima onih malobrojnih koji imaju Njegov Sveti Duh u sebi (Dela apostola 2: 38). Ljudi se ne rađaju sa Božjim karakterom. I Bog ne može to usaditi u njih Božanskim dekretom. Karakter se mora razviti.

Pravi hrišćanin povećava razumevanje i „napreduje u blagodati [milosti] i u poznanju Gospoda” (Druga poslanica Petra 3: 18). On izdržava prevazilaženja problema ceo život, jer je na obuci za vrhovne namere. Oni koji su pozvani shvataju da onaj „…koji PRETRPI [IZDRŽI] do kraja, BLAGO njemu [biće SPAŠEN]” (Jevanđelje po Mateju 24: 13). (Pročitajte naš besplatni članak „Možete prevazići i sprečiti greh” da biste shvatili ovaj proces.)

Proučavanje Biblije i iskrene molitve su deo svakodnevne rutine hrišćanina. Onaj koji je pozvan pronašao je „skupoceni biser” i predodređen je da izgradi DUHOVNI KARAKTER i Božju PRIRODU. Iako mu ništa od ovoga neće doneti spasenje, to je suština njegovog karaktera koja određuje njegovu nagradu.

Pavle je shvatio kako Bog radi u hrišćanima. On je prepoznao da su spasenje (Poslanica Rimljanima 6: 23), čak i vera da ga primi, besplatni pokloni. Oni se ne mogu zaraditi. Ali to ne znači da Bog nije aktivno radio (zahtevao dobra dela) u ljudima, dok se ON SAM REPRODUKUJE.

Uzmite u obzir: „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, Ne od dela, da se niko ne pohvali. JER SMO NJEGOV POSAO, sazdani u Hristu Isusu za DELA DOBRA, koja Bog unapred pripravi da u NJIMA HODIMO” (Poslanica Efescima 2: 8–10).

Da li ste primetili frazu koju je Pavle upotrebio—„[Mi] smo Njegov posao”? Šta bi moglo biti jasnije? Bog ima svoj cilj za rad u svakoj osobi!

Stih se nastavlja govoreći da hrišćani moraju „ići” u „dobrim delima”. Lažni pojam „samo vera u Isusa” ometa Božiju vrhovnu nameru oblikovanja naroda pažljivom IZRADOM, kao što lončar [grnčar] radi sa glinom.

Spasenje, kroz „ milost…kroz veru”, obuhvata dobra dela. To znači da je spasenje proces, a ne nešto što se dešava odmah nakon „davanja svog srca Isusu”.

Obratite pažnju na to šta još Pavle kaže o ovom procesu koji se dešava u okviru onih koje je Bog pozvao: „I da se obnovite duhom uma svog, I obučete u NOVOG ČOVEKA, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine” (Poslanica Efescima 4: 23–24). Druga poslanica Korinćanima 5: 17 to postavlja na ovaj način: „Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar [novo je stvorenje]…” Oni s kojima Bog radi su doslovno NOVO STVORENJE! Onaj koji služi Bogu se transformiše u svom umu. On daje svoju volju i želi da je zameni Božjom voljom u svemu. On nastoji da ugodi Bogu—ne sebi!**

Rođen da gradi karakter

Svaka osoba koju Bog poziva je suočena sa istim izborom sa kojim su se Adam i Eva suočavali—popustiti Bogu i Njegovoj vladavini ili popustiti Sotoni i njegovoj prirodi.

Bog je Otac. On ima jednog duhovno sastavljenog sina, ali će kasnije imati mnogo više sinova (Poslanica Rimljanima 8: 19). On reprodukuje samog Sebe razvijanjem Svog karaktera u pokorenim, osvojenim, duhovno začetim ljudskim bićima. Kao što ljudski očevi začinju svoju decu fizički, Bog začinje Svoju decu duhovno.

Baš kao što deca kad odrastu izgledaju kao njihovi fizički roditelji, tako isto Božja deca polako primaju duhovnu sličnost sa svojim roditeljem, u svetom, pravednom karakteru— „božanskoj naravi” (Druga poslanica Petra 1: 4). Petar je opisao hrišćane kao one koji „imate [imaju] deo [udela] u BOŽJOJ PRIRODI”—Božanskoj prirodi. Postoji fizička priroda stvaranja, ljudska priroda i BOŽJA PRIRODA. Bog prerađuje pokvarenu, telesnu ljudsku prirodu u prekrasni, znameniti, savršeni, sveti, DUHOVNI KARAKTER—Svoju BOŽANSKU PRIRODU!

Karakter je razumeti—znati—razlikovati dobro od lošeg i raditi ono što je dobro umesto onog što je loše! Bog otkriva šta je dobro, ali se pravedni karakter razvija kroz snagu slobodnog moralnog delovanja, odlučivanjem da RADIMO ono što je ispravno.

Karakter je svesni izbor pravog puta, protiv otpora. To nije jednostavno. To je plivanje u suprotnom pravcu, umesto zanositi se uzalud u pravcu kojim voda teče. To je građenje ljubavi, radosti, mira, strpljivosti, blagosti, dobrote, vere, krotkosti, umerenosti (samokontrole), mudrosti, znanja, razumevanja i poniznosti. Za to je potrebno vreme, jer se karakter gradi iz iskustva. Životinje ne razvijaju nijednu od ovih osobina.

Bog ima savršen karakter u svakom pogledu. On je ljubav. Upamtite, ljubav je ispunjenje zakona (Poslanica Rimljanima 13: 10; Prva poslanica Jovana 5: 3), koji zahteva popuštanje Bogu. To je otvorena briga za druge, stavljajući njih na prvo mesto—ispred svog interesa.

Sotonina narav je sebična, usmerena prema sebi i brine se samo za ono što je najbolje za nju samu i kako da dobije što više za sebe. Ovo je stav koji je ubrizgan u Adama i Evu kada su jeli zabranjeno voće.

Da li vidite da to nije kraj, iako je Bog stvorio, fizički, čoveka u formi i obliku samog Sebe?

Vi ste stvoreni da postanete kao Bog—da izgradite savršeni, sveti, pravdoljubiv karakter. Bog reprodukuje Sebe u ljudskim bićima. Baš kao što ste dete roditelja i verovatno imate svoju decu, Bog je Vaš roditelj. Još jednom, kao što fizički izgledate kao Vaši roditelji i kao što Vaša deca liče na Vas, Bog želi da ličite na Njega—duhovno! U ovom životu, Bog počinje da duhovno reformiše i prepravlja one koje poziva. Njegov cilj je da izgradi u njima Svoju prirodu.

Dakle, Bog reprodukuje samog Sebe kroz one koji su primili Njegov Sveti Duh. On stvara decu koja će izgledati i BITI poput Njega! Graditi Božji karakter je razlog postojanja! Ali ima još toga što treba razumeti.

Bog je odredio 7.000 godina—sedam [dana] milenijuma—da izvrši Svoj plan „ovde dole”. Mi se približavamo kraju šestog dana (6.000 godina) koji je određen da čovek bude pod Sotonom. Hristos će se uskoro vratiti da uspostavi Božiju vladu i savršen duhovni zakon na zemlji. Sotona će biti svezan (Knjiga Otkrivenja 20: 2) i više neće biti u stanju da utiče na zlo ovog sveta i pobunu protiv Božijeg otkrivenog znanja.

Nekoliki će odbaciti Boga, odbijajući da Ga slušaju. Oni će verovati u svoje ljudske umove i odbaciće izgubljenu dimenziju Božjeg Duha, koji bi ih doveo do večnog života. Oni će odbiti izgradnju pravdoljubivosti u svom životu i odlučiti da ostanu nepotpuninedovršeni u nameri i karakteru.

Ali čija pravdoljubivost?

Izuzetno je i važno—apsolutno neophodno!—da shvatite da hrišćani rastu samo ako su povezani sa Hristom.

Biblija često govori o „Hristu u nama” (Poslanica Galatima 2: 20; 4: 19; Poslanica Kološanima 1: 27; Poslanica Efescima 3: 17; Druga poslanica Korinćanima 13: 5). Mi ne gradimo karakter. Hristos u nama to radi. Shvatite. Otac vodi ovaj proces ukoliko svaka osoba ostane u kontaktu sa Njim putem Hristovog (i Božjeg) Duha u sebi.

Razjasnite ovo. To nije nešto što Vi radite, sami i za sebe, što proizvodi dela pravdoljubivosti. Poslanica Rimljanima 10 upozorava one koji ne razumeju Božju ulogu u izgradnji karaktera, dobrih dela i pravdoljubivosti: „Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da SVOJU pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj” (st. 3).

To je potpuno trošenje napora da se izgradi sopstveni karakter, svoja lična pravdoljubivost. Tu nema nikakve koristi za Vas od Boga. Sav duhovni rast dolazi od Njega! Ali morate uraditi svoj deo i popustiti Bogu.

Pavle je napisao: „Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste BOŽIJA NJIVA, BOŽIJA GRAĐEVINA” (Prva poslanica Korinćanima 3: 9). Ovo je temeljno razumevanje. Bog gradi porodicu. On je ratar. Pravi hrišćani su proizvod Njegovog „ratarstva”—Njegovog „rada”.

BOG, a ne neki čovek, gradi Svoju Crkvu. Hristos je rekao, u Jevanđelju po Mateju 16: 18: „Sazidaću crkvu svoju.” Nije ni čudo što je Pavle napisao: „Vi ste Božija građevina.” Da, Bog gradi nešto posebno u onima koje je On pozvao, baš kao što uopšte gradi Svoju Crkvu.

Naravno, svaka stabilna zgrada ima odgovarajući temelj. To joj pomaže da ostane čvrsta. U Prvoj poslanici Korinćanima 3: 11, Pavle dodaje: „Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onog koji je postavljen, koji je Isus Hristos.” Vaš život mora uvek biti građen na stabilnoj, čvrstoj HRISTOVOJ podlozi—i na Njegovom radu u Vama!

Morate biti „ponovo rođeni”

Većina onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani veruju da su „ponovo rođeni” u ovom životu. Bez izuzetka smatraju da to prati u stopu „primanje Isusa”. Ovo nije ono čemu Biblija podučava.

Pavle je izjavio: „…telo i krv ne mogu NASLEDITI carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivost NASLEĐUJE. Evo vam kazujem tajnu” (Prva poslanica Korinćanima 15: 50–51).

Ovo znanje je sigurno misterija za većinu.

Niz stihova u Jevanđelju po Jovanu 3 je obično pogrešno shvaćen među onima koji veruju da mogu biti „ponovo rođeni” u ovom životu i da „vide” Božje carstvo, dok su još sastavljeni od mesa [tela] i krvi.

U ovom iskazu, Nikodim upita Hrista, koji odgovori: „Ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije” (st. 3). Zatim, u stihu 6, On dodaje: „Šta je rođeno od tela, telo JE; a šta je rođeno od Duha, duh JE.” Telo i krv ne mogu ući u carstvo Božije—ali duh može! Zato što Hristos nije želeo da ostavi prostora za nesporazum, On je uporedio duh i vetar. Kao vetar, duh je nevidljiv. Ne može se videti. Jedino u vaskrsenju su svi pravi hrišćani promenjeni iz tela i krvi u duh— PONOVO ROĐENI! (Pažljivo pročitajte naše besplatne knjižice Šta to znači „Ponovo rođeni?” i Šta je Carsvo Božije? da biste razumeli ove ključne naučne istine do detalja.)**

Kako ćete Vi izgledati

Podsetite se da je Bog stvorio ljudska bića prema Svojem „obličju” i „liku”. Ali taj proces neće biti završen do Vaskrsa, kada se više ne sastojimo od „mesa [tela] i krvi”.

Bog je stvorio Vas da postanete „kao” On u svakom pogledu. Posredstvom Njegovog Duha koji ulazi u um svakog Njegovog nanovo preobraženog deteta, novi duhovni život se začinje. Mali, duhovno začet embrion počinje da postoji. Dopustite mi da ponovim: na isti način na koji deca rastući liče na svoje fizičke roditelje, tako i Božja deca postepeno preuzimaju DUHOVNI LIK Boga (njihovog roditelja), u prirodi i karakteru, kao i u obličju i formi (Druga poslanica Petra 1: 4).

I Stari i Novi zavet čine ovo apsolutno jasnim! Iako mnogi imaju nejasnu ideju da hrišćani mogu biti „sinovi Božiji”, niko ne uzima u obzir ovo: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se DECA BOŽIJA nazovemo…Ljubazni! Sad smo DECA BOŽIJA, i još se ne pokaza šta ćemo biti; nego znamo da kad se pokaže, BIĆEMO KAO I ON, jer ćemo Ga videti kao što jeste” (Prva poslanica Jovana 3: 1–2).

Onda Jovan dodaje: „Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer Njegovo seme stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga” (st. 9). Mi ćemo jednog dana imati potpun lik Hrista. U to vreme, bićemo rođeni od Boga. Poslanica Rimljanima 8: 16-17 kaže da smo mi „deca” Božija i naslednici sa Hristom.

David je ovo razumeo hiljadu godina ranije: „A ja ću u pravdi gledati lice Tvoje; kad SE PROBUDIM, biću sit od PRILIKE Tvoje [imaću LIK Tvoj]” (Psalmi Davidovi 17: 15).

David i Jovan su razumeli da će se oni, kao Jov, „probuditi” na vaskrsenju i izgledaće baš kao Bog, u obličju, formi i karakteru—i biće sastavljeni od duha!

Onda—dozvolite mi da ponovim—Bog reprodukuje Sebe u ljudima koji su primili Njegov Sveti Duh. On stvara decu koja će izgledati i biti poput Njega!

Pavle proširuje isto to na šta su Jovan i David mislili kada su rekli da će hrišćani biti „kao On”—i „ličiće” na Njega. Obratite pažnju: „Jer je naše življenje [državljanstvo] na nebesima, otkuda [On dolazi ovde] i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo da bude JEDNAKO TELU SLAVE NJEGOVE, po sili da može sve sebi pokoriti” (Poslanica Filibljanima 3: 20–21).

Ovo je zapanjujuće znanje. Ništa se ne može s tim uporediti! Ali, hajde da to pojasnimo.

U nastavku je direktan opis Isusa Hrista, kao što On sada postoji u punoj slavi. Razmišljajte o tome shvatajući da ćete izgledati—i biti—poput Njega: „A glava Njegova i kosa beše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči Njegove kao plamen ognjeni; I noge Njegove kao bronza kad se rastopi u peći; I glas Njegov kao huka voda mnogih; I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, i lice Njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj” (Otkrivenje Jovana 1: 14–16).

Šta ova zapanjujuća deskripcija otkriva o Vašoj budućnosti nije moje lično mišljenje. Ovo je ono što Vaša Biblija otkriva! To je ono što je Pavle mislio kada je napisao, „I kako nosimo obličje zemljanog tako ćemo nositi i obličje nebeskog” (Prva poslanica Korinćanima 15:49). Dok smo fizički formirani u obliku u kojem je Bog sada, mi ćemo kasnije postati Duh i primićemo „OBLIČJE NEBESKOG”.

Shvatite ovo. Božiji lični Sveti Duh koji je u nama omogućiće nam da se probudimo u vaskrsenju. Obratite pažnju na Poslanicu Rimljanima 8: 11: „A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom Svojim koji živi u vama” (takođe Prva poslanica Korinćanima 15 i Prva poslanica Solunjanima 4: 13–18). Hristos je podignut (vaskrsao) da se vrati na svoju poziciju pored Oca. On je ispunio svoj zadatak da bude Spasitelj.

Sada, shvatite ovo! To je isti Duh koji živi u nama od trenutka začeća, koji će nas podignuti (sve koji su začeti od Boga) da se pridružimo Bogu u Njegovom carstvu.

Kao što tek začeto dete raste u majčinoj utrobi, tako hrišćanin mora da raste pre nego što napusti utrobu. Hrišćani treba da rastu u ovom životu. Da bi primili božanski autoritet i moć, kao „sunaslednici Hristovi” (Poslanica Rimljanima 8: 17). KASNIJE, oni moraju da se kvalifikuju [ispune uslove] da bi izgradili Božji sveti, pravedni karakter u svojim životima SADA!

Vaša sjajna budućnost

Poslanica Jevrejima kristalno jasno otkriva sjajni Božji cilj. Kontekst počinje u prvom poglavlju. Posmatrajte kako se razvija slika o tome kako Vaša budućnost može biti izvanredna.

Prvo, shvatite da je Bog stvorio anđele da budu „službeni duhovi” koji su poslati da pomognu „onima koji će NASLEDITI spasenje” (Poslanica Jevrejima 1: 14). Ovo je njihova uloga u Božjem planu. Anđelima nije ponuđeno članstvo u Božjoj porodici. To je razlog zašto Sotona (kao pali anđeo) toliko mrzi ideju da slabašan, telesni čovek može dobiti ono što njemu nikada nije ponuđeno niti on to ikada može ostvariti.

Pavle citira dva mesta u Psalmima: „Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin” (Poslanica Jevrejima 1: 5). (Poslanica Jevrejima 2: 5 opisuje zemlju pod „potčinjavanjem anđela” sada, ali jasno pokazuje da ovi anđeli neće vladati „svetom koji dolazi”.) Bog nikada nije rekao te stvari nijednom anđelu!

Pavle zatim citira drugi Psalm, objašnjavajući koja je oduvek bila Božja namera: „PRESTO je Tvoj, Bože, va vek veka; palica [skiptar] je pravde palica [skiptar] CARSTVA Tvog” (Poslanica Jevrejima 1: 8). Palica [skiptar] je štap koji se koristi kao simbol vladavine ili autoriteta—i u Njegovom carstvu Bog će imati svu vlast. Konačno, Pavle ponovo postavlja isto pitanje o anđelima: „A kome od anđela reče kad: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim? Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će NASLEDITI spasenje?” (Poslanica Jevrejima 1: 13–14).

Ovo postavlja osnovu za ono što moramo razumeti! Hajde da zaista shvatimo sjajnu budućnost koju je Bog pripremio za sve one koji Mu služe.

Ovaj neverovatan niz stihova se nastavlja u drugom poglavlju—i nadograđuje se u razumevanju i uticaju. Pavle citira Psalm 8: 4–6. Ovde David postavlja vrlo važno pitanje: „Šta je čovek da ga se opomeneš?” (Poslanica Jevrejima 2: 6). Pošto je Bog večan i sedi nad celom vasionom i ima svu vlast pod Svojom kontrolom, nije ni čudo što je David pitao, a Pavle ponovio, ovo pitanje.

Zapanjujući odgovor je u sledećem stihu: „Umalio [napravio] si ga [čoveka] manjim nečim [malo manjim] od anđela, slavom i časti venčao [krunisao] si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih.” Pavle dalje objašnjava da Bog planira da daje ogromnu moć i autoritet Svojim sinovima: „SVE si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori SVE, NIŠTA ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je SVE pokoreno” (Poslanica Jevrejima 2: 8). Ovo se još nije dogodilo—ali uskoro će se dogoditi, na Hristovom povratku.

Kad Bog kaže da će „sve stvari” biti pokorene čoveku, evo šta to znači. Ogromnu vasionu i hiljade triliona njenih zvezda i trilion galaksija će biti stavljene pod autoritet ljudi koji su rođeni u Božjoj porodici. U stvari, Mofatov prevod Biblije prevodi Grčku reč za „sve stvari” kao „vasionu”.

Ovo je zapanjujuće znanje!—neopisivo divno! Odvojite vremena da ovo zaista shvatite.

Uživajte u tome što može biti Vaša budućnost. To je razlog zbog kojeg postojite—to objašnjava zašto ste rođeni!

Pre nego što nastavite, uzmite u obzir jedan fascinantan stih u vezi sa drugim srodnim aspektom spasenja koji mali broj ljudi razume. Videli smo da hrišćani očekuju zaista neverovatno spasenje. Ali celo pokolenje [tvorevina] takođe intenzivno očekuje pojavljivanje svih tih novih sinova koji će se priključiti Božjoj porodici.

Pažljivo pročitajte sledeće: „Jer čekanje tvari [tvorevina] čeka [sa želnjom čežnjom] da se jave [otkriju slavom] sinovi Božiji. Jer se tvar [sve stvari u poznatom svemiru] pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori) na nadu, Da će se i sama tvar [tvorevina] oprostiti [biti oslobođena] od ropstva raspadljivosti na slobodu slave DECE BOŽIJE. Jer znamo da sva tvar [cela tvorevina] [sve] uzdiše i tuži s nama do sad. A ne samo ona, nego i mi [hrišćani] koji novinu [prvinu] Duha imamo [NEKOLICINA sad pozvana], i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje [rođenje] i izbavljenje telu svom [kao SINOVI]” (Poslanica Rimljanima 8: 19–23).

Sva buduća „deca Božija”—SINOVI—će biti oslobodioci cele tvorevine koja je sada u ropstvu. Ovo je deo Vašeg pozivanja. Trula i ranjena zemlja, mesec i zvezde će uskoro biti obnovljeni i vraćeni u stanje lepote, harmonije i mira pod vođstvom Hrista i druge Božije dece.

Mnogi sinovi

Sada možemo nastaviti sa ključnim iskazom u Poslanici Jevrejima 2: „A umanjenog malim čim od anđela [napravljen malo manjim od anđela] vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan [krunisan] slavom i časti, da bi po blagodati [milosti] Božijoj za sve okusio smrt. Jer prilikovaše [priliči] Njemu za kog[a] je sve i kroz kog[a] je sve, koji dovede MNOGE SINOVE U SLAVU, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem [kroz patnju]” (st. 9–10).

Da li ste razumeli šta je rečeno ovde? Da li ste shvatili? Ovi stihovi sadrže obećanje zapanjujuće budućnosti koja je na raspolaganju celom čovečanstvu. Oni koji su pozvani u ovom dobu treba da naslede „sve stvari” i da budu krunisani „slavom i časti” kroz žrtvovanje Isusa Hrista—Poglavara [Kapetana] njihovog spasenja.

Ovi stihovi otkrivaju impresivan potencijal planiran za sve hrišćane. Pavle otkriva da će, kada se Hristos vrati, dovesti „MNOGE SINOVE do slave” kroz rad „Poglavara [Kapetana] spasenja njihovog” (Poslanica Jevrejima 2: 10).

Biblija otkriva vezu između sinova i naslednika. Naslednik još uvek nije nasledio ono što mu dolazi. Mi čitamo u Prvoj poslanici Korinćanima 15: 50 da ćemo „NASLEDITI carstvo Božije”. Ali oni pozvani sada, u ovom životu, jesu NASLEDNICI—začeti (još nerođeni) sinovi. Pavle dalje objašnjava: „A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po obećanju NASLEDNICI…Tako već [više] nisi rob, nego SIN; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista” (Poslanica Galatima 3: 29; 4: 7).

Bog će deliti vladavinu nad čitavim Svojim pokolenjem sa svim Svojim sinovima. Hristos je samo prvi od mnogih. Obratite pažnju: „Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio PRVOROĐENI među MNOGOM BRAĆOM” (Poslanica Rimljanima 8: 29).

Rođenje sina prvenca ne isključuje naknadno rođenje sinova (i kćeri) u toj istoj porodici. Ja imam dva sina i ja sam prvenac sa mlađim bratom. Moj otac je bio drugi po redu rođeni sin, koji ima starijeg brata i tako dalje. Vidite poentu.

U nastavku Poslanice Jevrejima 2, primetite da Hristos „…ne stidi se nazvati ih braćom [druge mnoge sinove—NAS]” (st. 11). Zaista, začeti hrišćanin je pozvan na „slavu” i da bude jedan od „mnogih sinova”. Hristovo stradanje i žrtvovanje Mu dozvoljavaju da bude „Poglavar njihovog spasenja”—i potencijalno Vašeg.

Kakva neverovatna budućnost za one koje Isus Hrist „naziva…braćom”. Obratite pažnju ponovo: „Jer i Onaj koji osvećuje [Hristos], i oni koji se osvećuju [začeti hrišćani], svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom” (st. 11). Neće biti nikakve razlike između Hrista i njegovih mlađih braće i sestara, osim što će On imati veću ukupnu vlast u Božjem carstvu.

Hrišćani su „osvećeni” (izdvojeni). Kako? Jovan je naveo: „Osveti ih [začete hrišćane] istinom Svojom: REČ JE TVOJA ISTINA” (Jevanđelje po Jovanu 17: 17). Ova knjižica Vas je naučila ISTINI o tome zašto Vi postojite!

Negovane tradicije i ljudske priče o životu posle smrti ili o bilo čemu drugom nemaju nikakvu vrednost. Istina Biblije je jedino znanje trajne vrednosti. Hrišćani su, pošto izlaze iz prevarenog, zbunjenog sveta, izdvojeni iz sveta ISTINOM.

Ako Hristos „ne stidi se nazvati ih (nas) braćom”, onda se mi, Božiji začeti sinovi, ne smemo stideti da branimo samu istinu koja nas čini svetima—i istinito jevanđelje (Poslanica Filibljanima 1: 17). Mi treba da „odrastemo” u Hrista (Poslanica Efescima 4: 13) i da se držimo pravih Božjih doktrina. Mi moramo da se KVALIFIKUJEMO da stanemo uz Hrista u „svim stvarima”.

Da li vidite šta je ovde opisano? Cilj hrišćanina je da se rodi u CARSTVU BOŽIJEM—da postane besmrtni duh koji će vladati pod Hristom. Šta lepše—SLAVNIJE—možemo da očekujemo?

Uloga patnje

Ranije, ova knjižica je govorila o strašnoj patnji, bedi i nerešivim problemima sveta odbačenog od Boga. Njegova milost će uskoro to skratiti, dovodeći ga do kraja. Uskoro će se završiti čovekovih 6.000 godina pod Sotonom i sva ljudska bića će biti podučavana o tome zašto su rođeni.

Ali zašto je toliko strašna patnja bila potrebna—i na toliko dugo? Kakvu ulogu je to igralo u Božjem glavnom planu?

Veliku! Čitamo da je Hristos kao „Poglavar našeg spasenja” bio „USAVRŠEN STRADANJEM”. Veoma je važno da shvatite zašto je Hristos morao da trpi stradanje.

Poslanica Jevrejima 5: 8–9 objašnjava jasno: „Iako i beše Sin Božji, ali od onog što postrada NAUČI SE POSLUŠANJU. I svršivši sve, postade svima koji Ga poslušaše uzrok spasenja večnog.” Vrlo je važno da se shvati ovaj stih. Patnja gurne mehanizam duhovnog učenja u zupčanik. Kada narod pati, on UČI (Priče Solomunove 7: 14)! Stiče iskustvo—izvlači pouke. Ovo je od suštinske važnosti u procesu izgradnje karaktera—da se ispuni svrha bitisanja!

I Hristos je učio kroz patnju. To mu je omogućilo da bude „Poglavar” spasenja mnogobrojnih sinova koje će Bog dodati Svojoj porodici.

Možete li sada razumeti zašto svet mora patiti? Možete li sada razumeti da će kroz teško, bolno iskustvo narod konačno shvatiti najtemeljnije životne lekcije?

Naravno, najosnovnija lekcija je da ljudi moraju da shvate da oni ne mogu da dostignu NIŠTA—izvrše NIŠTA—nezavisno od Boga. Njima je očajnički potrebno OTKRIVENO DUHOVNO ZNANJE, tako da se oni mogu uskladiti sa Božjim impresivnim ciljem da reprodukuje Samog Sebe!

Pavle je pisao Filibljanima da je on (Pavle) hteo da pozna Hrista „…I zajednicu Njegovih MUKA”, „…Da bih, [bilo] kako dostigao u vaskrsenje mrtvih” (Poslanica Filibljanima 3: 10–11). Zato je rekao Efescima: „…da otkrijem svima šta je služba tajne [koja uključuje potrebu za trpljenjem patnje da bi se naučili], od postanja sveta sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista…Po NAREDBI vekova, koju UČINI u Hristu Isusu, Gospodu našem” (Poslanica Efescima 3: 9, 11).

Božji plan je zaista misterija za ovaj svet, ali Njegova NAMERA nije menjana od početka sveta. Sada razumete kako VI možete biti deo toga!

Zašto Vi postojite!

Evo kako je Herbert W. Armstrong završio svoju knjižicu Zašto ste Vi ROĐENI? Podnaslovi su njegovi:**

Sada shvatite zašto ste rođeni!

„Svrha života je da u nama Bog zaista ponovo stvara Svoju vrstureprodukuje samog Sebe prema Svojoj vrsti—jer mi smo, posle pravog preobraćanja, zapravo začeti kao sinovi (još nerođeni) od Boga. Zatim kroz proučavanje Božjeg otkrivenja u Njegovoj reči, živeći po svakoj Njegovoj reči, konstantnim molitvama, svakodnevnom iskustvu kušanja i testiranja, mi postajemo duhovno sve više i više kao Bog, sve dok se u vremenu vaskrsenja momentalno u trenutku ne promenimo iz smrtnog u besmrtno—sastavljeni od Duha—mi ćemo onda biti rođeni od Boga—zapravo rođeni u Božjoj PORODICI!

„Jer, zapamtite, reč za „Boga” u Prvoj knjizi Mojsijevoj 1: 1 dolazi nam od hebrejske reči Elohim. Elohim znači JEDAN BOG—ne više bogova. Ali taj JEDAN BOG je božanska PORODICA—CARSTVO. Postoji samo jedna prava Crkva—jedna Crkva, ali mnogo članova (Prva poslanica Korinćanima 12: 20).

„Tako je i sa Bogom.

„Kao ilustracija, u ovom materijalnom svetu postoje carstvo minerala, biljno carstvo, životinjsko carstvo, ljudsko carstvo. U duhovnom svetu postoji anđeosko carstvo, i, iznad svega, Božije carstvo. Ljudi—telo [meso] i krv—ne mogu ući u carstvo Božije (Jevanđelje po Jovanu 3: 6; Prva poslanica Korinćanima 15: 50), ali jedan rođen od Boga može.

Fantastični, neverovatni potencijal

„Da li ste stvarno shvatili? Razlog Vašeg života je da se Vi konačno rodite u Božijem carstvu, koje je božanska PORODICA Božja.

„Kada u potpunosti shvatite ovu ogromnu, predivnu istinu, Vaš um će biti ispunjen uzvišenom radošću i slavom. To daje novi, toliko divni smisao životu da nikada nećete dokučiti vrhunac njegovog sjaja.

„To znači, naravno, potpuno odricanje, poricanje tih štetnih stvari i puteva koji su lažno izgledali sjajno i primamljivo ovom svetu.

„Ali oči Vaše biće najzad otvorene prema ovoj velikoj prevari—zaštita će pasti sa Vaše slepe vizije—videćete smisao života, njegovu veliku svrhu, kakvu nikada niste ni sanjali da bi takva mogla biti. Odustajanje od zala ovog sveta, iskušenja i zamki—njihovih zamki i zabluda koje su blistale, a zatim se završile samo tugom i patnjom—izlazi se iz velike tame u sjaj prave svetlosti, i sreće i radosti zauvek!

„Po rečima Prve poslanice Petra 1: 8, Vi ćete se radovati „radošću neiskazanom i PROSLAVLJENOM!” **