Biblija je nazvana Knjigom nad knjigama i dugo je bila najprodavanija u svetu. Većina ljudi je ima — a „porodična Biblija” je draga imovina u mnogim domaćinstvima. Naša porodična Biblija datira iz perioda od sredine do kraja 1700-ih.

Zašto onda ova najprodavanija knjiga ostaje misterija mnogima — i malo ko tvrdi da je razume? I zašto se Biblije većinom koriste kao eksponat, leže neotvorene, skupljajući prašinu? Mnogi aktivno pokušavaju da diskredituju Bibliju, dok se drugi prema njoj odnose pasivno, ravnodušno? Sa druge strane, neki drugi je drže sa strahopoštovanjem — verujući „veri” da je božanski nadahnuta. Čini se da njima nije potreban dokaz za to, ali im ipak nedostaje neophodno ubeđenje da stvarno veruju i da primenjuju njene reči u vremenima velikog stresa i ličnih muka.

Ali da li neko zaista može dokazati Bibliju? To je veliko pitanje! Kao što većina nikada ne pokuša da dokaže da Bog postoji, većina se nikada ne bavi dokazivanjem autoriteta Biblije. Oni ili nemaju nikakav interes za takvo dokazivanje ili pretpostavljaju da ga nema — da se to ne može uraditi!

A Vi? Da li Vi izdvajate vreme da potražite stvaran, opipljivi dokaz biblijskogautoriteta? Kao sa postojanjem Boga, da li ste naučeni da morate to prihvatiti [jedino] „verujući”? Većina ljudi nema izazov da potraži stvarni dokaz da je Biblija nadahnuti zapis Vrhovnog Bića. Okolnost retko primorava ljude na takav zadatak. To je verovatno jedini najveći razlog zbog kojeg većina to ne radi. Iako sam redovno „išao u crkvu” u detinjstvu, nikada se od mene nije tražilo, niti sam se osećao primoranim, da dokažem [sebi] da Bog postoji ili da je On autor Biblije. Niti mi je ikada dat ili ponuđen bilo kakav dokaz o tome! Nijedna osoba mi nikada nije sugerisala da bi uopšte trebalo da se bavim dokazivanjem odgovora na ova dva pitanja koja su se pojavila.

Zastanite na trenutak i razmislite! Hajde da primenimo osnovnu logiku.

Kakav Bog bi napisao Knjigu uputstava o tome kako živeti, naredio da se ona sledi kao Njegova Reč, a potom ne nudeći nikakav dokaz za to? Ko god da je Bog, njega vređa čaki pomisao da je On sposoban za takvu nedoslednost — i nepravednost! Na osnovu čega bi On zahtevao — ili čak mogao zahtevati — povinovanje takvoj Knjizi upustava, ako nije ostavio ikakav dokaz da je ona autentična?

Apostol Pavle je napisao u Bibliji, govoreći u ime Onoga koji tvrdi da je njen autor: „A sve kušajući [dokažite] dobro držite” (Solunjanima poslanica Prva 5: 20). Ako je Bog napisao Bibliju, i On Vam kaže da „sve dokažete”, onda sigurno ne bi učinio dokaz o svom autorstvu Biblije izuzetkom. Navodi se: „sve stvari.” Drugim rečima, da li bi Bog zahtevao od Vas da dokažete šta Biblija uči o svim drugim svrhama doktrine ili prakse, a da ne očekuje od Vas da dokažete da li svemoćni Bog stoji iza Njihovog autorstva, zahtevajući od vas da im se zatim povinujete — da se pridržavate njihovih učenja? Kakvog smisla bi to imalo? Bog nikada ne bi izuzeo potrebu za dokazivanjem (time napravio veliki izuzetak od ove zapovesti) pitanja o Njegovom sopstvenom postojanju i Njegovom autorstvu Biblije!

Moramo uzeti ovo upustvo zdravo za gotovo. Ako Bog kaže: „Sve dokaži”, i takođe: „okušajte me u tom…” (Knjiga proroka Malahije 3: 10), onda On to i misli. Ako Bog nije učinio da odgovori na ova pitanja budu dokazivi, On se priprema da bude diskreditovan. S druge strane, ako je Biblija nadahnuta Reč velikog živog Boga, onda je to standard po kome će Vam se suditi. Onda se usuđujete da odugovlačite još više sa procesom dokazivanja njegovog najvažnijeg autoriteta u svom životu?

Većina se brine celog svog života o tome štal Ijudi misle i govore. Malo njih se brine o tome šta Bog misli ili govori. Budite iskreni i razmislite o sebi. Koliko ste vremena potrošili pokušavajući da dokažete postojanje Boga ili da je Biblija Njegova Reč?

Dakle, odgovor na oba pitanja je da se oni mogu dokazati. I primetićete dok rezimiramo prvi veliki dokaz Biblije, da je to takođe neodvojivo od dokaza da Bog postoji. U stvari, svaki drugačiji dokaz da je Biblija Reč Božja je takođe i sam po sebi dokaz da Bog postoji!

Prvi dokaz — evolucija je opovrgnuta?

Nijedna diskusija o biblijskom autortstvu ne bi bila potpuna bez razmatranja teme evolucije. To predstavlja, možda, prvi dokaz, u sveukupnim najvažnijim razmatranjima, koji treba ispitati.

Većina ljudi od detinjstva je učena da je čovečanstvo evoluiralo kroz dug proces. Dok je teorija evolucije opšteprihvaćena širom zapadnog sveta, ona nikada nije bila više od nedokanzane teorije. Ipak, verovati u biblijski izveštaj o stvaranju smatra se staromodnim, nije „šik”, pa čak je i glupo. I, naravno, ako je teorija evolucije istinita, onda je Biblija pogrešna knjiga. Razmislite. Ako Biblija može biti toliko pogrešna, po pitanju tako važnom kao što je početak čitavog života na Zemlji („Postanje” [Prva knjiga Mojsijeva] znači početak), onda joj se ne može verovati ni po jednom drugom pitanju. Ako je došlo do evolucije, cela Biblija će se srušiti kao kuća od karata.

Ako se evolucija može opovrgnuti, i izveštaj o stvaranju čvrsto utvrditi, onda je takođe uspostavljen i veliki dokaz autoriteta Biblije.

Nemojte pogrešiti! Cela Biblija tvrdi da je Božja Reč. Ili zajedno sve stoji ili zajedno sve pada. Ili je Biblija knjiga istine od početka do kraja — i čovečanstvo treba da drhti pred njom — ili, ako je evolucija istinita, Biblija se mora oceniti kao lažna. Stajala bi kao najveća prevara ikada učinjena nedužnom čovečanstvu!

Pažljivo smo pripremili knjižicu Da li Bog postoji? Ona prati ovu knjižicu i nepobitno, mnogim dokazima, utvrđuje apsolutno postojanje Boga. Opet, ovo pitanje je neodvojivo od pitanja da li se evolucija desila. Takođe čvrsto utvrđuje potpunu nemogućnost evolucije, ne ostavljajući nikakvu sumnju zašto Bog iz Biblije kaže: „Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga” (Psalmi Davidovi 14: 1; 53: 1).

Prostor ne dozvoljava ponavljanje cele te knjižice ovde. Međutim, ona pokriva dokaze iz astronomije, zakone termodinamike, pukotine u fosilnim zapisima, koncept „neumanjive složenosti” prema dnk i ćelijama, prisustvo „sićušnih motora” unutar ćelija, zakon biogineze, izuzetnu kompleksnost ljudskog uma, neverovatno ljudsko oko, prirodu australijskih termita, nemogućnost da su određene vrste riba i ptica evoluirale — i zapanjujuću matematičku verovatnoću da se čak i jedna planeta poput Zemlje slučajno mogla pojaviti bilo gde u svemiru. Ovi dokazi potvrđuju ne samo da Bog zaista postoji, već i da je izveštaj o stvaranju iz Postanja [Prve knjige Mojsijeve] jedino uverljivo objašnjenje za poreklo života.

Dokazi su jasni, nedvosmisleni i nepobitni — i nesumnjivo potvrđuju biblijski izveštaj! Činjenica da ih neki „bezumnici” [neznalice] (izraz koji je izabrao Bog, a ne ja) mogu ignorisati, odbaciti ili želeti da ih diskredituju irelevantna je za njihovu valjanost. Ja ignorišem takve ljude jer sam u knjigi Priče Solomunove dobio uputstvo: „Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budeš i ti kao on” (26: 4). Ljudi koji odbacuju apsolutni dokaz su bezumni i ne bi trebalo da budu počastvovani odgovorom na svoju glupost. Ova knjižica je napisana za one koji traže — koji žele — istinu!

Evolucionisti uvek koriste izraze kao što su: „Sumnjamo… Počinjemo da verujemo… Šta se možda dogodilo… Možemo teoretisati da… To je naše mišljenje… Šta se verovatno dogodilo… Ne znamo…” itd. Ovi termini ne ulivaju mnogo poverenja. Dogmatske izjave Biblije to čine! Bog Biblije nikada ne govori tako nesigurnim izrazima. On to ne mora. On ne samo da zna da je stvorio čovečanstvo, već i da se to može dokazati. Dakle, On hrabro — sa autoritetom — govori o onome što je učinio!

Razmotrite dalje. Evolucionisti ne znaju svrhu života. Oni ne znaju zašto su rođeni. I odbacuju autoritet Božje Reči jer ne žele da On „zabada Svoj nos” u njihove živote. Ako mogu da diskredituju autentičnost Njegove Reči, onda ne moraju da Mu se pokoravaju.

Ja Vas ne mogu naterati da prihvatite dokaze o postojanju Boga. Ovo su odluke koje morate Vi doneti. Ne mogu Vas naterati da postupate na osnovu dokaza autoriteta Njegove Reči. Ja sam opovrgao evoluciju pre više od 45 godina i nisam imao izbora osim da delujem na osnovu tog znanja ako želim da ostanem pošteni tragač za istinom.

Zapamtite, u Bibliji se nalazi šestodnevni izveštaj o stvaranju [Prva knjiga Mojsijeva] da je Bog stvorio sve biljke, životinje i samog čoveka. Ako je evolucija opovrgnuta, to je upravo Biblijski izveštaj koji je verifikovan — potvrđen — utvrđen — kao pravi zapis o tome kako je sav život na Zemlji nastao. Mi smo sada utvrdili prvi veliki dokaz Biblije. Međutim, dok ne pročitate Da li Bog postoji?, ovaj dokaz nije potpun. Odvojte vreme da ga pročitate. (I takođe pročitajte našu brošuru Evolucija - činjenice, zablude i implikacije, koja u potpunosti opovrgava evoluciju.)

Princip uzroka i posledice

Sada smo spremni da ispitamo važan dokaz principa uzroka i posledice.

Većina ljudi živi svoj život potpuno nesvesni zašto stvari ili „idu kako treba” ili „idu naopako”. Čini se da nisu u stanju da shvate da ono što čine ili ne čine ima direktan uticaj na njihove živote. Većina ne prepoznaje da za svaki uzrok postoji posledica, ili obrnuto, za svaku posledicu postoji uzrok. Naučnici razumeju ovaj princip u fizici, ali čovečanstvo nije svesno da je duhovno [u religiji] tako isto.

Razmotrite nekoliko osnovnih činjenica. Hajdemo razmotriti zajedno. Kako tačno uzrok i posledice funkcionišu u nečijem životu? Neki jednostavni primeri podležu ispitivanju.

Ako rutinski jedete previše, šta se dešava? Razbolećete se ili ćete se udebljati — ili oboje! U ovome nema misterije.

Ako pijete previše alkohola, bićete opijeni. Ovo može dovesti do glavobolje sledećeg dana, hapšenja, ili čak automobilske nesreće koja može kao posledice imati povrede ili smrti vas ili drugih. Opet, u ovome nema misterije.

Ako kršite zakone, mogli biste ići u zatvor. To će uticati na Vašu porodicu, priliku za zapošljavanje i čitavu Vašu budućnost. Opet, nema misterije.

Na ovaj način, zakon uzroka i posledice utiče na vaš život — i na život svih na Zemlji — na bezbroj načina.

Ako industrija zagađuje životnu sredinu, rezultat je zagađen vazduh ili voda, pa čak i problem globalnog zagrevanja o kojem se mnogo raspravlja. Ako zemlje krenu u rat, rezultati su ekonomski potresi, bolest, glad i opšta beda za sve uključene strane. Ako roditelji zanemaruju pravilno vaspitanje svoje dece, ili deca ne slušaju svoje roditelje, rezultati mogu biti loš uspeh u školi, zavistnost od droge, kriminalno ponašanje ili [nešto] još gore. Ništa od ovoga nije teško shvatiti.

Ali Biblija je takođe knjiga uzroks i posledice! Ona sadrži bukvalno stotine različitih zakona, od kojih svaki donosi moć uzroka i posledice onima koji ih se pridržavaju ili ih krše.

Da li neko prepoznaje i zna sve zakone Biblije nije relevantno za to da li će njihovo kršenje doneti kažnjavanje. Baš kao što prekoračenje brzine može dovesti do kažnjavanja, bez obzira na to da li je vozač znao za ograničenje brzine ili nije, tako i oni koji krše Božje zakone dobijaju kazne — bez obzira na to da li su znali da krše određene zakone ili nisu!

Pogledajte svet oko sebe. Pun je konfuzije, siromaštva, bolesti, neznanja, rata, haosa i bede. Da li ste se ikada zapitali zašto? Koji je razlog što čovečanstvo nikada nije uspelo da reši te probleme? Zašto se vremenom oni samo pogoršavaju? Zato što milijarde ljudskih stanovnika Zemlje rutinski krše Božje zakone.

Onaj koji tvrdi da je napisao Bibliju kaže da je Njegov veliki zakon, Deset zapovesti, „svet, pravedan, dobar i duhovan” (Rimljanima poslanica 7: 12, 14). Još jednom, razmislite o svom osnovnom razumevanju uzroka i posledice. Kada se ti zakoni poštuju, može se dokazati da oni donose blagoslove, koristi i dobrotu u živote onih koji ih poštuju. Čovečanstvo je odbacilo Knjigu sa uputstvima koja bi mu otkrila uzrok svih njegovih problema i patnji.

Prostor ne dozvoljava da ova knjižica detaljno pokrije mnoge Božje zakone i to kako su oni povezani sa uzrocima i posledicama. Međutim, u celoj Bibliji, njen Autor obećava blagoslov, korist i dobre rezultate onima koji svim obećanjima veruju na reč. (Pročitajte našu knjigu Deset zapovesti - „Prikovane na krst” ili Potrebne za spasenje?)

Bog obećava da će izlečiti sve koji poštuju Njegove zakone i koji praktikuju veru u Njegovu moć da vrši lečenje (Druga knjiga Mojsijeva 15: 26; Poslanica Jakova 5: 14-15). On obećava da će u velikoj meri blagosloviti sve one koji poštuju Njegovu Subotu [Šabat] (Knjiga proroka Isaije 58: 13-14; Jevanđelje po Marku 2: 27-28). On obećava dobro zdravlje svima onima koji poštuju Njegove brojne zdrastvene zakone. Svako obećanje uključuje primenu pravog uzroka (poslušnost) da bi se došlo do prave posledice (blagoslova ili koristi).

U svakom od ovih slučajeva, kao i u mnogim drugim, Bog opisuje odnos uzroka i posledice koji dokazuje inspiraciju koja stoji iza Njegovih uputstava. Ali to će uspeti samo kod onih koji su voljni da Ga prihvate na Njegovu Reč!

Dok će odlučni skeptik odbaciti rezonovanje ovde opisano — i učiniti to na svoju veliku štetu, jer misli da može da prkosi zakonu uzroka i posledice — onaj ko je voljan da prihvati Autora Biblije zdravo za gotovo, otkriće skoro beskonačan niz dokaza da Biblija nije knjiga [nastala od strane] ljudi. Međutim, ova knjižica nije napisana za [skeptika], i ne može pomoći skepticima zatvorenog uma. Ali svakako Vama može pomoći ako ostanete otvoreni za jake dokaze koji čekaju na ispitivanje.

Dokaz proročanstva

Najmoćniji — i možda najubedljiviji — dokaz autoriteta Biblije je dokaz ispunjenog proročanstva. Neosporno je.

Svi žele da znaju šta nosi budućnost. U sve većem broju, ljudi traže vidovnjake, „magove”, čitače tarot karata i dlanova, gatare, posmatrače kristalnih kugli i sve ostale medijatore da im kažu šta će se desiti. I oni plaćaju za ovu „uslugu”. Ipak, malo ko ide ka jednom nepogrešivom izvoru, koji predviđa sve važne događaje koji će uskoro zadesiti ceo svet.

Malo njih razume da je skoro jedna trećina Biblije proročanstvo — da je to istorijska knjiga napisana unapred u odnosu na istoriju koju beleži.

Kada bih Vam ponudio da Vam ispričam o važnijim događajima koji će uskoro doći i da Vam mogu ponuditi dokaz da će se oni sasvim sigurno dogoditi, šta biste uradili? Šta biste rekli ako bih mogao da citiram konkretne, detaljne tokove promena i događaje koji bi uticali na svaku državu na Zemlji? Šta bi onda bilo ako bih Vam rekao da Vam to neću naplatiti — da ću Vam to ponuditi besplatno? Da li biste bili zainteresovani?

Pa, dozvolite mi da Vam kažem da je to tačno ono što mogu uraditi. Mogu Vam čak pokazati gde i kako to možete sami naučiti! I nakon toga, kažem Vam da možete biti sigurni da će se ono što ste naučili desiti — i nije ništa manje sigurno od sutrašnjeg izlaska sunca. A kada završite sa čitanjem većeg dela ove knjižice, biće Vam jasno da nikada više ne morate sumnjati u autoritet bilo čega što se nalazi u Bibliji — uključujući sva pitanja o kojima se raspravlja u preostale dve trećine!

Božji sopstveni izazov za nevernike

Razmislite o sledećem velikom izazovu — ili izazivanju — od Onoga koji tvrdi da je Bog Biblije. Citirano je iz Mofatovog prevoda Biblije: „Sada Večni plače [govori], iznesite svoj slučaj, sada, Jakovljev Kralj (Bog) vapi, iznesite svoje dokaze. Hajde da čujemo šta se desilo u prošlosti, da razmislimo o tome, ili da Mi [Meni] pokažemo ono što će tek biti, da bismo mogli da gledamo kako će se ispostaviti; da, da čujemo šta dolazi, da budemo sigurni da ste [Vi] bogovi; dođi, uradi nešto ili [nešto, šta god] drugo da bismo se zapanjili prizorom! — pa, vi ste ništavni, ne možete ništa da uradite! (Knjiga proroka Isaije 41: 21-24).

Ko se usuđuje da prihvati Božji izazov?

Ostvaranje proročanstva dokazuje božanski autoritet Biblije. Nijedan čovek ne može da predvidi događaje, a kamoli vrlo detaljno, šta će se dogoditi stotinama ili hiljadama godina nakon njegovog života. Nijedna osoba ne može uticati na tokove [funkcionisanja] gradova, država ili kraljevstava u narednim vekovima. Zbog toga je rečeno da je proročanstvo izazov koji se skeptici ne usuđuju da prihvate! Kako istinito!

Bog se podsmeva svim takvim skepticima u gornjim stihovima.

Onaj ko je napisao Bibliju kaže u Knjizi proroka Isaije 46: 9-10: „Pamtite šta je bilo od starine; jer sam Ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao Ja, Koji od početka javljam kraj I izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera Moja stoji i učiniću sve što mi je volja.” Samo Svemoćno Biće ima moć da stvarno sprovodi događaje koji se odvijaju vekovima ili milenijumima. Samo Bog može da stvori ili uništi nacije ili da izrekne kaznu čitavoj civilizaciji i da je sprovede!

Da, proročanstvo je veliki dokaz Boga. Sada ćemo ispitati najduže pojedinačno proročanstvo u Bibliji.

Proročka uloga Bliskog istoka

Događaji na Bliskom istoku imaju daleko veći značaj nego što većina uopšte počinje to da razume. Rečeno je da na svakih osam godina Bliski istok trpi novi rat. Nedavna istorija donosi istinitost ovakve izjave. Ta geografska oblast je vekovima bila žarište svađe, terorizma i propalih pokušaja bezbednosti. Njihovi problemi prkose jednostavnom rešenju — a ova knjižica će dokazati da jedino Bog može doneti mir za kojim svi tamo žude.

Ceo svet je vezan za Bliski istok na izuzetan način. Problemi tamo neće nestati, niti se svet može pretvarati da hoće jednostavnim skretanjem pogleda na drugu stranu!

Bliski istok je u centru velikog proročanstva kojeg svet nije svestan. Ali za pojedince koji žele da saznaju Božji plan, to ne mora biti tako. Činjenice ovog divnog plana mogu biti poznate. Veliki Bog, koji je stvorio nebo, Zemlju — i Vas — drži ključ i za spoznavanje i za rešavanje „bliskoistočnog problema”. Ne morate biti u neznanju — možete saznati Njegovo rešenje.

Danilovo zapanjujuće proročanstvo

Bog razrađuje veliki plan na Zemlji. Većina ljudi je potpuno nesvesna da postoji svrha za čovečanstvo — a kamoli šta je to! Sadašnjost i budućnjost Bliskog istoka igraju veliku ulogu u Božjem glavnom planu za čovečanstvo, a ovaj region je u centru zapanjujućeg proročanstva koje će uticati na živote svih ljudi na Zemlji pre nego što se ovo doba završi.

Pre više od 2 500 godina, Bog je inspirisao Danila da zabeleži značajno proročanstvo koje uključuje mnoge fascinantne obrte tokom istorije. Ovo proročanstvo će kulminirati silnim događajima koji će se dešavati u naše vreme! Ovi čudnovati događaji će zaprepastiti sve i uticati na sve nacije — a ipak su ostali zapečaćeni, zatvoreni do ovog doba!

Neka biblijska proročanstva su generalna. Druga su veoma specifična. Neka uključuju pojedinačne događaje koji se dešavaju u određenim vremenskim trenucima. Druga se polako ispunjavaju tokom mnogo godina — ili čak tokom mnogo vekova ili milenijuma. Danilovo proročanstvo uključuje mnoga manja proročanstva koja ćemo ispitivati jedno po jedno, sve dok ne dođemo do savremenog doba.

Skoro svi teolozi rado nude svoja mišljenja o mnogim biblijskim proročanstvima — i oni ih „tumače” kako im odgovara. Dobar učenik Biblije uvek mora dozvoliti bibliji da tumačl bibliju! Predstoji nam da ispitamo jedno dugo poglavlje u Bibliji. Postaće jasno da postoji samo jedan način da se objasni svaki od četrdeset pet izdvojenih stihova u ovom poglavlju. Ispunjenje svakog stiha ne zavisi od ljudskog rasuđivanja, mišljenja ili tumačenja!

Mnoga od ovih proročanstava su ispunjena upravo onako kako je Bog prorekao i zauzela su svoje mesto u istoriji. Ona su sada činjenice koje se mogu ispitivati — i moćni su dokazi da ih je Vrhovno Biće proreklo i zatim ispunilo!

Ovo dugačko proročanstvo nalazi se u Knjizi proroka Danila 11. U 10. poglavlju, Danilo je ostao zapanjen — potpuno šokiran i oduševljen onim što je Bog otkrio da će se desiti „na kraju”, ili u poslednjim danima. Poglavlje 12 zaključuje dugačko proročanstvo iz 11. poglavlja.

Otvorite svoju Bibliju i pročitajte svaki stih pored teksta ove knjižice. Nijedan drugi pristup neće imati isti efekat. Takođe, imajte na umu da su ljudi umetnuli sve podele na poglavlja i stihove u Bibliji. Iako je to često od pomoći učenicima Biblije, to takođe može nenamerno da prekine duge priče, misli, ili, kao u ovom slučaju, proročanstva. Tačno značenje i obim sadržine predmeta se često zamagli ili izgubi iz vidokruga.

Dva velika prorečena kralja

Bog je Danilu dao ovo proročanstvo tokom treće godine vladavine Kira, kralja Persijskog carstva (Knjiga proroka Danila 10: 1). Danilo je zabeležio da će dva moćna kralja (zapravo konkurentna kraljevstva) igrati veliku ulogu u događajima na Bliskom istoku, sve do kraja. Ovi kraljevi postavljaju scenu za odvijanje veoma važnih budućih događaja, koji će kulminirati pre Hristovog povratka!

Dva ključna stiha postavljaju scenu. U Knjizi proroka Danila 10: 21, arhanđel Gavrilo govori Danilu: „Ali [ja] ću ti [po]kazati šta je napisano u knjizi istinitoj.” Poglavlje 11 uvodi postavku vremena. Drugi stih se nastavlja: „Ali [A sada] ću ti [pokazati istinu] šta je napisano u knjizi istinitoj.” Kad Bog predviđa događaje, On govori istinu! Oni su naglašeni, sigurni! Dogodiće se! Pošto se sveto pismo ne može prekršiti (Jevanđelje po Jovanu 10: 35), ne može ni nijedan stih ovog proročanstva!

Razmotrite naredne stihove: „Evo, još će tri cara nastati u Persiji; i četvrti će biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim; sve će podignuti na grčko carstvo. Potom će nastati silan car, i vladaće velikom državom i radiće šta hoće” (Knjiga proroka Danila 11: 2-3).

Ko su ova četiri cara — gde je poslednji veći od prva tri? A ko je „moćni car”? Danilo je govorio o persijskim cerevima Kambizu, Smerdisu i Dariju kao o prvoj trojici, a Kserks je bio najveći i najbogatiji od četvorice. Kserks je bio taj koji je „otpočeo” rat sa Grčkom.

Sada moramo da proučimo nekoliko stihova u Knjizi proroka Danila 8. Otac Aleksandra Velikog, kralj Filip Makedonski, stvorio je glavni plan da sa grčkom vojskom osvoji i porazi Persijsko carstvo. Međutim, Filip je umro pre nego što je mogao da ostvari svoj plan. Njegov sin je umesto njega izvršio invaziju na Persiju i vojska Aleksandra Velikog se borila protiv persijske vojske u čuvenoj bici kod Isa 333. pre nove ere (Knjiga proroka Danila 8: 2, 5-6).

Dve godine kasnije, 331. pre nove ere, u drugoj bici kod Arbele, Aleksandar je potpuno porazio Persijsko carstvo. Pošto je već malo pre toga osvojio Egipat, nakon ove bitke je uništio sve od Bliskog istoka do Indije. Ovo se dogodilo upravo kako je prorečeno!

Knjiga proroka Danila 11: 4 kaže ovo o Aleksandru: „A kako nestane [i kad on ustane] rasuće se [slomiće se] carstvo njegovo i razdeliće se u četiri vetra nebeska, ne među natražje njegovo [njegovom potomstvu] niti s vlašću s kojom je on vladao, jer će se carstvo njegovo ukinuti i dopasti drugima, a ne njima.”

Brojni istorijski autoriteti priznaju da je Aleksandar umro iznenada, u trideset i drugoj godini, kada je „neočekivano zaustavljen u punoj snazi rane mladosti, ne ostavivši naslednika, ni svoju moć, ni svoje poduhvate” (Ravlinsonov Priručnik drevne istorije, str. 208). Aleksandrovo kraljevstvo se zaista raspalo na četiri odvojena kraljevstva jer nije imao sina da zauzme njegovo mesto. Proročanstvo se ispunilo baš kao što je Bog prorekao.

Sledeća četvorica Aleksandrovih vojskovođa predstavljaju „četiri nebeska vetra” — ili pravce na koje je njegovo kraljevstvo podeljeno: (1) Lizimah je vladao Malom Azijom, (2) Kasandar je vladao Grčkom i Makedonijom, (3) Seleuk je vladao Sirijom, Vavilonijom i regionima istočno do Indije i (4) Ptolemej je vladao Egiptom, Judejom i delom Sirije.

Od ovog trenutka, proročanstvo prati dva od ova četiri kralja ili podele teritorije. Sirijska kraljevina predstavlja „kralja severa”. Egipatsko kraljevstvo predstavlja (Knjiga proroka Danila 11: 5) „kralja juga”, jer je Egipat generalno južno od Jerusalima. (Jerusalim je centralni fokus svih proročanstava i, stoga, pravci se uvek utvrđuju identifikacijom lokacija u odnosu na ovaj grad.) Ova dva kraljevstva su se često borila tamo – amo širom Palestine — Svete zemlje i Jerusalima — uz stalno menjanje oblasti posedovanja u zavisnosti od ishoda poslednje bitke.

Ptolemej Prvi, po imenu Soter, uspostavio je Egipat kao daleko veću, dominantniju silu nego kada je Aleksandar bio živ. Seleuk je takođe postao veoma jak. Do 312. godine pre nove ere osnovao je podjednako moćno carstvo u Siriji. Ova dva kraljevstva su postala i predstavljala „kralja juga” i „kralja severa”, pomenute u ovom proročanstvu. Knjiga proroka Danila 11: 5 beleži: „I car južni osiliće, i jedan od knezova njegovih, i biće silniji od njega, i vladaće, i država će njegova biti velika.”

Neverovatno ispunjenje šestog stiha

Stih 6 je posebno i zaista izvanredno proročanstvo. Obratite pažnju: „I posle nekoliko godina oni će se oprijateljiti [sprijateljiti], i kći južnog cara doći će k caru severnom da učini pogodbu [obratite pažnju na termin koji se koristi na margini, „prava”, što u ovom slučaju znači bračnu zajednicu ili pogodbu]; ali ona neće sačuvati sile mišici [snagu u rukama, moć], niti će se on održati mišicom svojom, nego će biti predana i ona i oni koji je dovedu i sin njen [onaj koji ju je rodio] i onaj koji joj bude pomogao u to vreme.”

Pedeset godina kasnije, Antioh II (zvani Teos) bio je kralj severni, koji je vladao u Siriji. Njegova supruga, Laodika, imala je veliki uticaj u kraljevstvu. Ali Teos se razveo od nje i oženio Berniku, ćerku južnog kralja. Bernika je trebalo da izgubi „svoju moć”. Za njenog muža, kralja severa, bilo je prorečeno da neće „stajati”, a za nju i njenog oca („onog koji ju je rodio”) bilo je prorečeno da će biti „predani”. Ovo troje je loše završilo.

Iznenađujuće detaljno, precizno ispunjeno proročanstvo proizilazi iz stiha 6. Rolinson kaže: „Njen [Laodikin] uticaj… uvlači ga u rat sa Ptolemejem Filadelfom [kraljem juga], 260. pre nove ere, koji je prekinut, 249. pre nove ere, brakom između Antioha i Bernike, Ptolemejeve ćerke… Nakon smrti Filadelfa [„onog koji ju je rodio”], 247. pre nove ere, Antioh se odrekao Bernike i [uzeo] nazad svoju bivšu ženu, Laodiku, koja ga je… sumnjajući u njegovu vernost, ubila da bi obezbedila presto svom sinu Seleuka [II] 246. pre nove ere… Laodika je pogubila Berniku” (str. 222).

Sada ispitujemo najduže proročanstvo u Bibliji, stih po stihu.

Kontrola svete zemlje se stalno menja

Obratite pažnju na Knjigu proroka Danila 11: 7: „Potom će od izdanka iz korena njenog [Bernikinih roditelja] nastati jedan [ovo je njen brat koji je zauzeo presto umesto svog oca kao južni kralj] na mesto njegovo [ustati na svoje imanje] [u „svojoj kancelariji,” margina], koji će doći s vojskom svojom i udariti na gradove cara severnog, i biće ih i osvojiće ih.”

Rolinson kaže: „Ptolemej Euerget [III, najstariji Filadelfov sin i, dakle, Bernikin brat, izdanak njenih korena] izvršio je invaziju na Siriju 245. godine pre nove ere, da osveti ubistvo svoje sestre Bernike… U ratu koji sledi, on je [nosio] sve pred sobom” (str. 222).

Stih 8 govori o kralju juga koji je nosio srebrne i zlatne posude, sa zarobljenicima, natrag u Egipat (stih 9) nakon uspešne invazije na sever. U stvari, Ptolemej III je osvojio Siriju, luku Antiohiju (prestonicu kraljevstva) i Seleukiju. Uzeo je ogroman plen, uključujući povratak 2 500 idolopokloničkih posuda i istopljenih slika koje je severni kralj Kambiz 526. pre nove ere uzeo iz Egipta.

U odlomku se takođe navodi da će kralj Ptolemej III vladati duže („više godina”) od severnog kralja Seleuka II. Seleuk je umro 226. pre nove ere, a Ptolemej III je vladao četiri godine duže, do 222. pre nove ere.

Nakon smrti Seleuka II, njegovim kraljevstvom su uzastopno vladala njegova dva sina. Seleuk III je vladao samo tri godine (226-223 pre nove ere), dok je njegov brat Antioh III, takođe nazvan „Veliki”, vladao 36 godina (223-187. pre nove ere). Svaki je osnovao velike vojske da bi se borio protiv Egipta, povratio svoj lučki grad Seleukiju i osvetio poraz svog oca.

Antiohu je trebalo dvadeset sedam godina da ponovo zauzme Seleukiju i osvoji Siriju i oblast od Judeje do Gaze. Knjiga proroka Danila 11: 10-11 kaže: „Ali će [se] sinovi njegovi [uzburkati] zaratiti, i skupiće veliku vojsku; i jedan će doći [sigurno] iznenada, i poplaviti [preliti se] i proći, i vrativši se [„biti uzburkan ponovo,” margina] ratovaće do grada njegovog [do svoje tvrđave]. Tada će se razljutiti [razbesneti] car južni, i izaći će i ratovaće s njim, s carem severnim, i podignuće veliku vojsku, te ćemu biti data u ruke vojska [narod ćemu se predati u ruke].”

Ptolemej IV je tačno ispunio stih 11. Nakon što je sakupio vojsku od 20 000, on se „razbesneo” protiv Antioha Velikog. Ispunio je stih 12 jer je „zbacio [pobio] mnoge desetine hiljada.” Međutim, on se prerano povukao u Egipat, pošto je prebrzo sklopio mir sa Antiohom, i protraćio ono što je stekao, pa otuda i rečenica: „… ali se neće okrepiti [ali neće biti ojačan time]” (tj. njegovom pobedom nad Antiohom 217. godine p.n.e.).

Dvanaest godina kasnije (205. pre nove ere), umro je Ptolemej Filipator, kralj Egipta. Njegov mali [mladi] sin, Ptolemej Epifan, dobio je presto. Tako je Egipat postao ranjiv za napad. Antioh je iskoristio ovu ranjivost „posle izvesnih godina” porazivši Egipat. Stih 13 objašnjava: „Jer će car severni opet dignuti vojsku veću od prve; i posle nekoliko godina doći će s velikom vojskom i s velikim blagom.”

Ubrzo nakon toga, Antioh je sklopio savez sa Filipom Makedonskim kako bi napao Egipat i povratio Fenikiju i Južnu Siriju od Egipta. Čuveni jevrejski istoričar, Josif Flavije, navodi da se veliki broj Jevreja pridružio Antiohu u ovom pohodu. Stih 14 to opisuje. Ponovo, trebalo bi da pokušate da pažljivo pročitate svaki stih iz svoje Biblije jer ovaj nacrt istorije stoji pred vama.

Zatim, Antioh je opsedao sve od Egipta do Sidona da bi na kraju preuzeo kontrolu nad Judejom 198. pre nove ere, u bici na planini Panijum. Obratite pažnju na pominjanje Svete zemlje (Judeje) kao „krasne zemlje” (stihovi 15-16).

U to vreme (198. pre nove ere) Antioh je podesio da se njegova ćerka, Kleopatra, i tada mali dečak, kralj Ptolemej Epifan, venčaju. Ali ovaj plan da se obmanom kontroliše i zaposedne Egipat je propao jer je Kleopatra prevarila svog oca Antioha i nije mu pomogla da preuzme kontrolu nad Egiptom (st. 17). (Ovo nije bila ista Kleopatra kao poznata Egipatska kraljica iz 31. pre nove ere).

Zbog toga se Antioh usredsredio na poraz i preuzimanje kontrole nad obalama Male Azije, uključujući ostrva oko nje (197-196 p.n.e.). Međutim, u bici kod Magnezije (190 p.n.e.) Lucije Kornelije Scipion Azijat, rimski vojskovođa, pobedio ga je i uništio njegovu vojsku (st. 18).

Danilo beleži: „Potom će se okrenuti [uputiti] ka gradovima [tvrđavama] svoje zemlje, i spotaknuće se i pašće, i neće se više naći.” Antioh, nakon što je svoju zabrinutost preusmerio na sopstvene tvrđave [gradove], ubijen je 197. pre nove ere dok je pokušavao da konsoliduje svoju imovinu pljačkanjem orijentalnog Belovog hrama u Elimaisu (Knjiga proroka Danila 11: 19).

Heliodora, „podizača poreza”, poslao je Seleuk IV Filopator da prikupi novac širom Judeje. Međutim, Heliodor je otrovao Seleuka IV, koji je zbog toga vladao samo jedanaest godina — 187-176 pre nove ere (st. 20).

Seleuk IV nije imao naslednika, pa je njegov mlađi brat (Epifan ili Antioh IV) dobio kontrolu nad kraljevstvom laskanjem („umiljavanjem”) i prevarom. Kao što se kaže u sledećem stihu, ovaj čovek je bio izuzetno „rđav”, prezvriva osoba i njegov pomoćnik Eumen, došao je da mu pomogne (stih 21). Rolinson navodi: „Antioh [Epifan], uz pomoć Eumena, proteruje Heliodora i dobija presto, 176. pre nove ere. On zadivljuje svoje podanike pretvaranjem da ima rimske manire… [i] dobroćudnim obiljem [ulagivanjem]” (str. 225).

Uloga Antioha IV (Epifana)

Sledeći stih oslikava napor Antioha Epifana da skloni jevrejskog prvosveštenika „Kneza [Jevrejskog] s kojim je učinio veru” („princa zaveta”). Antiohova svrha je bila da postavi nekog ko bi mu bio odan. Neki pogrešno shvataju termin „princa zaveta” kao vezu sa Hristom. Međutim, nije tako (stih 22).

Sledeća tri stiha su sagledavanje Antiohovog karaktera i načina ponašanja. Počeo je s malom grupom pristalica, ali je ulagivanjem i obmanama skliznuo u veću moć i obezbedio veći broj sledbenika. Iako su njegovi preci pokazivali naklonost prema Jevrejima, on je ušao u Donji Egipat i Galileju, otuđivši tako Jevreje. Rolinson navodi da su Jevreji „dovedeni do očaja suludim poduhvatima ovog samovoljnog monarha” i „ugroženi ratom od strane otpravnika poslova Ptolemeja Filometora [tadašnjeg južnog kralja], koji tvrde da su Kelesirija [istorijska oblast na jugu Sirije] i Palestina miraz Kleopatre, pokojne kraljice - majke, Antioh kreće protiv Egipta…” (str. 225).

Ovo se dogodilo 171. pre nove ere. Tada ga je njegov bratanac (Ptolemej Filometor) napao sa „velikom vojskom”. Međutim, Ptolemejevi oficiri su ga izdali Antiohu i on je izgubio bitku. (23-25).

Antioh se 174. pre nove ere pridružio svom mladom bratancu Ptolemeju na gozbi. Antioh je glumio podršku Ptolemeju protiv svog brata Eurgeta II, u slučaju međusobne prevare (st. 26-27).

Gnusoba pustoši

Zatim je Antioh odlučio da napadne i pobije što više Jevreja. Po povratku iz Egipta 168. pre nove ere, sa „velikim bogatstvom”, opljačkao je Jerusalimski hram i uzeo zlatne posude iz njega — sve u sklopu planiranog genocida nad Jevrejima. Okrenuo se natrag prema Egiptu, ovog puta bez sličnog uspeha, jer je Ptolemej Filometor obezbedio podršku Rima (st. 28-29).

Rimski komandant Popilije je doveo svoju flotu brodova da napadne Antioha. Popilije je obezbedio predaju po sopstvenim uslovima, što je uključivalo napuštanje Egipta posle povratka Kipra Egiptu. To je nateralo Antioha da još jednom iskali svoj gnev protiv Judeje (Jevreja) dok se vraćao u Antiohiju. Ovo „ogorčenje protiv svetog zakona” ponudilo je naklonost svakom Jevreju koji bi se odrekao svog verovanja i običaja (Knjiga proroka Danila 11: 30).

Antioh je godinu dana kasnije, 167. pre Hrista, poslao trupe u Palestinu, sa užasnim posledicama za svakoga ko mu se našao na putu. On je razorio Hram i svetinju — ukinuo dnevno žrtvovanje, i postavio sliku, „tip” (prethodni paralelni događaj) „gnusobu [odvratnost] pustoši” (Knjiga proroka Danila 11: 31; Jevanđelje po Mateju 24: 15; Jevanđelje po Marku 13: 14), direktno na oltar hrama — na taj način ga je skrnavio, tj. opustošio! Ima njih koji pokušavaju da prikažu ovaj stih ispunjenim u vreme kada je Kupola na steni podignuta na mestu Hrama, više od osam vekova kasnije, u sedmom veku nove ere. Da bi to bilo tačno, svi stihovi koji su objašnjeni do sada zahtevali bi neko drugo, podjednako uverljivo objašnjenje da bi „delovalo” baš onako kako smo videli u svakom koraku do sada. Antioh Epifan je 167. pre Hrista stavio „gnusobu pustošnu” na Hram (Knjiga proroka Danila 11: 31).

Antiohovo proročansko ispunjenje ovog stiha je odličan primer ispunjenja poslednjih dana koje će se desiti u našem vremenu. Jevanđelje po Luki 21: 20 jasno pokazuje da će Jerusalim biti ostavljen u „pustoši” od strane „vojske” koje će ga „opkoliti” i uništiti. Za čitaoce je važno da shvate da Bog često koristi dualnost da pokaže svetu, sličnim prethodnim događajima, tačno to što namerava da uradi ponovo — da ponovi — obično na daleko bolji način, u budućnosti.

To je veoma bitan ključ za razumevanje značenja svih biblijskih proročanstava!

Proročanstvo o kraju vremena

Prvi deo Knjige proroka Danila 11, stih 32 opisuje Antiohov pokušaj da uništi jevrejsku religiju. On je zapravo postavio van zakona svakodnevno žrtvovavnje i svakodnevnu službu u hramu uspostavljenjem sistema zasluga (blagonaklona) svakom Jevreju koji bih se odrekao svojih verovanja.

Od ključne važnosti je razumeti da se od sredine trideset i drugog stiha proročanstvo pomera unapred u moderna vremena — na poslednje dane. Do sada smo gledali kako se svaki korak ovog proročanstva odvijao tokom dva veka. Vreme koje se sada postavlja ubrzava se unapred otprilike 2 100 godina da bi se prikazali događaji koji tek treba da se ispune, „do kraja vremena, jer još imaju rok [određeno vreme] (st. 35). Primetite da 32. stih govori da „narod koji poznaje Boga svog ohrabriće se [biće jak] i izvršiće [činiće podvige] [velika dela]. U 33. stihu se nastavlja: „I razumni u narodu [među ljudima] naučiće [podučavaće] mnoge”.

Ova dva dela stihova prikazuju dva potpuno različita vremenska okvira — prvi je vrsta drugog.

Danilo posebno beleži da na kraju vremena (Knjiga proroka Danila 12: 10): „niti će koji bezbožnik razumeti, ali će razumni [mudri] razumeti”. Celokupna knjiga Danila 12 je nastavak ove postavke kraja vremena — ustanovljenog od sada pa na dalje. Iako ovi stihovi sadrže fascinantno znanje, svrha ove knjižice nije da objasni kako će se ovo proročanstvo odigrati u bliskoj budućnosti. (Naše knjižice i Kako će doći Božje Carstvo — Neispričana priča! govore o ovome detaljnije.)

Jedno zaključno, neobično proročanstvo

Postoji još jedno poslednje proročanstvo koje treba ispitati. Ovo je Božji lični izazov za Vas u vezi sa određenom stvari u kojoj On kaže da Ga možete dokazati. Ovo je izvanredno proročanstvo u vezi sa biblijskim principom davanja desetka, koji se nalazi na kraju Starog zaveta.

Prorok Malahije upita: „Eda li će čovek zakidati [potkradati] Boga? (Knjiga proroka Malahije 3: 8). Pazite da ne kažete da je ovo starozavetni stih koji nema posledice danas.

Da li ste shvatili da je novozavetna Crkva izgrađena direktno na proročanstvima? Nikada ovo ranije nisam čuo u nedeljnoj [crkvenoj] školi ili u crkvi moje mladosti. Efescima poslanica 2: 19- 20 kaže da za Božji narod: „[sugrađanin svetih i Božji dom] više niste tuđi[n] i došljaci, nego živite sa svetima i domaći ste Bogu, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je kamen od ugla [glavni kamen temeljac] sam Isus Hristos.” Tako je — Crkva stoji direktno na temelju koji uključuje proroke! Ono što je zapisano u proročanstvima je pouka Božjoj novozavetnoj Crkvi!

Sada možemo čitati jednu snažnu seriju stihova. Prva dva postavljaju platformu za verbalnu razmenu između Boga i Njegovog naroda. Primetite: „Jer ja Gospod ne menjam se… [Čak i] od vremena otaca svojih, odstupiste od uredbi mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama” (Knjiga proroka Malahije 3: 6-7). Razmena se zatim prebacuje na retoričko pitanje naroda Bogu: „Ali velite: U čem bismo se vratili?” Sada Bog odgovara sopstvenim pitanjem: „Eda li će [da li će] čovek zakidati [potkradati] Boga? A vi mene zakidate [potkradate].” Kontekst se vraća na još jedno retoričko pitanje naroda: „I govorite: U čem te zakidamo [potkradamo]?” Božji odgovor je: „U desetku i u prinosu” (st. 7-8). Kada ljudi ne plaćaju Bogu Njegov desetak — i ne daju Mu Njegove prinose — On smatra da Ga potkradaju. Pljačka je lopovluk — krađa! Ne samo da je krađa, već je krađa od Boga!

Nekoliko stvari bi moglo biti ozbiljnije!

Krađa od Boga donosi posledice. U sledećem stihu Bog nastavlja: „Prokleti ste [prokletstvom], jer me zakidate [pljačkate], vi, sav narod” (st. 9). Ova izjava se odnosi na sve savremene nacije koje potiču od dvanaest plemena koja su činila drevni Izrael. Uopšteno govoreći, ove nacije su demokratske nacije Zapadne Evrope i pre svega nacije koje govore engleski jezik — Sjedinjene Države, Kanada, Britanija, Australija i Novi Zeland.

Ove nacije su pod sve većim prokletstvom zbog svog greha krađe Božjeg desetka. Setite se da Avram i Isak nisu bili Izraelci, ali su ipak morali da plaćaju desetak. Prema tome, sve nacije pate od prokletstva nepoštovanja Božjih finansijskih zakona.

Ovaj svet se zasniva na putu „dobitka” umesto na putu „davanja”, koji je Božji put! Ljudi neprestano teže većem „dobitku” za sebe. To krši desetu zapovest, koja zabranjuje žudnju. Obratite pažnju na to šta Bog kaže o Svom narodu, i o svim narodima, u proročanstvu upućenom onima koji žive na kraju doba: „Jer od malog do velikog svi se dadoše na lakomstvo [svi su pohlepni], i prorok i sveštenik svi su varalice” (Knjiga proroka Jeremije 6: 13).

Dva poglavlja kasnije, postoji skoro identična izjava, osim toga što Bog takođe upozorava na strašnu kaznu koju će doneti zbog ovakvog stava širom sveta.

Knjiga proroka Malahije pominje Božju dolazeću kaznu za ceo svet. Ova tema se nalazi u skoro svim manjim proročanstvima — u poslednjih dvanaest kratkih knjiga Starog zaveta. Malahija nastavlja i zapravo zamišlja desetak kao ključ za pokajnički stav.

Razmislite!

Kako bi Bog mogao kazniti narode za pljačkanje, ako zakon desetka nema posledice danas? Ovo ne bi imalo smisla i učinilo bi Boga užasno nepravednim ako bi tako postupio.

Kontekst Malahije se nastavlja sa ponudom od Boga. Usmerena je i savremenim narodima Izraela i svakom pojedincu koji odluči da veruje Bogu na Njegovu reč. Obratite pažnju: „Donesite sve desetke u spreme [skladište] da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave [prozore] nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta [da neće biti dovoljno mesta da se primi]” (Knjiga proroka Malahije 3: 10).

To je obećanje! Platite Bogu Njegove desetke i On će vas blagosloviti više nego što možete zamisliti! Hoćete li poverovati u ovo?

Jakov je verovao Bogu i to je ono što je očekivao kada je počeo da plaća desetak. Jakov je bio spreman da daje desetak — ako bi Bog hteo da ga zbrine, blagoslovi i vodi. Njegov život je postao svedočanstvo činjenici da Bog drži svoju Reč ako Ga ljudi slušaju. (Pročitajte našu knjižicu Okončajte sve svoje finansijske brige da biste saznali više o davanju desetka.)

Plaćanje desetka Bogu deluje! Kao što je prikazano, postoji veza između uzroka i posledice koju je platilac desetka shvatio. Video sam demonstrirano, kao što su i mnogi drugi videli, jak dokaz [davanja/plaćanja] desetka. Ovo je zakon siguran kao zakon gravitacije. On „čuva” one koji ga poštuju i „slama” one koji ga lome. Doduše, ovo nije prihvatljiv dokaz priznatom skeptiku, koji nije voljan da „dokaže” Boga — i koji se nikada ne bi odvojio od onoga za šta misli da je to njegov novac. Pošto nema interes da se pokorava Bogu po bilo kojem drugom pitanju, skeptik sigurno neće dati deset procenata svog prihoda da bi išao na test za koji nema interesa da pokaže da je tačan!

Hoćete li Vi dokazati Boga po ovom pitanju? Da li imate volje da vidite da li bi se plaćanje Božjeg desetka „isplatilo”? Ovaj izvanredan dokaz proročanstva je onaj koji možete razumeti posmatrajući okolnosti u svetu oko sebe i onaj gde možete izvršiti sopstveni test pa doći do sopstvenog zaključka.

Zaključni citat

Videli ste mnogo različitih ispitivanja Biblije. Ova knjižica ubedljivo potvrđuje njen božanski autoritet, upravo na osnovu proročanstava koja su ispunjena tačno kako je predskazano. Ona predstavljaju najveći pojedinačni dokaz da je Onaj koji tvrdi da je nadahnuo Bibliju tako i učinio. (Da biste saznali kako je Biblija sastavljena, pročitajte našu knjižicu Kako smo dobili Bibliju — Koji su prevodi najbolji?)

Sledeći citat dolazi iz svršetka prve knjižice Herberta W. Armstronga, koja dokazuje autoritet Biblije. Naslov knjižice je Dokaz Biblije. U njoj je sažet otrežnjujući sadržaj ispunjenih proročanstva (sva naglašavanja su njegova):

„nijednom proročanstva nisu pogrešila!

„Ne postoji nijedna druga ovakva knjiga! Ovakvog ljudskog pisanja nema. nijedno od ovih proročanstava nikada nije propalo! nijedno proročanstvo nikad neče propasti!

„Ova proročanstva dokazuju božansku inspiraciju Svete Biblije!

„Ona dokazuju postojanje boga!

„Ali sada na kraju u čemu je pravi [istinski] značaj svega ovoga? Jednostavno: otprilike jedna trećina Biblije je proročanstvo. Samo jedna desitina proročanstava se odnosi na gradove i nacije starog vremena — proročanstva koja su već ispunjena! devet desetina proročanstava posvećeno je svetskim događajima koji će se dešavati sada, u našem vremenu!

„Razmislite! Skoro jedna trećina vaše Biblije je posvećena nama, današnjici, da biste unapred otkrili šta ćemo preživeti…!

„MI živimo u uzbudljivom kraju vremena! “kraj sveta” — ovog doba — je pred nama. razumevanje ovih proročanstava se otvara! Povećava se znanje takvih stvari — postaje dostupno! Valja shvatiti… razumeti i upoznati svoju bibliju!”