JavaScript

This website requires the use of Javascript Explain This   to function correctly. Performance and usage will suffer if it remains disabled.
Sačuvajte za kasnije
Dostupno na ovim jezicima:
Gde je Božja crkva danas?
Njujork, SAD Jamajka Peru Ajdaho, SAD Indija Belgija Kenija Arkanzas, SAD Južna Afrika Engleska Nigerija Ohajo, SAD

Isus je rekao: „Ja ću izgraditi Svoju crkvu.” Postoji jedna organizacija koja podučava potpunoj istini Biblje, koja je pozvana da živi kroz „svaku reč Božju”. Da li znate kako da je nađete? Hristos je rekao da će ona:

  • Podučavati „sve stvari” koje je On zapovedao
  • Prozvati sve članove izdvojene istinom
  • Biti „malo stado”.
O Autoru
David C. Pack 

Osnivač i generalni pastor Obnovljene crkve Božje, glavni urednik časopisa Prava istina i glas TV programa Svet koji dolazi, Dejvid C. Pek je dostigao milione širom sveta najmoćnijim istinama Biblije—nepoznatim gotovo svima. Kao autor 80 knjiga i brošura, lično je ustanovio preko 50 kongregacija i bio je gost na TV kanalu Istorija. Gospodin Pek je završio školu na fakultetu Ambasador u Pasadeni u Kaliforniji, ušao je u poslaništvo Svetske crkve Božje 1971. i lično je obučavan od strane njenog osnivača, Herberta W. Armstronga.

Možda ćete želeti da pročitate:

Zašto čovek ne može da reši svoje probleme

autor Dejvid C. Pek

Znanje se uvećava — usred sve veće ljudske patnje, nesreće, nezadovoljstva, nasilja, rata i konfuzije. Zašto se dešava takav sve gori moralni pad uz zapanjujući materijalistički napredak? Oružje masovnog uništenja sada ugrožava čovekov opstanak. Zašto? I kuda idemo odavde?

Svet je pun problema — bolesti, zagađenja, siromaštva, neznanja, religijske zbrke, rata, terorizma, kriminala, nasilja, gladi, nemorala, ropstva, opresije, političkih poremećaja i još mnogo toga. Zašto? Prolaskom vremena dolazi više problema, ne manje. Zašto? Isto tako postojeći problemi postaju zajedno sve gori umesto bolji. Zašto? Zašto je čovek, na svakom koraku, samo kvario i upropaštavao sve napore da reši svoje zaista velike probleme?

Istovremeno, pojedinačno, ljudi nikada nisu izgledali nesposobnije u rešavanju i nadvladavanju svojih ličnih problema. Kao i svet uopšte, kako vreme prolazi pojedinci i porodice tonu u sve većem moru dekadencije i naizgled nesavladive teškoće. Čini se da sve više i više ljudi izgleda potpuno nesposobno da upravlja svojim životima.

Da, zašto?

Ljudi su stvorili mnoge neverovatne tehnološke izume, ali oni ne mogu stvoriti rešenja za svoje probleme. Čovečanstvo je iskoristilo moć kompjutera za pomoć u procesu obrade velikih količina informacija, ali ljudska bića ne mogu pravilno da obrade svoje lične probleme. Naučnici su otkrili mnogo o veličini, veličanstvenosti i preciznosti svemira, ali ne mogu da otkriju put ka miru. Astronomi mogu pronaći divne nove galaksije širom svemira, ali ne mogu da da nađu način da očuvaju lepotu i veličanstvo Zemlje. Naučnici su takođe otkrili moć atoma, ali su nesposobni da otkriju odgovore na najveća životna pitanja. Nastavnici su naučili milione kako da zarađuju za život, ali ne kako da žive.

Poznata predsednička istoričarka i pisac kolumni, Pegi Nunan, rezimirala je kompleksni, zbunjujući kurs, koji je čovekova istorija: „Na dugačkoj traci istorije, život je bio jedan kaljavi i zamršen nered, pun gladi, užasa, rata i bolesti. Mora da smo mislili da je bilo bolje zato što je čovek napredovao. Ali čovek nikad u stvarnosti nije „napredovao”, zar ne? Čovek je čovek. Ljudska narav je ljudska narav; nagon za uništavanjem koegzistira zajedno sa željom da se gradi i stvara i poboljšava” („Američko doba neodređenosti”, Knight Ridder, 9. novembar 2001).

Ko se ne bi složio sa tim?

Stanje sadašnjosti — i Budućnosti

Uzmite u obzir neke od užasnih stanja na Zemlji danas. Ako se ovakvo stanje ne prekine, predviđa se da će do 2050. godine biti daleko gore — ako čovečanstvo preživi toliko dugo! Mnogi od sledećih statističkih podataka dolaze od Statističkog odeljenja Ujedinjenih nacija.

Ukupni broj stanovnika sveta (7,4 milijarde) se više nego utrostručio u poslednjih 70 godina. Duplirao se od 1970. godine i predviđeno je da će do 2050. godine dostići između 9,3 i 10,9 milijardi. Četrdeset osam najsiromašnijih, najnerazvijenijih nacija će zapravo utrostručiti svoje populacije do skoro dve milijarde. Ovaj rast populacije širom sveta donosi neverovatne probleme.

Samo 2,5 posto vode na Zemlji je sveža voda. Od toga samo 20 procenta (ili 0,5 posto) je pristupačna podzemna ili površinska voda. Sadašnja populacija troši 54 posto dostupne vode.Do 2050. godine, biće potrebno 90 odsto jer Zemlja godišnje raste na dodatnih 80 miliona ljudi (što bi svake godine zahtevalo količinu vode ekvivalentnu onoj u moćnoj reci Rajni). Takođe, zemlje u razvoju bacaju 90-95 posto svoje neobrađene kanalizacije i 70 posto svog neobrađenog industrijskog otpada u površinsku vodu. Rast stanovništva osigurava da će se ovaj problem samo pogoršati. Osim toga, kisela kiša i hemijska voda od đubriva i pesticida efikasno uništavaju kvalitet vode, čineći je uglavnom neupotrebljivom.

Rast stanovništva nastavlja da prevazilazi proizvodnju hrane. Postoji 800 miliona ljudi koji su hronično neuhranjeni, i 2 milijarde ljudi kojima nedostaje „sigurnost hrane”. Samo petnaest vrsta useva obezbeđuje 90 odsto svetske hrane, ali se procenjuje da bi šezdeset hiljada različitih biljnih vrsta moglo izumreti čak do 2025! Do te godine, projektovanih 8 milijardi stanovnika će zahtevati dva puta više od današnje potrebe za hranom, sa veoma poboljšanom distribucijom, da bi se potpuno uništila glad. Ali malo stručnjaka to vidi kao moguće na duže staze.

Svaki dan, preko 400.000 ljudi seli se iz ruralnih područja u gradove. Ovo se dešava najbrže u nerazvijenim zemljama. Zbog ovoga nastaju veliki problemi: higijenski uslovi, pretrpanost (prenaseljenost), pristup savremenim zdravstvenim uslovima i sposobnost škola da prime veći broj učenika.

Punih 60 odsto od svih bolesti na Zemlji su u vezi sa sanitacijom. Svake godine, zagađenje vazduha ubija skoro 3 miliona ljudi samo u zemljama u razvoju, a loša sanitacija ubija još 12 miliona. Razni oblici unutrašnjeg zagađenja vazduha (čađ, izmet, ugalj za kuvanje i grejanje itd.) utiču na više od 3 milijardi ljudi godišnje i ubijaju 3.2 miliona. Promene klime menjaju zonu rizika za oboljenja koja prenose insekti. Nove i sve zaraznije bolesti se pojavljuju ili ponavljaju. I mnoge bakterije dokazuju da su lekovi neotporni zbog previše propisivanja antibiotika.

Neki od predviđenih problema u bliskoj budućnosti uključuju: ograničenje i smanjenje obradivog zemljišta, krčenje šuma, urbanizaciju, smanjenje količine porodičnih farmi, degradaciju zemljišta, nestašicu i degradaciju vode, probleme navodnjavanja, otpad, izumiranje određenih vrsta biljaka, veći intenzitet i frekvencije lošeg vremena, koji uzrokuju poplave i sezonske gubitke useva, i gasove staklene bašte i menjanje klime. Istovremeno, prema veb-sajtu The Nature Conservancy (Očuvanje prirode), skoro 1,6 hektara prašuma — često zvanih „pluća sveta”, jer one proizvode veliku količinu kiseonika — nestaje kroz seču svake sekunde!

Zajedno, ovi problemi ukazuju na neopisivu propast, čak i katastrofu, za čovečanstvo nespremno da reši ove i mnoge druge probleme.

Dok svet pati od „preopterećenosti informacijama”, nijedan od porasta (napredaka) u saznanju zaista ne rešava čovekove sve brojnije, kompleksne, nerešive probleme. Sva kreativna genijalnost čoveka je nemoćna da reši najvažnije probleme — one koji prete njegovom postojanju na Zemlji koju sistematski uništava.

Nastavnici su prevarili generacije da poveruju u laž evolucije. To je prouzrokovalo da bezbrojni milioni poveruju da se čovečanstvo neprestano razvija u bolji i viši poredak postojanja. Pogledajte oko sebe i videćete plodove ove velike prevare. Čovek ne evoluira nabolje — on se degeneriše nagore, u sve dublju neumerenost, dekadenciju i nemoralnost.

ZAŠTO?

Dva drveta

Kako je civilizacija ušla u stanje konfuzije, razdvajanja, ratovanja, konkurencije i neslaganja koje danas postoji širom Zemlje? Božja prvobitna naredba Adamu je bila: „Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš” (Prva knjiga Mojsijeva 2: 17).

U sledećem poglavlju (3: 6), Eva, i Adam nakon nje, se pobunila i jela sa pogrešnog drveta. Uočite da ovo drvo predstavlja znanje koje je bilo oba „dobro i zlo”. Drugim rečima, ovo drvo nije bilo potpuno zlo — sadržalo je mešavinu instinskog i lažnog znanja! Tako je isto sa crkvama ovog sveta. Neke imaju male količine instinskog („dobrog”) naučnog „znanja”, pomešanog sa mnogo više lažnog („zlog”) naučnog „znanja”. Ali Bog je uvek govorio Svojim vernim slugama da ne mešaju istinu sa zabludom. On je upozorio Adama da je rezultat jedenja sa pogrešnog drveta smrt. I jeste.

Upozorenje je isto za nas danas!

Kada sam prvi put shvatio istinu 1966. godine, čovek koji me je naučio koristio je analogiju koju nikada ranije nisam uzimao u obzir — ali od onda je nikada nisam zaboravio: Zamislite ukusnu tortu punjenu arsenikom, cijanidom, ricinom ili strihninom, koja osim toga ne sadrži ništa osim dobrih i zdravih sastojaka. Jesti ovu tortu će uvek rezultirati smrću!

Dobri sastojci ne bi bili dovoljni da nadvladaju otrov koji je sakriven u torti. Isto tako Božja crkva ne meša i ne može da meša istinu sa zabludom. Kao sa tortom, rezultat za one koji to čine je smrtonosan!

Veliki neviđeni zakon!

Svako razume zakon gravitacije. Svi priznaju da ih, ako ga prekrše, ovaj zakon, može „razbiti”. Ako neko slučajno ispusti ciglu na nogu, rezultat bi mogao biti slomljene kosti. Ako padobranac skoči iz aviona, a padobran se ne otvori, rezultat bi bio sigurna smrt. Ovo je lako razumeti.

Evo nekoliko primera koji su samo malo manje očigledni, ali su isto tako istiniti. Ako je osoba konstantno bolesna, očigledno je da se krše zakoni zdravlja (ispravna ishrana, dovoljno vežbi ili dovoljno spavanja itd.). Loše zdravlje ima jedan ili više uzroka. Ako se brak završi razvodom, jedan ili više uzroka se može takođe pripisati tome: nedostatak komunikacije, finansijski problemi, smrt deteta, seksualni problemi, nezadovoljstvo na poslu itd. Ako je neko zaustavljen zbog vožnje u pijanom stanju, lako se vidi razlog.

Iako većina ljudi nikada ne poistovećuje uzroke i posledice sa nepromenljivim ZAKONOM koji reguliše skoro svaku akciju u životu, oni su bar generalno svesni da je to funkcionalni princip u određenim okolnostima.

Ali svaki efekat (svaka posledica) se može povezati sa jednim uzrokom ili više njih. Neželjena ili nelegitimna trudnoća, kriminal, zavisnost od droge, bankrotstvo i hiljade drugih efekata mogu se povezati sa određenim uzrocima. Napravite svoju listu. Možda ćete shvatiti da je skoro beskrajna.

Verzija Biblije kralja Džejmsa uči: „… kletva nezaslužena neće doći” (Priče Solomunove 26: 2). Dva druga prevoda ovog stiha su: „nezasluženo prokletstvo nikada neće pogoditi svoj cilj” (jerusalimski prevod) i „neosnovano prokletstvo nikada ne ide kući” (Mofatov prevod). Ovaj stih govori da svaka poteškoća sadrži razlog — postoji razlog za svaki efekat!

Zašto čovek ne može videti funkcionisanje ovog zakona kada posmatra svet u celini? Zašto niko ne traži uzrok nesreće i zala ovog sveta? Zašto nastavnici ne podučavaju ovaj najveći od svih principa? Dok gledate svet oko sebe, da li ste zabrinuti zbog toga? Da li se ikada pitate ZAŠTO je ispunjen mizerijom, nesrećom i nezadovoljstvom? I zašto je čak i hrišćanska religija ignorisala ovaj važni odnos između UZROKA i POSLEDICE?

Uzrok svih svetskih nevolja počeo je u Edenskom vrtu. Kao što jednostavno zvuči, tako je to i tačno. Svet je izgubio iz vida odluku Adama i Eve. Izabrali su da ne jedu sa Drveta života, umesto toga birali su da jedu sa drveta pozna(va)nja dobra i zla. Da li ste ikada pomislili šta bi se desilo da su njih dvoje izabrali da jedu sa Drveta života? Zamislite kako bi to promenilo ceo svet! Sve bi bilo drugačije.

Ne bi bilo vojske, ratovanja, smrti, razaranja ili raseljavanja naroda. Ne bi bilo nestašice ili gladovanja, jer bi bilo dovoljno hrane za sve. Ne bi bilo doktora, jer ne bi bilo bolesti. Sve bolnice i klinike nikada ne bi postojale. Ni zatvori, tamnice, sudije, sud i policijske snage koje postoje da kažnjavaju prekršioce zakona.

Sreća, izobilje, prosperitet i mir bi se doživljavali po selom svetu. Svi ljudi bi živeli u slozi — komšije, porodice, pojedinci i nacije. Možete li zamisliti ovakav svet?

Kada su Adam i Eva doneli pogrešnu odluku, to je direktno uticalo na Vas i na mene! Oni su doneli neizmerne posledice čovečanstvu, zbog jednog svog pogrešnog RAZLOGA (UZROKA) — i ovo se nije razumelo pre 20. veka.

Hajde dalje da ispitujemo istinu o tome ZAŠTO je svet unesrećen beskrajnim problemima.

Telesni um

Pre nego što nastavimo, hajde da proučimo veliki razlog zašto je kršenje zakona uzroka i posledice opteretilo svet nerešivim problemima.

Pavle beleži neverovatnu izjavu: „Jer telesno mudrovanje [fizički um] neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može” (Rimljanima poslanica 8: 7). Drugi prevodi koriste jaču frazu „ NEPRIJATELJ je Bogu” umesto „neprijateljstvo je Bogu”.

Za one koji u to veruju, ovaj jedinstveni pasus nudi iznenađujući uvid u rad fizičkog — „telesnog” — ljudskog uma svakog ljudskog bića. Odsečen od Boga (lišen Boga), prirodni um je Božji neprijatelj — on ga mrzi. Razmislite o tome! Upitajte se da li Vam je neki poslanik, religijski ili teološki ovo ikada objasnio.

NIJE! Religijski lideri ovog sveta se nikad ne bi pozivali na to. Oni ili potpuno ignorišu ovo razumevanje ili ne prepoznaju njegove velike implikacije za čovečanstvo u celini!

Ovaj stih jasno govori da prirodni um ne želi, pa čak i mrzi, da se preda Bogu i poštuje Njegov zakon. Dok većina ljudi tvrdi da „voli Boga”, istina je da njihovi umovi preziru Njegov put i odbijaju da se stvarno pokore Njemu — Njegovom autoritetu nad svojim životima.

Nije ni čudo što je Jeremije napisao: „Znam, Gospode, da put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim” (Knjiga proroka Jeremije 10: 23). Ovo je još jedna neverovatna izjava. Kada su suočeni sa problemima ili važnim odlukama, ljudi jednostavno NE ZNAJU ŠTA DA RADE! Oni su zbunjeni kako da pravilno rešavaju izazove, poteškoće i probleme sa kojima se suočavaju u svom ličnom životu.

Kako onda mogu rešiti daleko veće probleme koji obuzimaju civilizaciju danas? Oni to ne mogu. Rešenja rođena ljudskim razmišljanjem uvek stvaraju više problema. Naučićemo zašto.

Slepo traženje [opipavanje] mira

Ništa se ne može razumeti ili postići bez odgovarajućeg znanja. Čak i nešto jednostavno kao što je menjanje gume zahteva „znanje kako [to uraditi]”. Bez ispravog znanja, čovečanstvo stoji potpuno nemoćno — apsolutno bespomoćno — ispred svojih problema. Zato što je čovek odbacio IZVOR ispravnog znanja, on je okružen strašnim problemima.

Razmislite samo o jednom svetskom problemu koji je prkosio svakom ljudskom rešenju tokom čitave istorije: pronalaženje mira. Čovek je bukvalno sam sebi uskratio znanje koje to može učiniti mogućim. Samo pogledajte naslove dnevnih novina. Izgleda da je rat bukvalno zahvatio planetu u svakom delu sveta.

To je zato što vlade ljudi jednostavno ne funkcionišu. Oni nikada nisu uspeli da pronađu trajna rešenja za probleme civilizacije. Oni nemaju neophodno znanje potrebno da ih reši. Oni nemaju odgovore na najveća pitanja čovečanstva. Čovek sam od sebe ne razume put do mira — ili, u tom pogledu, put ka obilju, sreći, zdravlju i prosperitetu. Najveći mislioci, lideri, vaspitači i naučnici nisu uspeli u potrazi za mirom na Zemlji. Bog još nije otkrio čovečanstvu u celini kako da dođu do rešenja za rat.

Da li je čudo što je Bog inspirisao proroka Osiju da zabeliži: „Izgibe Moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti” (Knjiga proroka Osije 4: 6)? Čovečanstvo je moglo znati, shvatiti i imati pristup daleko važnijem, bitnom znanju o tome kako se živi, ali je odlučio da ga odbije. Kao rezultat toga, Bog je onemogućio čoveku pristup Sebi — LIŠIO — ga pristupa Sebi. I ovo je lišilo ljude samih rešenja za užasne, i sve gore probleme koje sada imaju.

Život ili smrt?

Vaša ljudska egzistencija je bukvalno pitanje života ili smrti. Isus je rekao: „… Ja dođoh da imaju [da bi imali] ŽIVOT i [da bi imali] izobilje” (Jevanđelje po Jovanu 10: 10). Takođe, Pavle piše: „svi sagrešiše [svi su grešni]” (Rimljanima poslanica 3: 23) i „plata za greh [je] SMRT” (Rimljanima poslanica 6: 23). Setite se, ljudska bića nemaju duše, oni su duše (Prva knjiga Mojsijeva 2:7).

Čovek nije prirodno krenuo ka večnom životu, nego prema SMRTI!

Ljudska bića žive oko 70 do 80 godina, a u nekim delovima sveta mnogo kraće. Nekoliko ljudi uspeva da živi duže od toga, ali na kraju svi umru. Ali, nikada nije bio Božji originalni cilj da to bude tako. Bog želi da spoznajemo život večno.

Bog namerava da sva ljudska bića na kraju dobiju Njegov Sveti duh. On želi da konačno Njegov Duh uđe u sve umove. Hajde da saznamo dalje kakvu ulogu igra ova DRUGA duhovna komponenta u procesu i kako to funkcioniše sa duhom u čoveku, opisanom u Petom poglavlju. Prvo pregledajte šta je Pavle napisao: „Ovaj Duh [Božji Sveti duh] svedoči našem duhu [duhu u čoveku], da smo [mi] deca Božija. A kad smo deca i naslednici smo: naslednici, dakle Božiji, a sunaslednici Hristovi” (Rimljanima poslanica 8: 16-17).

Videli smo da su ovde opisana dva duha. Da li ste videli da Božji duh radi „sa” ljudskim duhom [duhom u čoveku] da dovede ljudska bića u spasenje kao „sunaslednike Hrista”? Ovo je Duh koji je bio ponuđen Adamu i koji je mogao primiti da je jeo sa Drveta života!

U Korinćanima poslanici Prvoj, u glavi 2, Pavle je takođe rekao: „A telesni čovek ne razume [ne prima] stvari što su od Duha Božijeg; jer mu se čini [da su to] ludost[i] [gluposti] i ne može da [ih] razume, jer treba duhovno da se razgleda [duhovno da se razlikuju]” (st. 14). Ovo je izuzetno važan pasus. Jednostavno nije moguće da ljudi bez Božjeg duha razumeju duhovno znanje — duhovno razumevanje (raspoznavanje, prepoznavanje). Takve stvari mogu izgledati samo kao „glupost” umu koji ne može „duhovno razaznavati”. Bez obzira na to koliko je osoba inteligentna ili talentovana, bez Božjeg duha može se reći da joj je duhovni koeficijent inteligencije [IQ] NULA! Ni jedan problem koji je zajednički za pojedince ili nacije ne može se pravilno rešiti bez uključivanja Svetog duha u umove.

Čak i pokušavati da se kaže ljudima da im nedostaje ova duhovna komponenta je beskorisna vežba, ako Bog ne otvori njihove umove (Jevanđelje po Jovanu 6: 44, 65). Za njih će to izgledati kao glupost, jer je i ova informacija „duhovno prepoznata”. I što je osoba inteligentnija i ima više samopouzdanja, sve više će joj se verovatno činiti kao glupost kada joj se kaže da je njen um nepotpun.

Da je Adam jeo sa Drveta života, on bi primio Božji duh. Naučio bi put ljubavi — put „davanja” — umesto put [način] „uzimanja”, koji praktikuje ovaj svet. Zapamtite, Biblija uči da je „ljubav izvršenje [ispunjavanje] zakona” (Rimljanima poslanica 13: 10), i da se „ljubav Božija izli[va] u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama” (Rimljanima poslanica 5: 5).

Rimljanima poslanica 8: 6 navodi: „Jer telesno [fizičko] mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje ŽIVOT je i MIR.” Da je Adam primio Božji duh, on bi primio život svojstven u njemu. On bi bio „naslednik” sa Hristom isto koliko i svaki instinski hrišćanin danas. On bi takođe spoznao put ka miru.

Sve je ovo zaista posebno, izuzetno znanje — nepoznato svima osim sitnog broja nekolicine rasute po Zemlji danas. Jednostavno, ovo se nije razumelo do danas!

Ko drži Zemlju pod kontrolom?

Hajde da se na momenat vratimo u vrt. Sotona je bukvalno ležao u zasedi čekajući na Adama i Evu kao na dve „bebe”. Oni su stvoreni u šestom danu sedmice, u petak, odmarali se na Šabat, u subotu, i verovatno prevareni [zavedeni] od strane Sotone (Prva knjiga Mojsijeva 3: 1-6) u nedelju — kada su bili samo dva dana stari.

Naravno, nijedno dete staro dva dana ne zna kako da raspozna dobro od lošeg. Adam i Eva su samo mislili da su dovoljno odrasli da donose sopstvene odluke. Kao i većina dece danas, ovaj par je odlučio da ne sluša svog Roditelja, Boga. Umesto toga, verovali su u Sotoninu laž da ne bi „[sigurno] umrli”. I lišeno Boga grehom (Knjiga proroka Isaije 59:1–2; Knjiga proroka Jeremije 5: 25), čovečanstvo je verovalo u laži boga ovog sveta još od stvaranja. Pod uticajem Sotone, ono je sve ovo vreme činilo grehe i bilo neposlušno prema Božjim naredbama. Ono je potom pokušalo da tretira i ispravi sve loše efekte (posledice) umesto da tretira uzrok — kršenje Božjih zapovesti. Prema tome, Bog strpljivo dozvoljavlja čoveku da uči gorke lekcije. Ogromna većina nikada nije spoznala dragocenu istinu od Boga, moraće da nauči da njihovi načini ne funkcionišu!

Svetske crkve prevarene

Bog reprodukuje Sebe stavljajući malo od samog SEBE u svaku osobu koju On začne. Posredstvom pokajanja i krštenja, dobija se dar Svetog Duha (Dela apostola 2: 38), nakon Božjeg poziva da nasledi obećanje spasenja (st. 39).

Petar, onaj koji govori u Delima apostola 2: 16-17, spomenuo je proroka Joila koji je predvideo vreme kada će Bog „izliti Duh Svoj [samog Sebe] na svako telo” (Knjiga proroka Joila 2:28). Ovo je bilo predskazano u rođenju novozavetne crkve, na Danu pedesetnice [Pedesetog dana] u Delima apostola 2:1, 31. godine n.e.

Crkve ovog sveta ne znaju ništa o pravom putu ka spasenju. One čak ne znaju ni šta je pravo spasenje. Jedino Crkva koju vodi Hristos (Efescima poslanica 1: 22–23; Kološanima poslanica 1: 18) razume ove pojmove. Isus nije došao da spasi svet sada. On nikada nije bio u „kampanji za spas duša”, kako mnogi pretpostavljaju.

Pogrešno hrišćanstvo ovog sveta je slepo za Božju istinu i plan. Umesto da poslušaju Boga, milioni su prevareni da prihvate ljudske ideje i tradicije. Isus je rekao: „No zaludu [uzaludno] me poštuju učeći naukama [nauke, doktrine], zapovestima ljudskim [ljudske zapovesti]. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite OBIČAJE [TRADICIJE] ljudske” (Jevanđelje po Marku 7: 7-8).

Videli smo da je ljudska priroda neprijatelj Bogu. Ona mrzi istinu, zakon, vladu i Božji pravac. Ona ne želi da iko ili išta vlada njom. Ona želi slobodu, da prati svoj vlastiti put — veruje u svoje ideje, običaje i tradicije — bez smetnji od Boga.

Ako je neko zainteresovan da posluša Boga, to je jedino zato što ga Bog „vuče” (Jevanđelje po Jovanu 6: 44) Svojim Svetim duhom i poziva [zove] ga (Jevanđelje po Mateju 22: 14) da razume Njegovu čudesnu istinu. Njegove oči su otvorene da razume svoj neverovatni ljudski potencijal. Rezultat toga je da on želi da živi potpuno drugačijim načinom života.

Presuda je danas na Crkvi, ne na svetu. Petar je napisao Crkvi: „Jer je vreme da se počne sud od kuće Božije [Crkve]” (Prva poslanica Petra 4:17). Konačno, ceo svet će saznati istinu (Knjiga proroka Isaije 11: 9), tako da će svi narodi imati pristup planu spasenja. Ali to vreme još nije došlo za čovečanstvo u celini. Fokus Božjeg plana za pomirenje, oproštaj greha, odolevanja, razvoj karaktera i primanje dara večnog života, usredsređeni su u potpunosti na Crkvu u ovom dobu! (Da biste saznali više o ovoj temi, pročitajte našu knjižicu Jednostavno, šta je spasenje?)

Oni koji su pozvani u ovom dobu moraju da nadvladaju đavola, privlačnosti ovog sveta i svog sopstvenog ljudskog tela, kao što je Hristos morao, da bi se kvalifikovali da budu deo Carstva Božjeg koje uskoro dolazi — da bi mogli vladati s Hristom. Ranije smo pročitali da će oni „vladati” sa Hristom na Njegovom prestolu (u Jerusalimu), kada celom čovečanstvu bude dao priliku [mogućnost] za spasenje — kada će đavo biti uklonjen sa svog zemaljskog prestola i poslat da luta po nebu („pustinju [divljinu]”, prema Trećoj knjizi Mojsijevoj 16: 10, 21–22).

Oni pozvani kasnije — bilo kad bude Carstvo Božje osnovano u Jerusalimu ili kasnije tokom zlatnog doba [hiljada godina] ili još kasnije u vreme presude za mnoge milijarde onih koji su umrli — oni neće morati da nadvladaju niti đavola niti privlačnosti ovog sveta. Bez sumnje, vrlo mali broj njih će se pobuniti protiv Boga i odbaciti [izgubiti] spasenje. Naravno, neki od njih će izabrati tako, i biće uništeni vatrom (Knjiga proroka Malahije 4: 3; Jevanđelje po Mateju 13: 42, 50; Jevanđelje po Mateju 25: 41; Otkrivenje 21: 8). Oni će biti pretvoreni u pepeo jer će ih pravedni i milosrdni Bog bukvalno „izvesti iz njihovog jada”. Biblija ovo opisuje kao „drugu smrt” (Otkrivenje 20: 6), jer su sva ljudska bića „predodređena” da umru jednom kao posledica Adamovog greha (Jevrejima poslanica 9: 27; Otkrivenje 2: 17).

Sveti dani [praznici] otkrivaju Božji plan

Bog je smislio način na koji Njegov narod nikada neće zaboraviti ili pogrešno shvatiiti istinu Njegovog glavnog plana da spasi čovečanstvo. Počevši sa drevnim Izraelom, On je odredio SEDAM FESTIVALA, ili godišnje Šabate, da se slave svake godine kao vrsta probe za ovu globalnu svrhu (plan, cilj).

Prvi festival, koji uvodi Hristovu ulogu Spasitelja i Prvog sveštenika, je PASHA. Ona se održava svake godine kao znak sećanja na Njegove žrtve i prolivanja krvi za opraštanje grehova. Zatim dolazi drugi festival, sedam DANA BESKVASNOG HLEBA, koji prikazuje odbacivanje greha i proces njegovog prevazilaženja.

Zatim se održava treći festival, koji se naziva PRAZNIK PEDESETNICE („Prvi plod” u Starom zavetu), kada se broji pedeset dana (Pedesetnica znači brojanje do pedeset) nakon što se talasni snop seče tokom dana beskvasnog hleba. U Delima apostola 2: 1 se pokazuje da je novozavetna Crkva počela na ovaj dan. Sveci (preobraćeni ljudi i žene i iz starozavetnog i iz novozavetnog perioda) predstavljaju one koji imaju pravo da budu prvi plod Božjeg plana spasenja (Poslanica Jakova 1: 18).

U ranu jesen u godini dolaze poslednja četiri festivala, koji predstavljaju dodatne važne događaje u Božjem planu. PRAZNIK TRUBA je četvrti festival i centralni događaj koji odslikava dolazak Hrista u Jerusalim. Zatim, peti festival je DAN POMIRENJA koji odslikava vreme kada će ceo svet biti „sjedinjen” sa Bogom i Hristom jer će Sotona biti proteran. I šesti festival, PRAZNIK SENICA (takođe traje sedam dana), odslikava hiljadugodišnje Carstvo Božje na Zemlji, kada će Hristos i vaskrsli sveci vladati na Zemlji. U to vreme, Drvo života biće ponuđeno svima koji traže i slušaju Boga.

Na kraju, sedmi festival je POSLEDNJI VELIKI DAN. On oslikava vreme u kojem su uspostavljena nova nebesa (nova vasiona) i nova Zemlja, a Otac silazi sa neba da živi u ovom veličanstvenom okruženju. (Da biste saznali više o ovim danima, pročitajte našu knjižicu Božji sveti dani ili paganski praznici?)

Naoružani ovim pregledom znanja, hrišćani nisu aktivisti — politički, društveni ili duhovni — kao što su ispoveđeni hrišćani učeni, misleći onda da bi mogli i da bi trebalo da „poprave Svet”. Oni ne pokušavaju da „dovedu Carstvo” ljudskim naporom. Oni znaju da jedino Bog može da dovede svoje Carstvo na Zemlju! Ako bi ljudi mogli ostvariti to, to bi bilo „ljudsko carstvo”, a ne Carstvo Božje.

Istinite Božje sluge žive sa znanjem o tome kako pravo jevanđelje o Božjem carstvu otvara put do konačnog svetskog mira, sreće, zdravlja i univerzalnog prosperiteta. Oni shvataju sigurnost da Carstvo Božje dolazi da reši SVE najteže probleme na svetu.

Pravi hrišćani znaju šta stoji pred civilizacijom — uključujući oboje – kratkotrajne loše vesti i dugoročne DOBRE VESTI. Oni razumeju proročanstvo i ne uzimaju stvari u svoje ruke da bi efektno neutralisali Božju svrhu (cilj), a to je da pokaže čoveku da je potpuno nesposoban da upravlja samim sobom ili da rešava svoje probleme bez Svetog duha!

Opasnost od izumiranja je skraćena

Nemir i nesigurnost rastu širom sveta. Sve više i više ljudi sada pita: „Šta se dešava? Gde sve ovo ide? Problemi će jačati toliko ozbiljno da ćemo uskoro stići do vremena opisanog u Jevanđelju po Mateju 24: 21–22. Hristos je opisivao događaje neposredno pre Svog povratka u Jerusalim kada je izjavio: „Jer će [tada] biti NEVOLJA VELIKA kakva nije bila od postanja sveta dosad [do tog vremena], [ne], niti će [ikada] biti. I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao [niko se ne be spasio] [ostao živ], ali izabranih radi skratiće se dani oni.”

Koliko je čovek upropastio sve napore da reši svoje probleme? Toliko da bi, bez intervencije svemogućeg Boga u ljudskim poslovima, ljudski život u celini na Zemlji uskoro bio izbrisan — uništen! Zagađenje, nestašica hrane i vode, bolesti i uportreba oružja za masovno uništenje doveli bi čovečanstvo do istrebljenja. Milosrdno, Bog neće dozvoliti da događaji stignu tako daleko. Njegov veliki cilj i plan funkcioniše tačno na vreme vodeći prema srećnom i mirnom kraju — rešavanju problema celog čovečanstva!

Ali, za sada, Božji glavni fokus je na Njegovoj Crkvi — istinitoj Crkvi — na onima koje je pozvao i u njih ulio Svoj Sveti duh i posebno znanje.

Možda ćete želeti da pročitate: