Za nenaučene, Biblija je knjiga šokantnih izjava. Ona otkriva iznenađujuće istine, potpuno nepoznate čak i onima koji propovedaju da je shvataju. Ali postoji nekoliko izjava koje su iznenađujuće više nego one pronađene u Otkrivenju 12: 9. Ovaj stih direktno navodi da Sotona koja je đavo—koja postoji!—„vara SAV [CEO] svet”.

Kao „knez koji VLADA u vetru [vazduhu]” (Efescima poslanica 2: 2), Sotona je uticala, vodila, kontrolisala i potpuno prevarila naivne mase.

Ovo je apsolutno zapanjujuće otkriće—toliko da većine to jednostavno ignorišu ili odbacuju, smatrajući da to ne može biti istina. Ali to je u Vašoj Bibliji. I ceo svet ostaje obmanut činjenicom da je prevaren! (Da biste saznali više o ovome, pročitajte našu knjižicu Ko je đavo?)

Biblija navodi da je Sotona od svoje pobune pre stvaranje čoveka u velikoj meri „gazila [oslabila] narode” (Knjiga proroka Isaije 14: 12) i „obmanjivala [varala] narode” (Otkrivenje 20: 3) u oba [slučaja] razumevajući i kritičnim znanjem objašnjavajući Božju svrhu. Njena [Sotonina] prevara je potpuna. Kasnije ćemo ispitati detaljnije kako ona [Sotona] to čini.

Bog ovog sveta

Biblija takođe naziva đavola „bogom ovog sveta”—još jedno šokantno otkrovenje [otkriće]! To je ono što Druga poslanica Korinćanima 4: 4 navodi: „U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja… koji se ne vidi.”

Sotona zaslepljuje [vara] svet u vezi sa pravim jevanđeljem iz ličnih razloga. Ono objašnjava uskoro dolazeće carstvo Božje—Božju svetsku vladavinu. Naravno, Sotona pokušava da zaustavi [spreči] ljude da razumeju ovu veličanstvenu istinu, ne želeći da „svetlost” obasja Božju neverovatnu svrhu za čovečanstvo. Ona [Sotona] želi da čovečanstvo, kolektivno i pojedinačno, misli da nema budućnosti! Zapravo, đavo takođe prepoznaje da dolazak Božjeg carstva znači da će on biti izbačen iz svog sadašnjeg položaja (Otkrivenje 20: 2-3) globalnog uticaja kao bog kojeg čovečanstvo iz neznanja obožava. Neće mu više biti dozvoljeno da vara ili slabi nacije. On takođe shvata da on nikada ne može primiti ono što je Bog ponudio ljudima.

U Jevanđelju po Jovanu 12: 31, 14: 30 i 16: 11, Hristos se odnosi prema Sotoni kao „knezu ovog sveta”. Ovi stihovi navode da će đavo jednog dana biti osuđen. Izdvojite trenutak da ih pročitate! Jevanđelje po Jovanu 12: 31 poredi paralelno presudu ovog sveta sa Sotoninom presudom. Zašto? Zato što je ovaj svet njen [Sotonin]! Jovanova inspirisana izjava otkriva da je ona [Sotona] bukvalno njihov „bog”.

Ovo je jasna istina iz Vaše Biblije! Ljudska civilizacija, sa svojim kulturama, putevima i sistemima je pod kontrolom đavola!

Razmislite. Ako je Sotona prevarila čitav svet, onda ovo ne može biti Božji svet. I pošto je čitav svet obmanut, odsečen je od Boga. Prevareni ljudi ne znaju svoju svrhu postojanja, i praktikuju život koji odražava ovo neznanje (Knjiga proroka Isaije 59: 1-2; Knjiga proroka Jeremije 5: 25).

Mogli bismo pitati: Kako bi jedna osoba mogla da prevari preko šest i po milijardi ljudi? Postoje dva osnovna načina.

Prvo, Otkrivenje 12: 9 se završava sa: „i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom”. Primetite da piše „njeni anđeli”. Ova bića, koja on vodi, nazivaju se demoni (ili pali anđeli), i oni pomažu Sotoni u njenoj ulozi velikog prevaranta [velike varalice]. Tako da Sotona ne radi sama—ona ima milione obmanjenih duhovnih bića (palih anđela) koji joj pomažu.

Ali treba razumeti još mnogo toga. Postoji i drugi, podjednako važan način na koji je Sotona tako uspešno prevarila ogroman broj ljudi—i sakrila njihov veoma veliki potencijal od njih.

Sotona ima poslenike

Hrišćanstvo se predstavlja od strane na stotine različitih, konkurentnih denominacija i sekti, koje se raspravljaju—i umnožavaju. Pretpostavljeno hrišćanstvo se pojavljuje u svakom mogućem „obliku, ukusu, boji i teksturi” verovanja i običaja. Većine su pretpostavile da je to prirodno stanje stvari u „hrišćanskom” svetu—da je to način [put] koji Bog želi.

Kako se varaju!

Drugim rečima, to znači da postoje stotine hiljada, a možda i miliona sveštenika koji predstavljaju i podučavaju verovanje ovog kaleidoskopa različitih i nesaglasnih vrsta hrišćanstva. Većina onih koji su prisutni u ovim različitim crkvama takođe pretpostavljaju da svi ovi uopšteno govoreći moraju biti Božji poslenici—da oni predstavljaju i podučavaju ono što Bog želi da bude naučeno. Nema opasnije—ili jednostavno POGREŠNIJE—pretpostavke!

Sada evo još jedne zapanjujuće izjave!

Kao bog potpuno prevarenog sveta, koji mora, dakle, uključiti i sve različite forme hrišćanstva i drugih religija, Sotona ima svoje agente. Ona koristi ove agente da nesvesno šire njene lažne doktrine. Jeste, ona je uspela da postigne ovaj skoro sveopšti uspeh zato što ona IMA SVOJE VLASTITE POSLENIKE! Naravno, njeni agenti—njeni poslenici—sami su prevareni da misle da su Božji poslenici. Neki predaju poneke aspekte Božje istine, ali zapravo nijednu od Njegovih najvažnijih istina!

Sada obratite pažnju na Drugu poslanicu Korinćanima 11: 13-15. Apostol Pavle upozorava na lukavstvo kojim su Sotonini poslenici uspešno varali: „Jer takvi lažni apostoli i prevarljivi poslenici pretvaraju se u apostole Hristove. I nije čudo, jer se sam Sotona pretvara u anđela svetla. Nije dakle ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima će svršetak biti po delima njihovim.”

Ovo je iskreno zapanjujući zapis. Pa ipak, istina je da Sotonini poslenici izgledaju kao Božji poslenici. Shvatite ovo! Sotona ne razgovara direktno sa ljudskim bićima. Ona radi preko svojih slugu—svojih poslenika!

A evo gde je najveća prevara ovih lažnih poslenika: đavo ih koristi kao instrumente za širenje lažnog jevanđelja o Ličnosti Isusa Hrista—umesto Njegove poruke o Božjem carstvu, ona koju je Hristos doneo. Najveća istina koju poslenici, teolozi i religijski vernici negiraju je neverovatni potencijal koji svako ljudsko biće nosi.

Sledeći stihovi nastavljaju Pavlov opis posla lažnih poslenika. Oni pokazuju tekuću opasnost Sotoninih agenata koji pokušavaju da se probiju u pravu Crkvu da bi zataškali [učinili nevidljivom] istinu pravim Božjim služiteljima po drugi put, divnu istinu jevanđelja, i vratili ih u tamu. Primetite: „Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši [Korinćana] da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu. Jer ako onaj koji dolazi [govori se o lažnim propovednicima] drugog Isusa propoveda…ili drugog duha primite… ili drugo jevanđelje koje ne primiste…” (Korinćanima poslanica Druga 11: 3-4).

Pavle je upozorio na „drugi” duh koji je čak mogao ući u pravu Crkvu. Ovaj potpuno drugačiji duh je iskrivio istinu o jevanđelju i pravog Hrista Biblije. Istorijski gledano, današnje falsifikovano hrišćanstvo se pojavilo gotovo odmah nakon Hristove smrti i vaskrsenja.

Takođe, zapitajte se: Ako je Hristos jevanđelje, zašto onda navoditi „drugi Isus” i „drugo jevanđelje” kao dve odvojene greške doktrine?

Vratićemo se na to.

Novozavetna upozorenja

Novi zavet sadrži brojna upozorenja na zavodnike, prevarante, šarlatane i varalice koji bi pokušali da uđu u pravu Crkvu i navedu sledbenike na lažne doktrine. Skoro svi apostoli su upozorili, na jedan ili drugi način, praktično svaku kongregaciju na ovu opastnost. Ovo je taj isti sistem lažnog hrišćanstva u kojem je većina ljudi rođena i provela svoje živote.

Apostol Petar je upozorio na lažne učitelje „među vama (u Crkvi)”. Primetite: „A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti LAŽNIH UČITELJA, koji će uneti jeresi pogibli [robljene heresije], i odricaće se Gospodara [Gospoda] koji ih iskupi [je kupio] i dovodiće sebi [na sebe] naglu pogibao [brzu propast]. I MNOGI će poći za njihovim nečistotama [njihovim pogubnim načinama] kojima će se huliti na put istine [zbog njih će se put istine zlo govoriti]. i u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima [činiti vas robom]” (Druga poslanica Petra 2: 1-3).

Ovo su jake reči. Kao što su lažni proroci stalno mučili drevni Izrael, crkva je tokom vekova napadana „lažnim učiteljima” koji su „izmišljenim rečima” zaveli „mnoge” da ih prate. Njihova namera je bila da odvuku ljude od „pravca [puta] ISTINE”.

Apostol Juda, Hristov mlađi brat, podjednako je bio direktan u svom upozorenju: „Ljubazni! [Dragi!] Starajući se jednako [dao sam svu marljivost] da vam pišem za opšte [zajedničko] vaše spasenje… moleći da se borite za pravednu veru, koja je jedanput dana svetima. Jer se UVUKOŠE neki bezbožni ljudi, koji su davno određeni na ovo suđenje, i Boga našeg blagodat pretvaraju u nečistotu, [dozvolu da krše Božji zakon]…” (Poslanica apostola Jude 3-4).

Ova snažna optužba opisuje one koji su se „uvukli” i prouzrokovali da se neki više ne bore za „veru koja je bila jedanput dana”. Obratite pažnju da piše da su neki od tih varalica bili za to „davno određeni”. Zato što su oni bili bezbožni, učili su i druge da krše Božji zakon. Ispitaćemo Dela apostola 8 malo kasnije da bismo bolje razumeli odakle su ti ljudi došli. Njihov sistem i doktrine su daleko od novih.

Jovan je zabeležio skoro čitavo poglavlje Hristovih sopstvenih reči upozorenja svim Njegovim budućim ovcama. Hristos ne zadaje udarce [ne preteruje] kada opisuje tačnu narav lažnih vođa i učitelja. Evo navoda iz tog poglavlja:

„Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji [Crkvu]… on je LUPEŽ i HAJDUK [LOPOV]… pastir [je Hristos i Njegova verna služba] ovcama… i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. A za TUĐINOM neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas TUĐI… Tada im reče Isus… ja sam vrata k ovcama. Svi koliko ih god dođe pre mene LUPEŽI su i HAJDUCI [LOPOVI]; ali ih ovce ne poslušaše. Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. LUPEŽ ne dolazi ni za šta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje. Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce. A NAJAMNIK [PLAĆENIK]… vidi VUKA gde ide… i beži: i VUK zgrabi ovce i raspudi [rastera] ih. A NAJAMNIK [PLAĆENIK] beži, jer je NAJAMNIK [PLAĆENIK] i ne mari za ovce” (Jevanđelje po Jovanu 10: 1-13).

Izdvojite vremena da pročitate ovo celo poglavlje. Obratite pažnju na ponovljenu upotrebu termina „vuk”, „stranac”, „lopov” i „najamnik” [plaćenik]—oni su oni koji napuste stado tražeći sopstveni interes. Tokom Crkvene istorije, kada su neprijatelji pretili Božjem narodu, većina poslenika je napustila stado i mnoge ovce su bile prevarene i sklonjene od Božje crkve i istine.

Pored Korinćana, Pavle je upozorio nekoliko drugih kongregacija. Evo šta je rekao Galatima nakon što su ušli u lažne doktrine: „Dobro trčaste; ko vam zabrani [ko vas je sprečio] da se ne pokoravate ISTINI [da ne poštujete ISTINU]? To odvraćanje nije od Onog koji vas pozva. Malo kvasca ukiseli sve [celo] testo” (Galatima poslanica 5: 7-9).

Galati su skrenuli s puta. Oni nisu shvatili da se mala lažna doktrina („kvasac”) konačno širi (kao kvasac u testu) kroz „celo testo” mnogih Božjih istina. Videćemo da su ovi Galati gubili svoje razumevanje jevanđelja.

Misterija bezakonja

Sada se okrenite upozorenju koje je Pavle dao Solunjanima, u kojem je govorio o „tajni [misteriji] bezakonja” koja je već radila [postojala] u crkvi prvog veka. Kontekst tamo (st. 3) takođe uključuje deskripcije događaja koji bi ubrzo prethodili Hristovom povratku. Prvo dolazi veliki „otpad”, pa onda otkrivanje „čoveka bezakonja… sina pogiblog” pre drugog dolaska Hrista. On piše: „Jer se već radi tajna [misterija] bezakonja (Solunjanima poslanica Druga 2: 7). Pavle je shvatio da su određeni događaji „već” u igri u crkvi onda, baš kao što će biti, još jednom, na kraju doba.

Knjiga Dela apostola opisuje događaje u Samariji i postavlja još činjenica koje treba uzeti u obzir: „A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku [kongregaciju koja je u Jerusalimu], i svi se rasejaše [svi su bili razbacani] po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola… A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč. A Filip sišavši [otidne] u grad samarijski [Samariju]… I bi velika radost u gradu onom” (Dela apostola 8: 1, 4-5, 8).

Kada se jasna istina Božje reči propoveda onima čiji su umovi otvoreni, ona donosi „veliku radost”.

Kasnije, nekoliko stihova spominje jednog Simona vrača—često nazivanog Simon Magus od strane raznih crkvenih istoričara. Ovaj čovek je imao ogroman uticaj na pretežno nejevrejskom području Samarije. On je bio deo tajnog [misterioznog] sistema na koji je Pavle upozorio Solunjane (takođe pogledajte Otkrivenje 17: 5, i kasnije u ovoj knjizi). Ovaj isti moćni sistem, koji je prvobitno vodio Simon stalno je pokušavao da uđe u pravu crkvu.

Sada obratite pažnju: „A beše jedan čovek, po imenu SIMON, koji pre čaraše [koristio magiju] u gradu [istom gradu] i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko; Na kog gledahu svi, i malo i veliko [mali i veliki], govoreći: Ovo je velika sila Božja. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima [čudesima] udivljavaše [zadivljava]” (Dela apostola 8: 9-11).

Biblija objašnjava koju je „reč” Filip propovedao: „Kad pak verovaše [kada su verovali] Filipu koji propovedaše JEVANĐELJE O CARSTVU BOŽJEM, i o imenu ISUSA HRISTA, krštavahu se [krstili su se] i ljudi i žene” (st. 12). Primetite da su se ovi u Samariji tek krstili nakon „verovanja” u ovu poruku—Božjeg carstva—a ne u neku drugu ljudsku izmišljenu falsifikovanu ideju.

Evo šta je Pavle pisao Efescima. Ovaj odeljak opisuje razna službeništva koja je Hristos uspostavio u okviru svog novozavetnog ministarstva. On objašnjava svrhu ovih službeništava u podučavanju, jedinstvu i usavršavanju braće Božje crkve. Primetite: „I On je dao [na] jedne APOSTOLE, a jedne PROROKE, a jedne JEVANĐELISTE, a jedne PASTIRE i UČITELJE, da se sveti priprave [pripreme] za delo službe, na sazidanje [prosvećivanje] tela Hristovog: Dokle dostignemo [dokle ne dođemo] svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božijeg, u čoveka savršenog, u meru rasta visine Hristove; Da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke [doktrine], u laži čovečijoj, putem prevare; Nego vladajući se po ISTINI u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos” (Poslanica Efescima 4: 11-15).

Ovo je još jedna veoma jaka i poučna serija upozorenja za Božji narod. Hristos je imao nameru da Njegove ovce slušaju prave poslenike i da prepoznaju lažne „vetrove nauke [doktrine]” koji mogu da se upakuju „lukavo” na „vešt” način.

Pred kraj Pavlovog ministarstva, neposredno pre suđenja za negov život, on se sastao sa svim okupljenim starešinama u Efesu. Ovo je bio emotivni sastanak, jer je znao da ih više neće videti. Iskoristio je priliku [vreme] da ih podseti na njihovu obavezu i na ono na šta ih je on više puta uputio tokom tri godine! Odgovornost koju je Pavle opisao ostaje za Božiju instinitu službu i danas.

Pažljivo pogledajte kako je Pavle naglasio važnost svog propovedanja za BOŽJE CARSTVO: „I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje… Pazite dakle… na sve stado… da pasete [hranite] crkvu Gospoda… Jer ja ovo znam, da će po odlasku mom ući među vas TEŠKI VUCI, koji neće štediti [poštovati] stada [stado]; I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju [izvuku] učenike za sobom. Zato GLEDAJTE i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas” (Dela apostola 20: 25, 28-31).

Ono na šta je Pavle upozorio se desilo. Jeretici su ušli ne samo u kongegaciju u Efesu, već i u većine ostalih Božjih crkvi i pretvorili ih u lažno razumevanje i praksu. Crkveni istoričari obično upućuju na period od sredine prvog veka do sredine drugog veka kao na „izgubljeni vek”.

Tokom ovog perioda, vidljiva crkva se radikalno promenila po izgledu, postajući gotovo neprepoznatljiva. Preostali istiniti vernici, koji su bili u manjini, bili su primorani da pobegnu od vidljive većine koja je zgrešila. Znanje Božje svesne namere za ljudski opstanak se izgubilo za veliku većinu, za one koji su se prebacili u lažnu veru za lažno spasenje.

Još od prvog veka, kada je Hristos uspostavio svoju Crkvu, ona se morala boriti za istinu. Božji narod je uvek morao da bude oprezan—izuzetno oprezan—zbog opasnosti da lažni poslenici ne uđu među njih da bi “izvrtali” [menjali] neke ili sve doktrine Božje. I ovi prevaranti uvek podučavaju lažno jevanđelje. Prisetite se, Pavle je upozorio Korinćane da su se „potrpeli [prevarili]” što su prihvatili „drugo jevanđelje” (Druga poslanica Korinćanima 11: 4). (Moja obimna knjiga Gde je istinita crkva?—i Njena nevorovatna istorija! detaljno pokriva ovu fascinantnu temu.)