1979. jedan novinarski reporter je kontaktirao sa pastorom koji je služio velikoj kongregaciji u Severoistočnim Sjedinjenim Američkim Državama, tražeći da razgovara sa sveštenikom i da prisustvuje službi. Rezultat bi bio članak u novinama o intervjuu reportera i o njegovom utisku o službi kojoj je prisustvovao. U to vreme, Crkva je dobila nacionalnu pažnju i mnogi uglavnom nisu bili upoznati sa njenim verovanjima.

Međutim, obećani članak u novinama za nedeljno izdanje se nikada nije pojavio. Pitajući se zašto, pastor je pozvao novinara, koji je priznao da je prvobitno nameravao da optuži Crkvu da je kult, ali više nije imao srca da to uradi. Na pitanje zašto, on objašnjava da ga je razoružalo to što je video tako mnogo prijateljski nastrojenih, srećnih ljudi i da ga je to nateralo da odustane od svog članka.

Ova Crkva je takođe držala najveći svetski godišnji kongres na preko 120 lokacija po celom svetu. Gde god se Crkva okupila, ostavljala je ogroman utisak. Jedan primer: Državna patrola Džordžije (država u SAD-u), kojoj je dodeljen kongres na Džekil ostrvu, u Džordžiji, ukazala na to da je bilo mnogo lakše upravljati sa više od 10.000 članova crkve nego sa nekoliko stotina ljudi koji su učestvovali nedaleko odatle na policijskom kongresu.

Saradnja prisutnih i činjenica da je Crkva imenovala sopstvene snage obezbeđenja za saobraćaj, parking i bezbednost, značile su da patroli nije bila potrebna dodatna pomoć. Svi ostali kongresi (uključujući i policijske kongrese) imali su mnogo veće potrebe za saobraćajnim policajcima, zbog brojnih teškoća koje imaju odgovorni za održavanje reda.

Bez izuzetka, novinari su svuda naglašavali da je bilo zadovoljstvo gostovati na ovim kongresima. Bilo im je prijatno da gledaju toliko lepo vaspitanih porodica koje su ulazile u lokalne centre kongresa. „Skromni”, „realistični”, „veseli” i „iskreni ljudi koji zrače unutrašnjim mirom” su često korišćeni termini kojima su opisivali ovu Crkvu.

Zašto ovo nedostaje današnjem svetu? Šta su ovi ljudi znali što drugi ne znaju? Ima li još toga što se ne vidi na prvi pogled?

Univerzalna želja

Svi ljudi žude za srećom, mirom i životom u izobilju. Ali koliko ljudi danas zapravo uživa u tako divnom životu?

Znanje eksplodira! Čovečanstvo je proizvelo zadivljujući materijalistički napredak. Prodori nauke i tehnologije nikada nisu bili veći. Ali da li su one bile u stanju da donesu bogate, ispunjene i vesele živote svima? Da li su obrazovanje i eksplozija znanja to doneli? Da li su religije uspele da proizvedu mirne živote i živote u izobilju širom sveta? Da li su vlade našle odgovor na zaista velika pitanja čovečanstva? Da li državnici daju primer koji vodi putem na kojem se stvara prava sreća?

U svakom slučaju, jasan odgovor je NE!

Ogromne nove granice širenja naučnog znanja nisu donele sreću za koju su lideri predvideli da će uslediti. Sreću nisu doneli ni mali kućni aparati koji je trebalo da donesu ljudima više slobodnog vremena za „uživanje”. Umesto toga, mentalne bolesti, narkomanija, očaj, samoubistva, alkoholizam, samosažaljenje i drugi oblici bekstva od stvarnosti i opšte nezadovoljstvo životom svuda su u izobilju.

Nemoralnost i ljudska degeneracija nikada nisu bile gore. Svet je prepun problema— gladi, siromaštva, socijalnog nemira, bolesti, zagađenja, religijske zbrke, ratovanja, terorizma, kriminala, dugovanja, neznanja i političkih preokreta. I stvari stalno postaju sve gore.

Brak je ugrožen kao nikada ranije. Preljube eksplodiraju—tradicionalni dom i porodočni život su poremećeni i preti im nestajanje. Većina porodica je sada slomnjena, zbunjena i van kontrole, bezbroj dece odrasta bez oba roditelja. Tinejdžerska trudnoća i polno prenosive bolesti brzo postaju norma. Roditelji se osećaju bespomoćnim u vaspitanju moralne dece u današnjem nemoralnom svetu.

Hiljade ratova je vođeno u ime religije. Stotine miliona života su zbrisane u ime mira! Još uvek nema mira! Rešenja izmišljena od strane ljudi ne donose trajni mir—bilo gde u svetu.

Na svakom koraku, čovečanstvo je pokvarilo i upropastilo svaki napor da reši svoje zaista velike probleme. Rezultat je da čovečanstvo trpi svako moguće zlo i bolest. U izobilju ima bede, konfuzije, nesreće, nezadovoljstva, pa čak i očaja.

Međutim, postoji put koji stvara pravu sreću i mir. Neki su otkrili takav način života i žive i prate taj način koji pruža radost, zadovljstvo, blagostanje—i trajno ispunjenje.

Ipak, ovo uključuje samo njih nekoliko. Zašto? Odgovor leži u osnovnom zakonu.

Veliki nevidljivi zakon

Postoje mnogi nevidljivi zakoni koji upravljaju životom. Na primer, svako razume zakon gravitacije. Ako nekome slučajno padne cigla na nogu, rezultat mogu biti slomljene kosti. Ako padobranac skoči iz aviona, a padobran se ne otvori, rezultat bi bila sigurna smrt. Ovo se lako razume.

Evo nekih primera još jednog nevidljivog zakona koji je takođe veoma realan. Ako je neko stalno bolestan, očigledno je da su zakoni zdravlja (praviljne ishrane, dovoljnog vežbanja, dovoljnog spavanja itd.) prekršeni. Posledica lošeg zdravlja ima jedan uzrok ili više njih. Ako se brak završava razvodom, tome se takođe može pripisati jedan uzrok ili više njih: nedostatak komunikacije, finansijske poteškoće, smrt deteta, seksualni problemi, nesreća na poslu itd. Ako je neko uhapšen zbog vožnje u pijanom stanju, nije teško videti uzrok hapšenja.

Većina nikada ne identifikuje „uzrok i posledicu” kao veliki ZAKON koji upravlja skoro svakom situacijom u životu. Oni nisu svesni toga da je ovo opšti princip delovanja u svetu.

Svaka posledica može da se prati kroz jedan uzrok ili više njih. Neželjena ili vanbračna trudnoća, kriminal, narkomanija, bankrot i hiljade drugih posledica mogu biti povezane sa specifičnim uzrocima.

Ali zašto čovek ne može da vidi ovaj zakon koji je snazi i kada posmatramo svet u celini i kada posmatramo živote pojedinačno? Zašto religije takođe ignorišu ovaj važan odnos između uzroka i posledice?

Postoji razlog za stanje sveta i njegovih stanovnika.

Međutim, svesni toga, postoje ljudi rasuti širom sveta, koji žive radosno, u izobilju. Ovi ljudi se izdvajaju, isijavaju pravu sreću, imaju svrhu u svom životu. Ali to nije zbog toga što imaju sreće ili zbog neke slučajnosti—postoji razlog tome! Većina ljudi ignoriše prave uzroke—i, kao rezultat, ubiraju niz loših posledica.

Način života prema Bogu

Uzrok, na oba kraja spektra, uključuje način života čoveka. Onih nekoliko ljudi koji proživljavaju srećne živote, prati Božji način. Oni su članovi Crkve Božje, poznate danas kao Obnovljena crkva Božja, naslednica crkve opisane na početku ove knjižice. Svaki član je posvećen ŽIVOTU hrišćanstva!

Moglo bi se reći da postoje dva različita načina života. Jedan je najbolje opisan kao put (način) „DAVANJA”—put ljubavi i iskrene brige—Božji put! Drugi je suprotni ili put „UZIMANJA”—put sebičnosti i brige samo za sebe—put (način) ovog sveta. Tokom 6000 godina, čovek je živeo po svom ličnom načinu—načinu uzimanja.

Većina ljudi je zainteresovana za uživanje u zadovoljstvima i za gomilanje fizičkih stvari. Kao što je primećeno: „Život je gledanje toga ko može umreti sa najviše igračaka.” To je možda istina ovog sveta, ali to ne važi na hrišćanskom putu.

Hristos je tumačio: „Blaženije je DAVATI nego primati.” Vežbanje ovog načina života vodi do izobilja, mira, prosperiteta, vrhovne sreće i radosti koju svi traže. Obnovljena crkva Božja sledi isti način kojem su Hristos i originalni apostoli podučavali.

Božiji duhovni zakon—sabran u Deset zapovesti—može se deliti na dve osnovne kategorije: (1) Ljubav prema Bogu, kao što je izloženo u prve četiri zapovesti. Hristos ih sumira u Jevanđelju po Mateju 22: 37: „Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom”, a (2) ljubav prema bližnjima je sumirana u poslednjih šest zapovesti: „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe” (st. 39). (Da biste saznali više o ovoj temi, pročitajte našu knjigu Deset zapovesti—„Prikovani za krst” ili Potrebni za spas?)

Vežbanje—života!— na Božji način je UZROK sreće za one u ovoj Crkvi. Svaki član, osnažen Svetim Duhom, posvećen je životu na način DAVANJA—na način života prema Bogu.

Obnovljena crkva Božja je telo sastavljeno od ljudi koji su fokusirani na pravljenje razlika u životima pojedinaca. Određena je da pomogne drugima, da ih uči tom istom načinu.

Sreća koju pravi hrišćani proživljavaju nije plitka, lažna sreća. Ona je duboko u životu svakog člana. Zašto? Zato što način života prema Bogu stvara tu sreću!

Bog—stvoritelj celokupnog života na zemlji—dao je čovečanstvu detaljni Priručnik za upotrebu koji sadrži bitne informacije, objašnjava šta smo, zašto smo i kuda idemo. Dok priručnici i udžbenici institucija visokog obrazovanja podučavaju učenike kako da zarade za život, stvoritelj kroz Svoje reči—kroz Bibliju uči čoveka kako da živi. Božji narod je posvećen praćenju Njegove reči i životu prema svakom principu koji postiče iz nje. Oni žive prema tim principima i doživljavaju posledice—srećne brakove i porodice, produktivne živote i karijere, zadovoljstva i ispunjenja.

Ali šta je sa ostatkom sveta? Još jednom, zašto postoji toliko zla danas? Zašto rastu kriminal, nemir, buka, ratovanja i nasilje? Zašto nemoral eksplodira? Zašto više od polovine brakova u današnjem društvu propada?

Civilizacija je izgubila—potpuno ignorisala—ključnu informaciju!

Znanje se izgubilo

Čovečanstvo je izgubilo znanje o Božjem načinu života i kako da ga živi. Čovek ne zna zašto je, šta je i kuda ide. Drušvo je izgubilo razum koji donosi sreću i radost. Ono ne zna put ka miru (Poslanica Rimljanima 3: 17; Knjiga proroka Isaije 59: 8).

Zašto je to tako?

Jednostavno kako i zvuči, uzrok svih svetskih problema je počeo u Edemskom vrtu. Bog je stvorio sve stvari i takođe je učio Adama šta je dobro, a šta loše—ali Adam je insistirao da sam odluči šta je dobro, a šta loše za njega. Čovečanstvo je pratilo Adamovu odluku—i put—i od onda je jadno!

Svet je izgubio iz vida odluke Adama i Eve. Oni nisu izabrali da jedu sa drveta života, kao što je Bog rekao da slobodno mogu da rade, već su umesto toga izabrali da jedu sa drveta spoznavanja dobra i zla. Još jednom, čovečanstvo od onda sledi u korak—put UZIMANJA.

To objašnjava savremeni svet prepun problema, zala i bolesti! Znanje i razumevanje Božjeg puta se izgubilo.

Od stvaranja sveta do prvog dolaska Isusa Hrista, samo nekoliko ljudi je sledilo Božje uputstvo u vezi sa tim šta je ispravno, a šta pogrešno. Adamov sin Avelj je izabrao pravilni način života. Nekoliko generacija kasnije, Enoh je hodao sa Bogom. Njegov praunuk Noje je bio jedina osoba u svom vremenu koja prati Boga. Njegov sin Sim je pratio oca u korak. Ubrzo posle potopa, bio je Avram, otac vernih. Njega su sledili Isak, Jakov i Josif.

U vreme Mojsija, Bog je podigao Svoj narod, Izrael. On je napravio svečani ugovor sa Izraelcima, ali, ubrzo nakon toga, oni su se pobunili. Dok je Bog pokušavao da ubedi Izraelce da slede Njegov put, oni su ga odbacili. Istovremeno, ostatak sveta je nastavio da živi na originalni način koji su Adam i Eva izabrali.

Ovakav je bio svet pre Hrista—takav u kojem je samo mala nekolicina hodala s Bogom. Skoro svi su se bunili i znanje o Božjem putu se izgubilo kod ogromne većine. To je bio svet kojem je bio potreban spasitelj da ga pomiri sa stvoriteljem. Tokom ovog perioda su mnogi proroci donosili dobru vest za Mesiju, koji će uskoro doći sa porukom za svet.

Glasnik i njegovo obaveštenje

Isus nije došao da spase svet i da vlada kao car onda, već kao glasnik sa najavom. Njegova poruka je bilo jevanđelje—DOBRA VEST—za dolazeće Božje carstvo.

Da bi objavio dolazeće Božje carstvo, Hristos je prvo morao da savlada Sotonu, boga ovoga sveta. To bi ga kvalifikovalo da zameni Sotonu i da postane car uskoro dolazećeg Božjeg carstva.

On je takođe došao da pomiri čovečanstvo sa Ocem. Od trenutka kada su Adam i Eva odbili Boga, čovečanstvo je bilo „odsečeno” od Boga—i od znanja o putu davanja, na kojem nastaju dobre stvari u životu. Bivajući savršen, Hristos je dao svoj život za čovečanstvo. Svojim žrtvovanjem—Svojom smrću—platio je kaznu za grehe svih ljudi.

Carstvo koje je Hristos objavio je svetska vlada svemogućeg Boga, ona koja uskoro dolazi, koja će vladati svim narodima i doneti večni mir i prosperitet. Ova poruka jevanđelja uključuje činjenicu da, nakon pokajanja i vere, ljudi mogu da postanu deca začeta od strane Boga. Onda, nakon života prevazilaženja, rasta i davanja, ta začeta deca će jednog dana biti ponovo rođena ulazeći u Božje carstvo. (Da biste saznali više o ovoj temi, pročitajte našu knjižicu Šta je Carstvo Božje?)

Rođenje Crkve i Božji rad (posao)

Isus je razumeo i podučavao svoje učenike da sam ne bi mogao ništa da uradi (Jevanđelje po Jovanu 5: 30). Duh Božji mu je omogućio da ostvari sve što je činio. Pre vaskrsenja u raj, Hristos je rekao Svojim učenicima da će im poslati Božji Duh.

Ovaj događaj, početak Crkve Božje, dogodio se 31. n. e. Isus je opisao značaj tog događaja: „Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje” (Dela apostola 1: 8). Bog je onda dao Sveti Duh učenicima kojih je bilo 120.

Božji posao je počeo u to isto vreme. Dostavljanje jevanđelja—DOBRE VESTI o dolazećem Božjem carstvu—istinitog jevanđelja!—svetu oduvek je bio Božji posao! Prožet Svetim Duhom, Božji narod je sada bio ovlašćen da ispuni svoju misiju.

Isus je izjavio: „Sazidaću crkvu svoju” (Jevanđelje po Mateju 16: 18). Ovo ide daleko izvan samog početka, povećavao je i vodio brigu o njoj. Postoji plemenita svrha crkve koju je Hristos izgradio.

Božji posao—Misija

Hristova Crkva ima misiju. Svaki član je pozvan da postane deo uzbudljivog Božjeg rada (posla).

Ova misija—ovaj posao LJUBAVI—ima dvostruki zadatak. Prvi zadatak je: „Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju” (Jevanđelje po Marku 16: 15). Drugi zadatak je hraniti stado Božije—ponuditi svakom članu Božje crkve ishranu duhovnom hranom (Jevanđelje po Jovanu 21: 15–17). Dok se Božji članovi hrane, oni duhovno rastu, što im omogućava da služe i da se više posvete prvom velikom zadatku.

Ispunjavanje prvog zadatka je komplikovanije danas nego u doba u kojem su originalni apostoli živeli. Međutim, nastava u informatičkom dobu je takođe uzbudljivija. Ogromna količina znanja putuje neshvatljivom brzinom. U okviru svih ovih informacija je osvežavajuće znanje o Božjem načinu života. Obnovljena crkva Božja širi jevanđelje po stopi i efikasnosti koju crkva do sada nikada nije videla. Veliki broj ljudi može sada da uči koliko hoće, kad hoće. Milioni ljudi širom sveta uče čvrsto dokazane principe, direktno iz svoje Biblije, što im pomaže da žive srećnije živote i da postanu bolji građani.

Obnovljena crkva Božja je izvor istinitog znanja u ogoljenom svetu koji se bori sa sve većim nevoljama.

Ime Božje Crkve

U noći izdaje, Hristos se molio za Crkvu: „Oče Sveti! Sačuvaj ih u IME SVOJE, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi. Dok bejah s njima na svetu, ja ih čuvah U IME TVOJE” (Jevanđelje po Jovanu 17: 11–12).

Na dvanaest odvojenih mesta, Novi zavet beleži da je istinita Crkva čuvana u ime Oca - Boga. Na svakom mestu se koristi termin „Crkve Božje”. Ovo je ime Božje Crkve!

Ova Crkva priznaje značaj svog imena. Baš kao što je ime bilo važno u doba prvobitnih apostola, važno je i danas. Bilo je perioda u Novom zavetu kada je naziv „Crkva Božja” spojen sa opisnim pojmom. Na primer, „Crkvi Božijoj koja je u Korintu” (Prva poslanica Korinćanima 1: 2).

U savremenom dobu, zbog korporativnih razloga, Crkva može koristiti dodatno opisno ime da se razlikuje od druge „Crkve Božije”. Mi smo izabrali ime Obnovljena crkva Božja.

Hristos je glava Svoje Crkve. Mada, Njegova Crkva nije fizičko mesto već je duhovno telo sastavljeno od mnoge duhovno začete dece. Ispunjena Duhom Svetim, noseći Božje ime i vođena Hristom, Crkva i njen rad su eksplodirali nakon njenog osnivanja 31. godine nove ere.

Apostoli su bili posvećeni Božjem radu, kao što je Obnovljena crkva Božja danas.

Usporeni rad

Pod vođstvom apostola, početni rast Crkve je bio dramatičan (3000 krštenja prvog dana). Ali skoro odmah nakon prve generacije Crkve, rad je počeo da slabi. Izgubio se zamah zbog rimskog progona i pritiska zbog rasta jedne druge crkve.

Tokom srednjeg veka, rad je opadao i njegovo upozoravanje sveta je oslabilo. Ali nikada nije umrlo. Hristos je obećao da Njegova Crkva nikada neće umreti! Do početka dvadesetog veka, dok je vitalnost Crkve i rada slabila, nova era je stigla. Došlo je vreme da Božja završna poruka ide širom sveta.

Nova era—Novi život

U jesen 1926. Bog je pozvao, i ubrzo počeo da koristi, čoveka po imenu Herbert W. Armstrong (1892–1986). On je vodio Crkvu Božju 52 godine, od 1934, kada je formirao Radio Crkvu Božju (kasnije nazvanu Svetskom crkvom Božjom). (Da biste saznali više o službi ovog izuzetnog čoveka pročitajte našu knjigu Herbert W. Armstrong—Njegov život u perspektivi).

Dolaskom dvadesetog veka, došlo je vreme da Hristova poruka ide širom sveta. Pod vođstvom gospodina Armstronga, nova era se pojavila, nalik na crkve iz prvog veka. To je bilo vreme koje je imalo vitalnost, vreme u kojem se doživeo ogroman rast širom sveta i u kojem je fokus bio na životu i deljenju puta (načina života) DAVANJA. Osnažen Božjim Svetim Duhom, živi Isus Hrist je bio njegov aktivni vođa. Tokom vremena, Bog je vratio u crkvu sve učenje koje se izgubilo tokom vekova. Sa svim ovim učenjima je takođe bilo i svevažno istinito jevanđelje.

Ova poruka, potiskivana vekovima, sada je obnovljena!

Koreni Svetske crkve Božje

Svetska crkva Božja prati svoju istoriju od crkve Subotara koju je osnovao Stiven Mamford 1664. u Americi. Mamford je bio saradnik porodice Stenet iz Engleske koja je vodila Subotarski pokret tokom 1600-tih godina. Engleski Subotari prate svoje korene od holandskih Lolarda. Lolardi, sa druge strane, potiču od Subotarskih Valdenžana, koji datiraju od pre 11. veka iz okoline Alpa, Francuske i Italije.

Sledeći citat svedoči o starini i veri Valdenžana: „Metoda kojom je Aleks pratio svoju istoriju crkve u Pidmontu je da pokaže da je u crkvenoj istoriji svakog veka, od četvrtog, koji on smatra dovoljno ranim periodom za ispitivanje posle apostolske čistote doktrine, postoje jasni dokazi da su doktrine održavali teolozi iz severne Italije sve do perioda kada su Valdenžani prvo došli u obzir. Zbog toga mišljenja Valdenžana nisu bila nova u Evropi u jedanaestom ili dvanaestom veku i ne postoji ništa neverovatno u tradiciji i u tome što je ova potplaninska crkva istrajala u svojoj celovitosti u neprekinutom toku od prvog propovedanja jevanđelja u dolinama” (Gilly, Istraživanje Valdenžana, st. 118–119).

Svetska crkva Božja

Božji rad (posao) je eksplodirao. Vrata su se otvorila pred Crkvom dok je marljivo nastojala da širi Hristovu jevanđeljsku poruku.

Svetska crkva Božja je prosečno rasla 30% svake godine prvih 35 godina—1934 do 1968. To je omogućilo da se Božja poruka širi i dalje po celom svetu.

1934. je emitovan prenos Sutrašnjeg sveta po prvi put. Počevši kao veoma mali, na jednoj radio stanici od samo 100 vati, program je na kraju porastao i došao do 400 radio i televizijskih stanica, sa oko 250 miliona slušalaca!

Jasna istina—besplatan časopis razumevanja—bio je objavljen prvi put u februaru 1934. godine. Ovaj časopis se bavio svetskim problemima, porodičnim stvarima, zdravljem i pravilnim obrazovanjem. Opet, početak je bio mali, sa samo 250 štampanih primeraka. Ali, Hristov glas je bio iza poruke Jasne Istine i časopis je porastao do pretplate na 8,27 miliona širom sveta, sa oko 25 miliona čitalaca.

1947. Crkva je osnovala fakultet. To je bilo potrebno da bi se obezbedio Božji rad koji je u stalnoj ekspanziji sa obrazovanim ministarstvom. Tokom vremena Crkva je osnovala tri fakulteta fokusirana na pravljenje razlike u životima njihovih studenata—učeći ih kako da žive, ne samo kako da zarade za život.

Brošure za zabavljanje momka i devojke, brak, pušenje, drogu, upravljanje ličnim finansijama, zakone uspeha, prave transformacije i drugo su besplatno date velikom broju ljudi. Čitaoci su učili kako da žive!

Dok se Svetska crkva Božja širila, dotakla je mnoge živote. Milioni su pročitali i čuli istinu Božjeg načina života. Oni su počeli da shvataju da postoji drugi način—život davanja—da je to način života prema Bogu. Mnogi van Crkve su takođe iskusili korist ovog divnog obrazovanja.

Ali, baš kao što je rad posrnuo u generaciji nakon početka crkve iz prvog veka, takođe je posrtao i nakon smrti gospodina Armstronga.

Nedavna istorija Crkve

Zaista istorijskim potezom, lideri koji su nasledili gospodina Armstronga su konačno promenili sva njegova učenja. Tokom vremena, postalo je jasno da je Svetska crkva Božja prestala da raste i da je, zapravo, počela da se smanjuje. Veličina i uticaj Božje jasne, snažne poruke je izbledela.

To je izazvalo nekoliko grupa da se odvoje od te crkve. Ali sve grupe koje su je napustile usvojile su neke promene doktrina novih lidera Svetske crkve Božje.

Oni koji su shvatili potrebu da se čvrsto drže svih originalnih učenja, da u potpunosti prate Božji zakon ljubavi (Prva poslanica Jovanova 5: 3; Rimljanima poslanica 13: 10), videli su da su sve ove grupe prihvatile neke promene. U želji da zadrži netaknutom celu formulu, koja, opet, donosi tako divan mir, sreću i izobilje, Obnovljena crkva Božja je formirana. Oni koji drže do potpune istine produžili su dalje sa Hristom na čelu, što im omugućava da uspešno nose ovaj veličanstveni, obogaćujući Božji rad.

Generalni pastor crkve, Dejvid C. Pek, rukopoložen u Svetskoj crkvi Božjoj i u službi ministarstva od 1970, shvatio je da nijedan lider ili orgranizacija ne podržavaju sve originalne doktrine kojima je podučavao gospodin Armstrong. Pošto je lično obučavan od strane gospodina Armstronga, gospodin Pek je razumeo potrebu da nastavi misiju kao što je poučavan i da dopre do celog sveta sa istom porukom jevanđelja. Pod njegovim rukovodstvom, Obnovljena crkva Božja je rođena. (Mnogo više se može naučiti čitajući obe sveske Ovlašćene biografije Dejvida C. Peka).

Kratka istorija Obnovljene crkve Božje

Ova reorganizacija crkve je počela u maju 1999. godine, osnovana je ne kao ogranak Svetske crkve Božje, već kao nastavak crkve kakva je prvobitno osnovana—predajući i obavljajući službu originalnih apostola.

Obnovljena crkva Božja je počela sa osnovnim stavom o potrebi da podučava dobroj vesti—JEVANĐELJU—o uskoro dolazećem carstvu svemoćnog Boga. Naše verovanje je ista vera koja je „jednom data svecima”. Hristos se nikada ne menja, kao ni učenje Njegove crkve!

Prvih nekoliko godina postojanja Obnovljene crkve Božje provedeno je pre svega kao nastavak rada koji je započeo gospodin Armstrong. Iako nikada ne zapostavlja stado koje hrani, sav alat (svi instrumenti) koji je crkva nekada koristila—besplatne knjižice i brošure, biblijske lekcije, članci, kratki odgovori na pitanja/odgovori, časopisi i emisije, sa distributivnim programima—sve je stavljeno na svoje mesto.

Ova crkva je posvećena životu na Božji način i prvom zadatku—da dosegne svet sa Hristovim jevanđeljem—da podučava pravom putu, mnogo drugačijem od svetskog puta dobitka.

Božji rad u 21. veku

Kao i crkva iz prvog veka, ova Crkva nema ni milione članova ni kojekakve političke ili verske vlasti ili autoritete.

Ipak, mi razumemo potrebu da se širi Božja poruka—da ispružimo ruku prema svetu u patnji i borbi za opstanak. Dok je nasleđe počelo sa originalnim apostolima, Svetska crkva Božja ih je zatim pratila u korak, a Obnovljena crkva Božja nastavlja tako isto danas. Ova poruka i cilj su isti—jedino se metode razlikuju.

Veb sajt Obnovljene crkve Božje (rcg.org): Obnovljena crkva Božja ima najveće biblijski zasnovane sajtove na zemlji, koji nose ogromni i sve veći niz alata koji vode ljude koji pokušavaju da žive život na Božji način. Ipak, u odnosu na druge religijske organizacije, ovde nema ničega da se kupi ili plati. Sve je besplatno.

Moć interneta je zapanjujući, omogućava nam da dosegnemo više od 220 zemalja i teritorija, od kojih praktično nijedna nije ostala nedosegnuta, osim sa većom snagom i uticajem.

Potencijal broja ljudi koji možemo—i koji ćemo—dostići je zaista zapanjujući. To je bilo ohrabrujuće za sve koji podržavaju ovaj rad (posao).

TV program Svet koji dolazi™ (rcg.org/worldtocome): Emitovan preko interneta, ovaj program odgovara na pitanja kao što su: Kuda ide ovaj svet? Zašto je ispunjen nevoljama, problemima, zlom i bolestima, izazivnjima nesreće, zbunjenošću i bedom svake vrste? Šta nas čeka sledeće? U dobu straha, konfuzije i beznađa, Svet koji dolazi je glas istine, koji daje odgovore i objavljuje nadu za čovečanstvo!

Sutrašnji svet (program g. Armstronga) je prvo emitovan 1934. godine, što je bilo moguće početi jedino na jednoj maloj radio stanici. Danas je program Svet koji dolazi dostupan širom sveta!

Časopis Prava istina™ (rcg.org/realtruth): Mi takođe objavljujemo časopis koji nastavlja poruku Prave istine (časopisa g. Armstronga). Časopis Prava istina objavljuje članke koji objašnjavaju uzroke rata, šta nije u redu sa vremenom, može li se zagađenje iskoreniti naukom, značenje događaja u Evropi, zašto ima sve više zemljotresa, potpuni neuspeh nauke da donese utopijski svet za kojim svi žude, kako će rasna netrpeljivost na kraju nestati, kuda ide svetska ekonomija, šta poredstoji narodima sveta, vrednost prave etike—i definicija pravog karaktera, pravi uzrok moralne krize na Zapadu, šta nije u redu sa modernom obrazovanjem, zašto mnogi traže beg i zadovoljstvo, kao i definiciju pravog uspeha.

Mi objašnjavamo nedostatak velikih lidera u svetu i šta će ih zameniti i kako će mir doći u naše vreme, kako da izgradimo jake porodice—kako da gajimo srećnu produktivnu decu—i kako da okončamo svoje finansijske brige, zašto se nove bolesti pojavljuju, a stare ponavljaju—sve jače (otpornije)—i da li su Ujedinjene nacije zaista krajni odgovor čovečanstva.

Mi objašnjavamo zašto postoje različiti—i suprotstavljeni—oblici hrišćanstva, zašto religije nisu rešile velike probleme u svetu, kako da razumemo pravu veru, kako da identifikujemo pravog Hrista iz Biblije, put „davanja” umesto „uzimanja”, zakon uzroka i posledice, poreklo ljudske prirode, principe zdravog života i veliki broj drugih tema. To donosi jednostavno razumevanje nerešivih problema koji sada nadvladavaju čovečanstvo i ukazuju na trajni mir u svetu koji dolazi tik iznad horizonta.

Sa svim ovim i drugim alatima (instrumentima), Obnovljena crkva Božja pomaže ljudima koji se dave u moru problema. Mnogi otkrivaju ODGOVORE i uče kako da žive srećno i produktivno.

Kako se sve podržava?

Obnovljena crkva Božja nikada ne traži finansijsku podršku od opšte javnosti.

Mi smo posvećeni ovoj misiji LJUBAVI—otvorene brige za sve ljude širom sveta. Sve naše aktivnosti su podržane od strane posvećenih ljudi, ljudi koji daju. Prateći Hristovo uputstvo u Jevanđelju po Mateju 10: 8: „Za badava ste dobili, za badava i dajte”, mi nudimo sve besplatno.

Obnovljena crkva Božja prima finansijsku pomoć od dobrovoljnih desetaka plaćenih od strane njenih članova. Oni prepoznaju velikodušan blagoslov obećan od Boga za sve one koji poštuju Njegov zakon davanja desetka. Jedna sporedna olakšica prakse ovog izuzetnog zakona je da pomaže ljudima da upravljaju svojim ličnim finansijama. Na kraju, i crkva i njeni ljudi napreduju pridržavajući se ovog dokazanog zakona Božje reči. (Ima i drugih koji redovno prilažu kao što su saradnici i donatori koji žele da podele s drugima svoje dobitke).

Gde se mi uklapamo u svetu?

Hristos nije došao na zemlju moleći ljude da se preobrate, već je došao sa ranije opisanom najavom. On je predavao način života koji je svet odbacio i zaboravio. On nije došao da spase svet Svog doba. On je došao da objavi buduće vreme kada će ceo svet biti spasen. Mi sledimo Njegov primer.

Hristov primer, a tako i primer apostola, pokazuje da hrišćani ne stvaraju preobraćene verenike. Obnovljena crkva Božja takođe prati ovaj princip. Mi ne pokušavamo da preobratimo ili popravimo ovaj svet, već da nastavimo obaveštavanje o Hristovoj poruci. Obnovljena crkva Božja objašnjava šta nije u redu sa ovim svetom bez pridikovanja ljudima i ne osuđujući ih. Mi nudimo nadu pokazujući kako će se rešiti najgori problemi i jadi čovečanstva. Mi donosimo hitnost i vitalnost kao teme koje su na umu današnjem narodu—objašnjavajući razloge za eksploziju problema širom sveta. Mi podučavamo „uzroku i posledici”, a ne flasterima koji samo maskiraju probleme.

Mnogi se čude što se njihovi problemi i izazovi u životu—neki naizgled nerešivi—mogu rešiti Božjim načinom života. Stavljajući Boga kao prvog u svemu, život se može ispraviti i ispuniti.

Obnovljena crkva Božja ne nudi politička mišljenja. Još jednom, ona se ne uključuje u bilo koji politički pokret ili program. Umesto toga, ona podučava LJUBAVI—otvorenoj zabrinutosti—za sve narode sveta.

Dok su upravljanje i Božje podučavanje prvi hrišćanski prioritet, Biblija podučava potrebi da se pravilno izlažemo ljudskoj vladi. Mi se čvrsto pridržavamo tog učenja.

Zapanjujući rast

Prvobitni apostoli su bili mala grupa koja je na kraju imala veliki uticaj na svet u svom vremenu. Svetska crkva Božja je takođe na početku bila veoma mala i u roku od pola veka je imala ogromni uticaj na nacije sveta. Nazvan ambasadorom za svetski mir, Herbert W. Armstrong je lično posetio jednu trećinu državnih šefova—kraljeve, kraljice, predsednike i premijere—svog vremena.

Iako je takođe imala mali početak, neveliki prema čovekovim standardima, Obnovljena crkva Božja je takođe doživela stabilan rast i uticaj širom sveta. I po istom obrascu rasta koji je Svetska crkva Božja doživela, Obnovljena crkva Božja će nastaviti da raste i da dopire dalje, pomagajući ljudima sve više da steknu duhovno znanje i utičući na pozitivnu promenu života sve većeg broja ljudi.

Hristos zapoveda svojim učenicima da idu dalje u celi svet. Mi radimo upravo to! Mi nosimo poruku o Božjem načinu života čak i do dalekih zemalja kao što su Zimbabve, Island, Kina, Čile, Novi Zeland, Egipat, Indija i zemlje širom Evrope. Ovo nije završeno—i sada dosledno dopiremo do svih naroda na zemlji!

Dnevno hiljade ljudi posećuju naše sajtove. Narod uči ispravne, istinite principe produktivnog načina života. Oni su sada naoružani znanjem koje im može pomoći da budu bolji primer—i bolji građani—u svojim lokalnim zajednicama.

Obnovljena crkva Božja nudi nadu. Alati (instrumenti) kao što su emisije, tri časopisa, knjige, knjižice, brošure, članci i biblijske lekcije (za mlade i odrasle) utiču na živote širom sveta. Hiljade ljudi uči da Bog postoji i da postoji realna nada za svet! Broj ljudi koji uči put ka vitalnosti i izobilju—čistoj, radosnoj sreći—nedeljno se konstantno umnožava. Mi smo fokusirani na pomaganje i davanje, za dobrobit pojedinačnih života.

Uticaj i promena

Originalni apostoli su nastojali da prave razliku. Svetska crkva Božja je napravila razliku među milionima života. Obnovljena crkva Božja je ispunjena istom energijom—istom nadom—da postavi pozitivni primer i da na taj način ima pozitivni uticaj na svet. To takođe pravi stvarnu razliku.

Ogromno mnoštvo naroda je bilo izloženo ispravnom učenju Crkve Božje pod nadzorom Herberta W. Armstronga. Ista poruka se nastavlja danas—i plodovi Božjeg rada su jasni!

Putem interneta i našeg svetskog programa distribucije kioscima, dostigli smo hiljade. Mnoge porodice su podučavane principima koji proizvode srećan brak i uče kako da odgajaju decu u svetu koji je izgubio to osnovno znanje. Ljudi takođe uče kako da proizvode pravi, trajni uspeh. Životi se menjaju—na ljude se uticalo na pozitivne načine.

Moć Božjeg Duha je obeshrabrenje zamenio energijom i nadom. One donose entuzijazam i uklanjaju konfuziju i nezainteresovanost. One uzimaju srušene snove i skrivena osećanja i šire ih u čudesne nove vidike—i inspirišu očekivanje uspeha. One uzimaju stres i pretvaraju ga u produktivnost i postizanje USPEHA.

Skoro niko ne razume šta je zaista hrišćanstvo. Većina nema pojma da im ono može doneti vrhovnu sreću, izvan mašte. Oni nemaju ideju da ono predstavlja punoću, bogatstvo, zadovoljstvo preplavljeno izobiljem, fizičkim ili duhovnim. (Pročitajte našu knjigu Izvanredan čovekov potencijal da biste naučili više).

Hristos je rekao: „Ja dođoh da imaju život i izobilje” (Jevanđelje po Jovanu 10: 10).

Uzbuđenje, radost, oduševljenje i ogromno zadovoljstvo koje proističe iz ovog shvatanja čine malim svaki pokušaj, poteškoću, prepreku i problem s kojim bismo se mogli suočiti. Zaista, shvatanje ovoga dovodi do znanja zašto je Isus rekao da NJEGOV NAČIN predstavlja život koji je lepši—u većem izobilju—nego što većina može ikada zamisliti!

Mnogi žive živote ispunjene žarom, energijom, oduševljenjem i vožnjom—predvođeni nadom i verom—kao da konačni uspeh zavisi od njihovog ponašanja svaki dan.

Ovo je samo mali broj plodova koji rastu u životu ljudi koji nastoje da žive prema svakoj reči Božjoj (Jevanđelje po Mateju 4: 4; Jevanđelje po Luki 4: 4).

Članovi Crkve su posvećeni puštanju da njihova svetlost sija u „modernom” svetu kojem je očajnički potrebna svetlost! U svetu koji žudi za mirom, čiji stanovnici sanjaju o naprednom (uspešnom) životu, mi nudimo nadu svima koji slušaju—duboko unutrašnje poverenje, izvedeno iz shvatanja da istinski sjajni, srećni život može biti realan i da će DIVAN SVET uskoro doći.

Evo Obnovljene crkve Božje!